Ludost ili genijalnost ?

Foto: Bleacher Report

Između ludosti i genijalnosti je veoma tanka nit. Nekada vas zaista sitnice dijele od jedne ili druge strane. Nebrojano puta su se probavali mnogi eksperimenti us portu. Neki su ispadali kao genijalni a neki kao miješni. Najnoviji eksperiment za sve koji pomno prate košarku jeste eksperimetn Hjustona i igra bez centara.

No da se ipak vratimo malo u prošlost. Možda jeste aktuelna priča ali Hjuston nije prvi koji je ovo probao. Prvi pokušaj igre bez centara imali smo u sezoni 1996/97 a to su probali uraditi Finiks Sansi. Sezonu su tada počeli očajno pod vodstvom Fitzmonsa su imali 0-8. Potom je došao Deni Ejndž (današnji GM Boston Seltiksa) a uz novog trenera došla je i promjena sistema. Ta promjena dovela ih je do plej ofa gdje su u majstorici prve runde ispali od Sijetl Supersoniksa. Bili su šesti napad lige i 20. odbrana lige, što je i logično sa ovom koncepcijom.

Oni su pioniri igre sa takozvanom ''small ball'' petorkom. Oni su ovim sistemom spasili sezonu i ušli u plej of. Njima se ludost isplatila u potpunosti i može se reći da je prerasla u genijalnost. Pogotovo ako uzmemo u obzir kada su igrali ovako. U to doba svaka ekipa imala je nekog klasičnog centra a dosta njih imalo je i one centre starog kova. Zato je Finiks tada mnogo rizikovao a na kraju su prošli jako dobro.

I Hjustonov potez ima samo dvije mogućnosti. Ili će ispasti kao totalna ludost ili kao velika genijalnost. Sistem igre bez centara ima i prednosti ali i mana.

Koje su prednosti ovog sistema ?

Hjustonu igra bez centra omogućava dosta toga. Na primjer, reket je poprilično otvoren kada su u napadu. Kada imate Rasela Vestbruka to je zaista odlična stvar. On je igrač koji ima najviše prodora u prosjeku po utakmici a od momenta kada su snizili petorku postao je još produktivniji. Okružen je sa sjajnim šuterima pa prodor ne mora nužno da završi poenima. Uvijek može vratiti pas nazad na nekog ko je sam kao duh.

Druga prednost ovog sistema je jedna stvar u odbrani. Hjuston sa niskom petorkom može preuzimati sve. Bili su lideri po broju preuzimanja u ligi i prije snižavanja petorke a sada se broj preuzimanja povećao za gotovo 30%. Jeste uzorak utakmica mali ali svejedno jako zanimljiv podatak.

Kada se govori o odbrani Hjustona, dosta se podsmijava Harden. Međutim, Harden u poslednje dvije sezone sasvim solidno brani protivničke centre. Doduše nije preveliki uzorak ali ih ostavlja ispod procenta realizacije karakterističnog za centre (prošle sezone 40% a ove 52% dok je prosjek za centre preko 54%). Takođe, kada je u pitanju odbrana na ''post up-u'', Harden je lider sa 92 odbranjene takve situacije u poslednje dvije sezone.

Ofanzivni rejting im je treći u ligi otkako su snizili pteroku do su po +/- rejtingu četvrti. Uz to, imaju za mnoge i iznenađujući broj pobjeda. Sve ovo ide u prilog činjenici da su pogodili sa trejdovima i sa promjenom sistema. Međutim, uvijek postoji i druga strana priče.

Koje su mane ovog sistema ?

Kada igrate bez centra, jeste brzi i neugodni sa prodorima ali isto tako dosta zavisite od šuta. Ukoliko vas šut za tri poena ne ide, u velikim ste problemima (pokazatelj poraz od Klipersa i Niksa). Generalno Hjuston je uvijek ispaljivao mnogo trojki a sada su redovno na preko 40 šutnutih trojki po meču. Međutim, ako taj šut ne ide, problem je za Hjuston.

Foto: Washington Post

Drugi veliki problem niske petorke je zaštita obruča. Neki timovi su se prilagođavali pa su stavljali četvorke na pozociju pet ali neke i nisu. U suštini ako imate pokretljivog centra, stvorićete vjerovatno probleme Hjustonu. Ne mogu brraniti takve centre jer im pariraju brzinom a naravno visinska prednost je na strani protivničkih centara (čuvaju ih bekovi poput Takera i Hardena pa ne čudi visinska prednost) Opet, ako je centar snažan, može praviti jake blokove i opet nastaje problem. Protivnički bekovi koji su jaki na prodoru, imaju autoput do koša. To je Juta sjajno koristila i Klarkson je u oba meča sa Hjustonovom niskom petorkom bio odličan. Većinu poena imao iz prodora nakon odličnih blokova Rudija Gobea. Takođe, Konli može koristiti isto oružje jer je isto dobar na prodoru tako da će Hjuston imati velikih problema u vrlo realnoj seriji sa Jutom u plej ofu.

Takođe, mana je i defanzivna uloga Roberta Kovintona. Jeste on neko ko generalno igra dobru odbranu. No, u Hjustonu ga D'Antoni stavlja na najbolje protivničke igrače. Neke je znao izbaciti iz ritma poput Mičela (kojem se ruku na srce dese takvi momenti i minus faze u nekim mečevima) i Lenarda ali su ga Lejkersi uništili preko LeBrona i Djevisa. Takođe, Porzingis mu je stvorio solidne probleme kao i Pol Džord. Pokušao je protiv Denvera preuzeti Jokića u jednom navratu ali je Jokić lako riješio tu situaciju.

Sve kad se sabere i oduzme Hjustonov potez ima i dobrih i loših strana. Napravili su sistem koji maksimalno odgovara Vestbruku i bar je jasno kakav plan imaju (što je strani pojam za klubove poput Niksa, Detroita itd koji ne znaju šta je bilo kakav plan). E sad, Rasel je znao biti najveća kočnica svog tima u plej of mečevima kroz karijeru. Realno je glavni krivac što Oklahoma nije onda izbacila Golden Stjet jer je sa svojim greškama upropastio sve što je Durent dobrog uradio. Zato je veliki rizik graiti tim stvarajući bilo kakav sistem za Rasela.

Takođe, sasvim je izvjesna serija sa Jutom u prvoj rundi plej ofa. To je najgora opcija za Hjuston jer Juta ima sve ono što joj je potrebno da odgovori. Dobre defanzivce u vidu Inglsa, O'Nila, Gobera, sasvim solidno pokretljivog centra i centra koji je dobar u postavljanju blokova (Gober je jedan od najproduktivnijih igrača u ligi kada su u pitanju postavljeni blokovi). Takođe, maksimalno mogu prodorima natrpati Hjuston radi nedovoljno dobre zaštite obruča. A opet, nije realno da Hjuston konstantno šutira dobro. Zato bi vrlo teško eliminisali Jutu.

No naravno dosta je još do kraja i može se svašta desiti. Vidjećemo na kraju na koga će i definitivno ići a onda ćemo vidjeti i kako će proći u plej ofu. 

A plej of će biti i odgovor na pitanje da li je niska petorka bila ludost ili genijalnost Hjustona.....