Priča o Fudbalskom klubu Borac iz Banjaluke je moja, naša i vaša. Zašto i zbog čega?!     Zato što imaju životi kao što je trajanje FK“Borac“ od gotovo jednog veka, svojevrstan obrazac životne ostavštine. Tada i shvatiš da godinama, decenijama i svim događajima, malim i velikim fudbalskim junacima, istinskim pregaocima kroz generacije...moraš jedino i uvek dodati odrednicu život,...

Grupa entuzijasta u Aleksandrovcu 23. avgusta 1973. godineosnovala je košarkaški klub koji sada pod imenom Igokea ostvaruje sjajne rezultate širom Evrope.   Podsećam te, Republiko Srpska, i ne samo tebe, ovom pričom da je ljubav u slučaju Košarkaškog kluba Potkozarje, kasnije Igokea, kao u narodnoj pesmi jača od svih nedaća i muka, da ta ljubav nosi duh lepote, dobrote i...

Ono što ostane iza svake revolucije, a ono što se minulih dana događalo u banjalučkom parku „Mladen Stojanović“ na teniskom spektaklu Srpska open, jesu čovjek sa svim svojim vrijednostima i pokojom slabošću, kad shvati da je najkraći put do slave biti pametan i dobar.   Slava velikih događaja je, isto tako, kao velika sjenka – što je bliža zalasku, makar minula tek tri dana, sve je...

Da li je ovo banjalučka, prijedorska, krajiška, kozaračka i jasenovačka priča o tenisu i korenu ljudske duše; u banjalučkom parku „Mladen Stojanović“, o ljudskoj gromadi koji je bio zaljubljenik teniske čarolije, danas se klub u Prijedoru i zove njegovim imenom i prezimenom – Mladen Stojanović. Ili? Da li je tada, Republiko Srpska sada, život pobedio smrt, ili je ljubav pobedila sve?...

Свако сања само свој сан; тамо далеко, а никад ближе него вечерас у Бањалуци у предвечерје фудбалске светковине „Дан фудбала Републике Српске“.     Свет сутрашњице припада онима који очекују радост, тек кад су распевани и раздрагани Италијани у питању. Ноћ пре, у Напуљу, у полуфиналу олимпијског фудбалског турнира 1960., пред 70.000 сведока, шешир Михајла Андрејевића – Андрејке био...

Ako prošlost, kroz generacije, ne uči i hrabri, čovek do sudnjeg dana ostaje neuka kukavica; štaviše tada mu beži i sadašnjost – sve to nije „zarobilo“ teniske poslenike u Banjaluci, gde je „beli“ sport u modi više od jednog veka, a danas se priprema za veličanstvenu manifestaciju „Srpska open“, gde će, uz genijalnog Novaka Đokovića, stići i elita iz celog sveta a priča o Banjaluci prosuti se...

Mirko Poledica, predsednik Saveza profesionalnih fudbalera Srbije “Nezavisnost” (fudbalski Leh Valensa, vođa poljskih sindikata osamdesetih godina minulog veka), baš se junački okliznuo na fudbalskoj poledici izborne sednice Skupštine Fudbalskog saveza Srbije, kad je rekao ono što je želeo da kaže i kasnije napustio zasedanje.   Posebno je bio tugaljiv i patetičan obraćajući se Draganu...

Dragan Džajić ili Nemanja Vidić, saga oko izbora novog predsednika Fudbalskog saveza Srbije, završena je izborom “Džaje nacionalea”, Vidić je odustao dan ranije, Džajić je mudro ćutao dokazujući istovremeno da je nekad ćutanje glasnije i moćnije nego ma koja bučno izgovorena reč. Makar se u Republici Srpskoj navijalo za obojicu! U celoj rašomonijadi Vidić se uverio da je svaka žurba...

Ovu „složenu, prosto proširenu rečenicu“ izrekao je neponovljivi Branko Ćopić na zboru birača 1960. godine, u Čelincu, naseobini nadomak Banjaluke, koja je u gruntovnim knjigama bila obeležena – kao muslimanska i srpska!   Mahom ista prezimena varošana: Kovačevići, Topići, Stanići, Jankovići…, ali imena su sve govorila: na jednoj strani Mitar, Dimitrije, Stanimir…, a na drugoj Husein,...

Svi smo mi, zahvaljujući novinskoj kući “Politika” i “Sportskom žurnalu”, pa onda redom: Vladi Republike Srpske, odnosno Ministarstvu porodice, omladine i sporta, brojnim pojedincima… kroz dva veka, postali deca svog fudbalskog vremena, čuvajući uspomenu na Miljana Miljanića, Mihaila Andrejevića, doktora Milana Jelića, Velimira Sombolca, Iliju Pantelića, Iliju Miljuša, Ratka Kragulja i Srđana...