Legendarni fudbaler je potom otkrio da mu sin nije dozvolio previše da poleti, da ga je naučio da je život više od trofeja i golova.
- Kad god bi počela da mi kroz glavu prolazi ta euforija i ludilo navijača, moj sin, pokojni Andrej, imao je neku krizu. Često je završavao u bolnici i to su bile opomene. Opomene u smislu: "Sve je to super, bato. Sve ti, druže, dobro radiš, ali život je nešto potpuno drugo." I mislim da mi je sin bio balans da shvatim šta je život. Da život nije samo segment neke karijere. Ta nemoć da pomogneš svom detetu, a pomoći nema. Smrću mog sina otišla je jedna strahovito važna karika u mom životu. Imam sada još četiri snažna motora: Luka, Nađa, Nina i Lola, i dva pilota - moja supruga i ja. I naš avion i dalje super leti, iako smo ostali bez jednog mnogo važnog motora - ispričao je u vrlo opširnom i interesantnom intervjuu za Nedeljnik Predrag Mijatović.
Čuvenu prečku iz Tuluza sa Svetskog prvenstva 1998. godine nikada neće zaboraviti:
- Ako mi je gol za Real u finalu Lige šampiona bio najsrećniji momenat u karijeri, onda je penal u Tuluzi moj najodvratniji. Nikada ga neću zaboraviti. Penali su čudna stvar. Može da promaši samo onaj koji šutira. Preuzeo sam odgovornost i desilo se da posle mesec dana od gola koji je doneo Realu LŠ postanem najveći tragičar. I taj penal me je kasnije često pratio. Pogotovo kad bih dolazio u našu zemlju bilo je: "E kako ga promaši!" I dan-danas mi kažu: "E, da si dao onaj penal!" Šta mogu, prihvatio sam taj penal kao deo života.
- Praktično sam jednom nogom bio u Hajduku. Odmalena sam navijao za Hajduk. Kada su počeli klubovi velike četvorke da se interesuju za mene, nekako mi je Hajduk bio najbolje rešenje. Na sreću kasnije smo se predomislili i završio sam u Partizanu i to mi je najpametniji potez u životu. Odlučili su ljudi oko mene, prvenstveno moj otac Mijo i njegov brat od strica Miladin.
Prisetio se Mijatović i gola u finalu Lige šampiona, kojim je doneo trofej Realu posle 32 godine.
- Imaš jedan momenat u karijeri i jedan životni momenat. Nemaš dva ili tri. Čitav život se sastoji od jednog dobrog ili lošeg momenta. Taj momenat ti pomeri svaki organ da ne znaš gde si. Pretpostavljao sam i drugo vi oko mene su verovali da ću baš ja biti taj koji će odlučiti u finalu. Kada sam dao gol setio sam se drugara sa klupe i krenuo ka njemu. Oni mi je rakao tog dana na ručku: "Daješ gol i mi pobeđujemo". Te godine sam revidirao i ugovor. I stavio ekstra bonus - Ligu šamopiona. Predsednik mi je rekao: "Ti to stvarno? Rekao sam: "Zašto da ne". Pitali su me koliki bonus hoću, a u sebi mislili: "E, budalo, možemo da stavimo koliko hoćeš." Verovao sam da jednom moramo da je osvojimo - otkrio je Mijatović, u intervjuu za Nedeljnik.
