O herojima ima ko da piše! Ustvari, šta je heroj bez ljubavi prema ljudima, svom zavičaju i svojoj zemlji, sa svim svojim strahovima, nadama i željama, često je govorio možda i najomiljeniji među krajišnicima narodni heroj Drugog svetskog rata Milan Milančić Miljević. Zapravo, on, Drago Mažar i Osman Karabegović, ali Milančić je bio čudo! Volio je sport, bio odličan šahista, obnovio je...

Svaka reč, kad se govori i piše o Miljanu Miljaniću i Milanu Jeliću, dvojici ljudi koji su obogatili fudbal i sve oko sebe, svaki na svoj način, treba da ima i odsjaj duše u ogledalu, a možda i eho zavetne trube. Miljanov život bio je dug, ne samo po godinama, a trajao je i stvarao ravno 82 zime, Milanov kratak, tek 51. jesen, ali obojica su toliko toga dobrog uradili i...

U pločniku Gospodske ulice utisnut je, gotovo, rodoslov svakog Banjalučanina, rođenog ili prirođenog, na tih nekoliko stotina metara, u gluvo doba noći izbrojao sam svojih više od 500 koraka, ispisana je istorija Grada kroz tri veka od 1878. godine do dana današnjeg. U njoj je, u starom hotelu “Balkan” gde je danas Gradska uprava Banjaluka, prvi put odigran Kočićev “Jazavac pred sudom”, u...

Jeste li čuli za Mišu – Šomija Vidovića, banjalučkog novinara, šarmera i lafa koji je svoje životno i novinarsko trajanje pretvorio i u svoju filozofiju života, da u svakom pokolenju, ma kakva bila vremena, samo posebni ostaju verni svom moralu i uvek jedu svojom kašikom, sviđalo se to nekome ili ne? Na vest da se bori sa teškom bolešću, novinari iz Republike Srpske i BiH pokrenuli su niz...

Svet je suviše velik za nas male ljude, ali život ume i da složi svoju priču, između ostalog i kroz fudbal u kojoj “mali” postaji “veliki”, baš kao “moji” Sabljići, s korenom u prekovrbaskom kraju, nekad nekoliko mahala i naselja, a danas celi grad u Gradu Banjaluci! Eh, tamo preko Vrbasa, a fudbal više od igre. Sabljići su primer za dugo pamćenje, baš na dan kada poslednji od četiri brata,...

Petar Pero Perović, Crnogorac – srpskoga roda, tako je govorio o svom korenu, jedan je od pionira jugoslovenskog rukometa, istovremeno predvodnik generacije Borca koja je Banjaluci donela 1957. godine prvi trofej jugoslovenskog Kupa, a 1958. prvu titulu šampiona države, koje nema već blizu 30 godina; zajedno sa saigračima Vladimirom Jovićem, Jerolimom Karadžom, Božidarom Bobom Stanivukovićem i...

Nagrade kao parada drugorazredne društveno-političke moći i jeftine šarade okusa limunade, pijačne boje i mirisa, postale su zbilja (ne)doba u kojem živimo na brdovitom Balkanu; mudri i umni Matija Bećković kaže: “ničiji se uspeh ne rimuje s ovim vremenom!” Sport je po svojoj dijalektici: ko je bolji i talentovaniji, vođen olimpijskim geslom “brže, više, jače...” kao stvoren za očiglednost...

Karakter je, uistinu, planetarno ljudska sudbina, čak i u fudbalu ma gde da se igrao, tako da svane dan kad svako pokaže svoje lice i naličje. Jedni mudruju po društvenim mrežama, ma kojeg imena i prezimena bili, najčešće se lažno potpisuju, uz komentare sačuvaj Bože, drugi polažu račune samom sebi, ne kriju svoj identitet, žrtvujući najčešće komfor i lični i materijalni. Fudbal je lepa igra...

Ko se, generacijo iz “pedeset i neke” ne seća “letećeg Mostarca” Envera Marića koji je golmanskim bravurama oduševljavao celi fudbalski svet. Ma gde da je bilo: Beograd, Zagreb, Banjaluka, Rio, Minhen, Gelzenkirhen, London… “brkati Mara” kako su ga od milja zvali, činio je čuda na golu neviđenim skokovima i letovima koji su pobeđivali i sile gravitacije, a gledaoce ostavljalo bez daha....

Klub nosi ime, a ne ime klub! KK Igokea, od osnivanja sa imenom Potkozarje, kroz svoj rast i odrastanje od školskog sportskog kolektiva Mesne zajednice Aleksandrovac, do kluba velikih dometa u ovom delu Evrope, s odrednicom Laktaši – Republika Srpska, shvatio je na vreme da je velikodušnost najveća ljudska i sportska vrlina u kojem častan čovek čitav sveti vidi, i doživljava, kao beskrajnu...