Evropo, Igokea je srpski ponos

Tomo Marić

Kažu da je ponos potekao iz ljudske duše i da je zbog toga ćutljiv. U njegovo ime progovori delo, otud i uzvik – Evropo, Igokea je srpsk, košarkaški i sportski ponos.

Ovolikiii!!!

U trajanju Republike Srpske, od 9. januara 1992. godine, dva sportska trijumfa: fudbalera Borca u Fođi 1992. godine kada su osvojili Mitropa kup, i sada istorijski uspeh Igokee plasmanom u završnicu evropskog takmičenja pod okriljem FIBA odredili su mesto ovdašnjem sportu u velikoj evropskoj sportskoj porodici.

Svojevremeno, pre 15 godina, u knjizi o Potkozarju – Igokei “Sve naše godine” pokušao sam da objasnim sportsko-košarkaški fenomen iz Lijevče polja, analizirajući put male školske dužine iz Mesne zajednice Aleksandrovac do ekipe koja je tada igrala na Kipru finale Čelendž kupa, a te sezone našla se u društvu stotinu najuspešnijih evropskih klubova.

Zaključak je bio nedvojben, upravo Aristotelski – dobar se može biti na samo jedan način, a loš i rđav na hiljadu načina.

I, eto, tako: ljubav, zanos, entuzijazam, bratstvo i zajedništvo nosili su Potkozarje – Igokeu sve njene godine, do ove zlatne 2020/21.

Danas su “Igosi” moderno organizovan klub kojeg predvode generalni menadžer Igor Dodik i trener Dragan Bajić, zatim direktor Vuk Radivojević, sjajani odabrani i selektirani igrači, plejada stručnjaka: Siniša Kovačević, Zoran Petković, Milutin Latinčić, Marko Barać…, onda Goran Dodik, Boris Spasojević, Ranko Škrbić… - mahom su to deca Igokee, uz podršku svih onih koji su u minulih 50 godina na posredan i neposredan način vezani za klub. Cela ta košarkaška armija stvorila je današnju Igokeu, a ona im na najlepši način vratila izborivši mesto među 16 ekipa koje se bore za trofej FIBA i evropsku šamponsku titulu.

Ej, čoveče, da ne veruješ: David moćan među Golijatima, a naš!

Šta je na tom putu bilo odlučujuće: uzajamno poštovanje, kao produkt velike ljubavi, a ono postavlja ostale kriterijume i sve ljude čini bitnim i značajnim od idejnog tvorca ove i ovakve Igokee, danas znanog političara Milorada Dodika, nekad igrača, trenera i predsednika kluba, do onih pregalaca koji se ne vide i ne čuju, a veoma su bitni u funkconisanju svake sportske družine.

Nabrajanje svega dobrog u Igokei odvelo bi nas u nedogled.

Nema, dakle, drgog puta: treba tako živeti i raditi, čak i u ova naopaka vremena zlobe i neiskrenosti, kako bi mogao sam sebe poštovati, a onda je i celi svet tvoj, a ti njegov.

Igokea! Baš odzvanja na sve četiri strane sveta!