Zoran Smileski za Žurnal iz Skoplja: Kad Borac igra moje srce poigrava

Zoran Smileski

Zoran Smileski i Borac, ima neka čudna tajna veza! Iako je kilometrima fizički daleko od Gradskog stadiona jedini trener u istoriji crveno-plavih koji je osvojio evropski trofej – Mitropa kup 1992. godine u italijanskoj Fođi, makedonski stručnjak je svim srcem uz najvoljeniji klub. U grad na Vrbasu je stigao iz beogradskog Partizana i Krajišnici su ga odmah zavoleli, a u svim anketama je nezabilazan kao član najbolje jedanaestorke u istoriji Borca!

Uoči novog evropskog nastupa Banjalučana u Beču protiv Austrije Zoran Smileski se “naoštrio” da svim srcem i snagom navija za Borac. Ne propušta nijednu utakmicu…
-Hvala Areni televiziji koja mi u Skoplju omogućava da gledam svoj Borac, klub koji najviše na svetu volim. Ponekad sam razočaran i tužan kada vidim da klub ne ide onim progresivnim putem za koji ima potencijal,a radujem se svakom izlasku na međunarodnu scenu, trofeju… nadam se da će Borac u narednoj sezoni jurišati na titulu, ali i da će se duže zadržati na međunarodnoj sceni – istakao je Zoran Smileski specijalno za Sportski žurnal.
Austrija je favorit na papiru. Biće teško izabranicima trenera Vinka Marinovića koji je fudbal, između ostalog, učio i od popularnog Smileta…
-Moj Vinko, verujem da će postaviti takvu igru da iznenadi Austrijance. Prošle godine i Borac je bio favorit protiv B36 Toršavna, pa je eliminisan na Farskim Ostrvima. Bili su izuzetno teški i bolni trenuci za mene, koji me pogađaju u situaciji kada mi je zdravstveno stanje rovito. Ali ne mogu bez Borca, pa makar se morao i nervirati, šta ću kad mi je ušao u krv! Biću najveći navijač našeg tima u Beču – dodao je Smileski.
Na pitanje može li Borac da se suprostavi Bečijama, da bude ravnopravan rival Austriji, Smileski odgovara kao “zapeta puška”:
-Naravno! Nisu Austrijanci bauk, ali treba biti mudar, ne trčati grlom u jagode. Utakmica treba da se počne mirno, u Evropi se svaki kiks plaća i naplaćuje. Mora se biti oprezan. Verujem da Marinović i njegovi igrači mogu da dođu do dobrog rezultata, a onda u revanšu da bude pun stadion, da se ponovi Anderleht iz 1975. godine, kada smo srušili slavni belgijski klub. Biće izuzetno teško jer je za sve potrebno vreme da se složi, a veliki broj igrača je stigao ovog leta. Ništa ne ide preko noći. Iskren da budem zaželeo sam se banjalučke fudbalske atmosfere i nedostaje mi mnogo moja Banjaluka i moj Borac. Kad Borac igra moje srce poigrava. 
Posle 31 godinu uspeh iz Fođe i dalje ne bledi, veliki srebrni pehar i danas ukrašava trofejnu salu na banjalučkom Gradskom stadionu.
-U jednom teškom i komplikovanom vremenu, kada se na Balkanu sve kršilo i lomilo, nestajala jedna, a rađale se mnoge druge države, Borac je kao poslednji jugoslovenski klub, neposredno pred sankcije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, pod barjakom tek rođene Republike Srpske, nastupao u Evropi i ostvario najveći uspeh u svojoj istoriji. To se ne zaboravlja. Imali smo tada veliku podršku i logistiku od predsednika Anđelka Grahovca, direktora Tome Marića, članova uprave Miće Slavnića, Živka Stanića… Taj trofej je naš poklon Republici Srpskoj – rekao je na kraju Zoran Smileski, nekadašnji trener Banjalučana za Sportski žurnal.