Porodica je moja snaga

Talenat je, u svakom poslu, samo polazna osnova i prvi korak na putu dokazivanja posutom raznim iskušenjima i zamkama čiji je zadatak da životno iškoluju i ojačaju svakog kandidata koji ima jasno postavljen cilj ispred sebe. Nakon njega dolazi upornost i vera, koji ne mogu jedno bez drugog, a tek potom umeće i snalažljivost.

Jedan od onih koji kroz fudbal, ovdašnji i evropski želi da korača stepenicu po stepenicu jeste mladi arbitar iz Gradiške Radislav Kačavenda. On je ušao u najuži krug kandidata za najboljeg sudiju Republike Srpske za 2016. godinu na manifestaciji „Dan fudbala“ koju organizuju Fudbalski savez Republike Srpske i Sportski žurnal, uz pomoć Ministarstva porodice, omladine i sporta u Vladi Republike Srpske.

-Tako sam vaspitan. Drugačije jednostavno ne ide. Onaj ko se naglo penje završava strmoglavno. Iskustvo se stiče godinama u raznim životnim okolnostima, tako je i sa suđenjem koje sam zavoleo još u juniorskim igračkim danima - počeo je svoju priču Radislav Kačavenda.

U Kozari, čija je omladinska škola izuzetno cenjena u ovom delu Evrope je napravio prve fudbalske korake, igrao za pionirsku i kadetsku selekciju, a onda...

-Kada sam bio na prelazu u juniorski tim na nagovor nekolicine prijatelja s kojima sam zajedno odlučio, posvetio sam se suđe nju koje je moj život. Bio je to za mene ulazak u novi svet, u kojem sam se odlično snašao jer sam imao igračku fudbalsku po dlogu. Prvu utakmicu sam sudio u sezoni 2001/02. Bio je to početak karijere na koju se do sada ponosim, i hvala Bogu, evo tra je još uvek - istakao je Radislav Kačavenda koji je dodao da je do sada bio sudija na više od 400 utakmica.

Bez obzira na mladost svakog čoveka, profesionalizam i kvalitet su lako uočljivi, a do struke je hoće li primetiti darovitost pojedinca, dati mu priliku za dokazivanje i ukazati neophodno poverenje. Kačavendi su se „poklopile“ sve kockice.

-Pre svega veliku zahvalnost dugujem Draganu Banjcu koji u ime Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Republike Srpske vodi računa o sudijama i suđenju. Detektovao je moj sudijski potencijal i talenat i kada sam imao 25 godina ukazao mi poverenje da sudim dva finala Kupa Republike Srpske 2012. godine, prvo Sloboda (MG) - Borac (BL), a potom i Borac (BL) - Radnik. Već četiri godine sam najmlađi asistent na utakmicama Premijer lige BiH, sudio sam sve derbije, osim duela Željezničar - Sarajevo, ali se nadam da će i on uskoro da dođe. Zahvaljujući poverenju Dragana Banjca sudio sam više od 60 mečeva u elitnom takmičenju, evo već šesnaest godina sudim bez ijedne mrlje i zahvalan sam dragom Bogu što je sve tako. Da njega nije bilo ni ja ne bih bio tu gde sam danas, na vratima Evrope - dodao je elemente svoje biografije talentovani sudija iz Gradiške.

Malo je arbitara koji uzdignute glave, gledajući svima u oči, mogu da dođu na bilo koji stadion u Republici Srpskoj i BiH, bez „dosijea“ prošlosti. To mogu zaista retki i odabrani.

-Takođe, zahvalan sam i predsedniku FS Republike Srpske gospodinu Mili Kovačeviću na odličnom vođenju Saveza i činjenici da podržava ispravde, fudbalske priče. Tačno se zna ko šta radi i za šta odgovara, tako da i mi mladi dobijamo priliku da se do kažemo, a da pri tome nemamo ni tate, ni ujake... ni bilo koga drugog da nas gura, već se borimo za svoje pozicije isključivo svojim radom, požrtvovanošću, predanošću, poštenjem i kvalitetom. Najvažniji u svemu su rad i vera u ono što radiš - kaže Radislav Kačavenda.

Rođen je na Sretenje Gospodnje, 15. februara 1985. godine u Gradišci. Kažu, na velike svece rađaju se ljudi visokih dometa. Kačavenda je u aprilu 2015. godine boravio u švajcarskoj Ženevi, zajedno sa još nekoliko kolega iz BiH, na UEFA koru, programu za mlade sudije.

-Taj seminar mi danas u karijeri mnogo znači. Stalno težim da se edukujem, unapređujem pratim fudbalske trendove... Bez toga, jednostavno, napretka nema. Maksimalno sam posvećen onome što radim, što mi pričinjava zadovoljstvo, čime sam ispunjen i ponosan - otvriva emotivnu stranu talentovani arbitar iz grada na Savi.

I na kraju svega, a možda je trebalo da bude pre svih gornjih reči i rečenica - Radislav Kačavenda kaže:

-Tri najvažnije osobe u mom životu su supruga Jelena i kćerke Nikolina i Kristina. Sve ovo ne bih mogao da postignem, niti da dođem na ovaj nivo da nema podrške supruge i porodice, koji imaju apsolutno razumevanje za mene i posao koji obavljam, i profesionalni i sudijski. Mnogo putujem kada sudim, često odsustvujem od kuće, ali je tu supruga da drži dom, podiže decu i trpi mene, tera me da idem stalno napred. Zbog njih ne smem da odustanem niti da se pokoleban, bez obzira na sve otežavajuće okolnosti kojih ima. Porodica je moja snaga!