Otišao je iskreni čovjek

Posle duže bolesti u Banjaluci je, u 82. godini, preminuo Vladimir Vlado Zrilić, istaknuti savezni fudbalski sudija nekadašnje velike Jugoslavije, čovek koji je celi svoj život posvetio ovoj igri i sudijskoj delatnosti. Bio je uspešni privrednik i sudijski internacionalac.

Rođen je 18. jula 1937. godine u Drvaru, igrao je aktivno fudbal u Borcu iz iz “Titovog grada”, zatim sisačkom Metalcu i banjalučkom Borcu i Slaviji, a nakon povrede 1956. godine okreće se novoj ljubavi suđenju s kojom je drugovao četvrt veka. Za svih ovih 26 godina fudbala Republike Srpske postao je, i ostao, jedan od najsvetlijih fudbalskih svetionika brilijantnog sjaja. Njegove dogodovštine sa terena od Triglava i Đevđelije, koje je toliko zanimljivo, slikovito i detaljno opisivao, mnogi su voleli da slušaju u atmosferi “da se komarac ne čuje”, već samo narator. Uvek je govorio iz srca, kao ustvari i sav svoj celi život.

Vladimir Vlado Zrilić je bio jedan od najpopularnijih krajiških sudija u vremenu kad je iz ovih krajeva bila cela plejada odličnih arbitara, uz Zrilića: Tone Dovgan, Asim Kulenović, Aleksandar Čekerevac… Važio je za navijača Crvene zvezde, ali Zvezda je od toga imala možda najmanju korist, jer je upravo protiv nje, za protivničke ekipe dosuđivao jedanaesterce, ponekad Beograđane i “oštetio”, ali to je samo govorilo o njegovoj pravičnosti i objektivnosti.

Bio je veoma omiljen među fudbalerima tog vremena: Draganom Džajićem, Rudijem Belinom, Josipom Katalinskim, Draganom Holcerom… jer su svi cenili tu njegovu objektivnost i pravičnost, čak kad bi se potkrala i kakva greška, znalo se da iza toga nema “zadnje namere”. Tih sedamdesetih godina obavezno je sudio derbije Krajiške zonske lige, jer to su tražili klubovi, znajući da će biti “ni po babi ni po stričevima”.

Ostaće upamćen kao delilac fudbalske pravde koji nikada nije bežao da prizna i svoju grešku, što mu je samo davalo novu dimenziju časnosti i poštenja, kao jedan od najsvetlijih likova u fudbalskoj organizaciji Republike Srpske, u čijem osnivanju je i sam učestvovao. Kada je vreme bilo najteže, početkom devedesetih godina minulog veka uložio je sve svoje ljudske i profesionalne resurse, svojim iskustvom i kvalitetom koje je stekao u bivšoj Jugoslaviji školovao je mnogo mlađe arbitre.

Vladimir Vlado Zrilić je obavljao niz odgovornih funkcija u fudbalskom i društvenom životu, jedno vreme bio i direktor Borca, radio je u “Čajavecu” kao rukovodilac, jedan je od članova Inicijativnog odbora za osnivanje Fudbalskog saveza Republike Srpske 1992. godine, bio predsednik Sudijske organizacije FSRS, savezni kontrolor, edukator… Na manifestaciji “Dan fudbala” u organizaciji FSRS i Sportskog žurnala dobio je Zlatnu plaketu Saveza 2013. godine u hotelu “Bosna”. Poslednjih godina živeo je u Laktašima.

 Njegov sin Robert bio je jedan od najperspektivnijih fudbalskih sudija Republike Srpske, nosio je i međunarodni FIFA znak, danas je jako cenjen i poštovan u UEFA i FIFA. Dugo godina je sudio, posle završetka igračke karijere, Prvu ligu Republike Srpske i Premijer ligu BiH. Nastupao je za mnoge klubove u Krajini: Borac, Kozaru, Rudar Prijedor, nastupao i u Srbiji...

Sahrana Vladimira Vlade Zrilića  obavljena u petak, 30. marta u 13 časova na groblju u Vrbanji.

Vladimir Zrilić