Iza nas su dvije utakmice finala ABA lige. Košarkaši Zvezde odbranili su domaći teren i vode sa 2-0. Posebno impresivan bio je način na koji su to uradili. Ukupno su slavili sa 57 poena razlike a opšti utisak je da je moglo biti i ubjedljivije.

Prvu utakmicu Budućnost je još i dobro odigrala. Vodili su dobrim dijelom prvog poluvremena i bili su u utakmici dugo. Ipak, u poslednjem periodu su potpuno pali i Zvezda je rutinski slavila. Sinoć se očekivala reakcija Budućnosti. Očekivala se veća energija. Očekivala se bolja odbrana. Očekivao se neizvjesniji meč. Ali na kraju od svega toga nije bilo ništa. Zvezda je slavila sa 38 poena razlike i ponizila je Budućnost.

Glavni krivac za ovakav razvoj događaja je trener Budućnosti Jasmin Repeša. Neko će reći da je najlakše okriviti trenera ali ovde je stvarno trenerova krivica. Očajna priprema finala, očajno vođenje utakmica i rotacije koje su mnogo puta bile pogrešne. Na kraju je to rezultiralo ubjedljivim porazima a možemo reći i poniženjima.

Majk Odžo uništio je Budućnost pod košem. Ne bi to bilo ništa čudno da Odžo nije bio zaustavljen u dobrom dijelu polufinalne serije protiv Partizana. Očito da Repeša nije gledao šta je radio njegov kolega Trinkijeri. Koliko god Odžo bio fizički dominantan, Budućnost je mogla parirati. Na kraju krajeva imaju u svojim redovima Vilijamsa koji je veoma veoma snažan. Po logici stvari, Repeša je morao držati Vilijamsa u igri kada je na terenu Odžo jer je snažniji od Bitadzea, koji se uvijek mučio sa Odžom. Mnogo veće šanse u oba smjera Bitadze ima kada je na terenu Cirbes. Druga stvar, zna se da je Zvezda u problemu jer ima jednog klasičnog plejmekera nakon povrede Reglenda. Budućnost je morala konstantno vršiti pritisak na bekove Zvezde, pogotovo u momentima kada je Čović na klupi. Iako im je to moglo biti jako oružje, uradili su možda 4-5 puta takav pritisak u ove dvije utakmice.

Odbrana Budućnosti je bila skandalozna u svakom smislu. Pogotovo je to bio slučaj u drugoj utakmici. Zvezda je u prvoj šutirala sjajno i pogodili su 12 trojki. Repeša je morao uraditi sve da mu odbrana djeluje bolje. Međutim, odbrana je bila još gora i čak se može reći da je nije ni bilo. Toliko defanzivnih propusta i pada koncentracije odavno nije viđeno u jednoj tako bitnoj utakmici. To je krivica trenera jer je on taj koji mora ''raspaliti'' ekipu i izvući energetski maksimum iz njih.

Takođe, rotacije koje je vršio Repeša, krajnje su diskutabilne. U prvoj utakmici Šehović je igrao prva tri minuta i više ga nije vraća. Zadnju četvrtinu igrao je bez Gordića iako se zna kakav je Gordić u bitnim momentima. Davao je svu slobodu Kolu koji je igrao za sebe a ne za ekipu. Vilijamsa se u prvoj utakmici sjetio tek kada je utakmicu izgubio. Ništa bolje nije vukao poteze ni u drugoj utakmici. Stranci su redom svi bili nezainteresovani za drugu utakmicu. Repeša je puštao da divljaju na oba kraja terena i niti jednom nije probao odigrati sa petorkom domaćih igrača. Gordić, Popović, Šehović, Nikolić i Barović. Ta petorka bi bar energetski pokazala više i bar ne bi ekipa doživjela toliko ponženje. Igrali oni jesu svi ali nikada u ovoj petorci. Uvijek je tu bio neki stranac da divlja do maksimuma.

I iako ne igraju novci i budžeti, činjenica je da Budućnost ima drim tim po tim parametrima. Ekipa za oko milion evra skuplja od Zvezdine ovogodišnje ekipe. Ekipa sa sedam stranaca, od kojih je dosta njih i sa odličnim NBA ili EL iskustvom. Međuti, Repeša nije znao podijeliti uloge na pravi način. A kada to niste u stanju uraditi, kada niste u stanju napraviti balans između domaćih igrača i stranaca, desi vam se katastrofa.

A Repeša kao Repeša. Iskoristio je priliku da traži alibi za poraz. Smetalo mu je navijanje. Pričao je na pres konferenciji o pokušaju linča. Pričao je o tome da je i ta ''nenormalna'' atmosfera u dvorani, uticala na njegove igrače da se uplaše. A da li je Repeša pričao sa Brankom Laziće, Davidovcem, Dobrićem, kako su se oni osjećali kad im je organizovan upad u hotel u Podgorici pred treću utakmicu prošlogodišnjeg finala ? Ali nije slučajno pričao Repeša o atmosferi. Lakše je pričati o nekoj drugoj stvari nego o svojim greškama i svojoj krivici. U priči o atmosferi Repeša je pokušao naći alibi za poniženje. Međutim, kada imaš tim kakav Jasko ima i kada prođeš kako je on prošao, ne opra te ni Dunav ni Sava....

Foto: Eurohoops