Milan Šarović: Nisam prežalio Mundijal '74

Milan Šarović/Fejsbuk

Zrenjanin – Milan Šarović bio je svojevremeno zapaženi čuvar mreže zrenjaninskog Proletera, zagrebačkog Dinama i Zagreba. Zbog loma noge nije se našao sa reprezentacijom Jugoslavije na Mundijalu 1974.godine u Nemačkoj. To mu je , priznaje, ljuta rana prebogate karijere. Slovio je za revolucionara sa rukavicama. Bio je neustrašivi golman Proletera, Dinama i Zagreba. Vredeo mnogo, toliko da se smatra da sve nije i ostvario, a mogao je.

O tom „revolucionaru sa rukavicama“ nudi svoju priču.

„Dres i rukavice kod svih golmana bili su skoro isti. Ja sam hteo da promenim nešto, pa sam umesto crnog, obukao beli dres. Novina je i to da igram, ponašao se kao igrač, ne samo kao golman. Tada je to bilo čudno, a danas se to traži“, kaže Šarović.

Rođen je 9.aprila 1949.godine u Lazarevu, nedaleko od Zrenjanina.

„Nisam nikada igrao za pionire, juniore. U školi sam igrao rukomet. Onda se na času fizičke kulture, kada se igrao fudbal, povredio golman i nastavnik me pošalje na gol. Tako sam ja počeo. Branio sam u Lazarevu, pa u obližnjoj Sutjesci, onda u Bečeju, te stigao u Proleter iz Zrenjanina“, nabraja Šarović.

Proveo je pet sezona u Proleteru. Bilo je svega što taj period danas pretvara u brdo uspomena. Vežu ga sećanja na dane provedene u gradu na Begeju.

„Proleter je tada bio u Prvoj ligi Jugoslavije. Imao je četiri golmana. Nisam imao vremena da stanem na gol. Međutim, svi oni su otišli, ja sam sačekao svoju šansu, iskoristio sam je i postao poznat“, govori Milan Šarović.

Proveo je dve godine u Dinamu, pa sezonu u Zagrebu, pa ponovo u Dinamu. To je bilo u vreme kada je Jugoslavija imala više vrhunskih čuvara mreže.

„Broj jedan bio je Enver Marić. Tu su i Svilar, Mešković, Pantelić, Šarenac... Imali smo vrhunske golmane, uvek je tako bilo“, kazuje Šarović.

Voleo je da dribla protivničke fudbalere ispred svog šesnaesterca.

„Mene je vukla igra, a ne zato što sam ja voleo da igram fudbal. Nisam stojao i čekao kada će stići lopta, ja sam tražio loptu. Bilo je i grešaka, sigurno“, priznaje Šarović.

Često ponavlja da ga vežu lepe uspomene na dane provedene u Zagrebu. Stariji čitaoci se ,ipak, sećaju Poleta i njegovih eksplicitnih fotografija.

„Najlepši deo svog života proveo sam u Zagrebu. U tom gradu mi se rodio sin Filip. Mogu sve najlepše da kažem o ljudima koji su me tada primili. Rado se sećam Zagreba. Što se Poleta tiče, to je novinar namerno uradio. Jer, bilo mu je krivo što nisam prešao u Crvenu zvezdu. Tamo sam bio jako popularan. Imali smo bazen i masažu, on me fotografisao i objavio kako bi me spustio na zemlju. Neka vrsta osvete“, pojašnjava nekadašnji golman.

Dakle, imao je ponuda i od Partizana, Crvene zvezde, Hajduka.

„Najozbiljnije ponude imao sam od Hajduka. Branko Zebec došao je po mene. Pojasnio mi je da traži i pravi mladi tim. Onda je došao Dinamo, a ja sam patio što nisam prešao u Partizan. Međutim, crno – beli su angažovali Istatova i sve moje nade su se tako raspršile. Shvatio sam da se  moja velika želja, da postanem golman Partizana, nikada neće obistiniti“, govori Šarović.

Malo mu je prostora ostavljeno u reprezentaciji Jugoslavije.

„Imao sam peh, otišao mi je meniskus, pauzirao sam šest meseci. Onda sam zaradio prelom noge. Nakon godinu dana pauze ponovo sam stao na gol, ali u Skoplju mi je ponovo stradala noga. Imao sam mnogo pehova. Imali smo mnogo golmana koji su bili izvanredni. Trebalo je dugo čekati svoju priliku. Meni povrede nisu dozvolile da svoju šansu dočekam“, pojašnjava Šarović.

Nakon Proletera, Dinama i Zagreba, karijeru je nastavio u Švajcarskoj. I danas tamo živi. I ostao je u fudbalskom sportu.

„U Švajcarskoj sam branio do 42.godine života. Onda sam sve naredne godine radio kao trener golmana. Otvorio sam školu za golmane, jer znam to da radim i dokazao sam se. Uzmem 12 dečaka do 14 godina, s njima vredno i valjano radim i oni mahom uspeju. Završe u najelitnijem takmičenju Nemačke, Švajcarske i dalje“, govori Milan Šarović.

Bio je i u stručnom štabu Bore Milutinovića u reprezentaciji Nigerije. Osetio je šta znači učešće na Mundijalu, ako ne kao golman, makar kao trener.

„Ja sam u Cirihu imao jednog crnca na probi. Uzeo sam ga i bio je izvanredan golman. Kada je Bora Milutinović došao po njega, odveo je i mene u stručni štab Nigerije. Međutim, Bora Milutinović prema meni nije bio korektan, kao čovek se nije pokazao“, zagonetan je Šarović.

U Srbiju danas ne dolazi često, retko kada prati prilike u najpopularnijem sportu svoje zemlje.

„Malo pratim, sasvim. Moram priznati da u Srbiju nisam dolazio trideset godina. Ovde mi je porodica, ovde su mi obaveze, pratim talentovane golmane kako rade. Imam 77 godina, ali još sam aktivan i još beležim uspehe u radu“, tvrdi Šarović.

Kaže da u porodici ne traži golmanske naslednike i da ne planira povratak u Lazarevo i Zrenjanin.

„Niko u mojoj porodici nije bio sportista. Ja sam slučajno postao golman. Sam sam gradio svoj stil, tada nije bilo trenera golmana. Inače, ne planiram povratak u zavičaj. U Cirihu sam kupio veliki stan. Ovde mi je sin, unuka i sve ostalo“, pojasnio je Milan Šarović.

Na kraju je vremešni golman otkrio šta mu je ostalo neostvarena želja, na koju nije mogao da utiče.

„Postigao sam mnogo, ali... Bio sam na spisku za Mundijal 1974.godine, a branio je Enver Marić. Onda su došle povrede koje su me sprečile da se nađem na velikom takmičenju. To je velika želja koja je ostala neiskorišćena. Po pitanju svega drugog, zadovoljan sam“, zaključila je bivša jedinica Proletera, Dinama i Zagreba, nekadašnji golman Milan Šarović, u svoje vreme jedan od najboljih koje je Jugoslavija imala.