Dirigent Okobo i uštimani Parkerov orkestar
Foto: Euroleague
Evroliga godinama unazad pokušava da priđe NBA ligi. Naravno da je to nemoguće jer je NBA svijet za sebe i po kvalitetu ali i po marketingu i finansijama. U svim tim pokušajima, Evroliga sve više gubi svoj identitet. Rijetko koji tim igra u skladu sa onom pravom Evroligom a jedan takav tim je sigurno Asvel.
Ekipa Ti Džej Parkera sklopila je tim koji ima svoje prednosti ali i limite. Fizički i atletski su veoma moćni što im omogućuje da stalno igraju u kontaktu. Zadržali su neke igrače iz prošle sezone poput Hauvarda, Lajtija i Kaudija. Doveli su nekoliko veoma zanimljivih igrača. Eli Okobo vratio se iz NBA lige, Kris Džons stigao iz Makabija a doveli su i Kostasa Adetokumba. Pod košem je tu i Fal te mladi i talentovani Vembanijama. Pred sam start sezone, doveli su i veterana Džejmsa Gista.
Ono što je bilo jasno jeste da će moći igrati dobru odbranu i da će biti čvrsti ali je bilo upitnika kako će izgledati napadački. Nekako je djelovalo da će im nedostajati neko sa poenima u rukama. Bar na papiru se nije očekivalo da će imati nekog takvog u svojoj ekipi.
Međutim, Eli Okobo je imao druge planove. Iako je MVP mjeseca oktobra Mirotić, Okobo je sigurno pokazao najviše u prvih mjesec dana. On je sa 20 poena po meču prvi strijelac lige. Uz to ima fenomenalne procente. Za dva šutira 64% a za tri 55% i čak najgore možda utisak ostavlja sa ''penala'' jer ih šutira 75%. Ako ćemo mu tražiti mane, onda su to četiri izgubljene lopte po utakmici. Međutim, sam je riješio meč sa CSKA, Efesom, Panatinaikosom pa svakako može da mu se progleda kroz prste što se tiče izgubljenih lopti.
Pored njega i Džons igra dosta dobro iako nemate takav utisak s obzirom na igre koje pruža Okobo. On bilježi 14,6 poena po meču uz 50% šuta za tri a ima bolji odnos asistencija i izgubljenih lopti nego Okobo. Ostali nisu toliko efikasni ali rade sve što treba. Zanimljivo je da je treći strijelac ekipe Kostas Adetokumbo sa skoro osam poena po meču uz 21/26 za dva. Zanimljivo kod Asvela je to da niko nema mnogo skokova i da niko nema četiri i više skokova u prosjeku ali zato te skokove lijepo raspoređuju.
Asvel je timski u sredini i po broju postignutih i po broju primljenih poena. Oni postižu skoro 78 poena po meču a primaju 74. Za dva su na 55% šuta iz igre a za tri timski šutiraju 41%. Imaju 33 skoka po meču a najnevjerovatniji je sledeći podatak. Asvel gubi skoro dvije lopte više nego što ima asistencija. Imaju 12,85 asistencija i 14,57 izgubljenih lopti po meču. Njihov rejting asistencija i izgubljenih lopti, najgori je u cijeloj Evroligi.
Iz tog razloga je nevjerovatno da je Asvel na 5-2. Čak su lako mogli imati i 6-1. Imali su +14 protiv Armanija, imali i dva šuta za pobjedu ali nisu slavili. Takođe, činjenica da nemaju izrazitog skakača isto nije baš karakteristična za ekipe. Pa kako onda ostvaruju pobjede ? Jasno su podijeljene uloge i niko ne iskače iz svoje uloge.
Zna se da su Okobo i Džons glavni igrači ekipe. Oni se pitaju za sve u napadu i od njih sve kreće. Kombinovano daju 44% poena ekipe odnosno 34,6 poena od 77,8 poena koliko ekipa prosječno postiže. Ostali nemaju toliko poena ali su zato velike radilice. Sistem je odlično uspostavljen i iz tog razloga se desi da se uvijek neko doda Okobou i Džonsu koji su standardno sjajni.
Treba reći da i Ti Džej Parker radi sjajan posao. Mnogo nas je mislilo da je dobio posao samo zato što je brat vlasnika, Tonija Parkera. Međutim, očito da brat na poziciji trenera itekako ima znanja. To je pokazao i u prošloj sezoni a to pokazuje i na startu nov esezone.
Asvel je na 5-2. S obzirom da dočekuju Uniks pa idu Zvezdi, do narednog duplog kola i duela sa Realom i Barsom mogli bi dodatno popraviti svoj omjer. Međutim, s obzirom na to da nemaju dominantnog skakača, s obzirom na odnos asistencija i izgubljenih lopti, prosto djeluje da ovakvi rezultati ne mogu trajati dugo. Nekako je za očekivati da i Okobo padne u formi u nekom trenutku. Sve to bi moglo u nekom momentu dovesti do lošijih rezultata Asvela.
Međutim, dok se to ne desi, treba zaista uživati u igrama ekipe Ti Džej Parkera. Nemaju prevelike zvijezde u ekipi ali izgledaju kao jedan dobro uštiman orkestar. Pa bar dok dobro ''sviraju'', treba uživati u njihovoj ''muzici''.
