Idi i - Hvala ti za sve!

Partizan je i ovog ljeta odlučio da bude sentimentalan. Ili se bar tako predstavlja. Redaju se objave zahvalnosti, fotografije igrača koji odlaze, kratke poruke koje zvuče toplo, a zapravo su samo šablon – promijeni ime, promijeni sliku, ostavi sve ostalo isto. “Hvala ti za sve.” Jedna rečenica koja je postala univerzalni pečat na izlaznim vratima.

A ta vrata, da se ne lažemo, širom su otvorena. Toliko da se ponekad čini da je klub pretvoren u tranzitnu stanicu: uđeš, odigraš svoje, izađeš uz kratku poruku zahvalnosti i ideš dalje. Nema drame, nema objašnjenja, nema konteksta. Samo tiho, uredno brisanje iz kadra.

I dok se imena igrača smjenjuju kao na pokretnoj traci, ostaje pitanje koje visi u vazduhu: kada će ista ta poruka biti upućena onome ko je sve ovo režirao? Kada će se na crnoj pozadini pojaviti fotografija Ostoje, uz onu istu rečenicu – “Hvala ti za sve”?

Ne zato što bi to bila osveta, niti zato što bi klub trebalo da slavi nečiji odlazak. Nego zato što bi to značilo da je Partizan konačno zatvorio jedno poglavlje koje se predugo razvlači. Da je odlučio da se okrene budućnosti, umjesto da svako ljeto ponavlja istu predstavu zahvalnosti, dok se suština ne mijenja.

Možda će se to desiti. Možda neće. Ali jedno je sigurno – navijači su umorni od šablona. Od poruka koje ništa ne govore. Od ljeta koje počinje i završava se na isti način.

A klub koji želi da bude veliki mora jednom da prestane da se krije iza fraza. I da konačno napiše poruku koja ima težinu. Pa makar bila upućena Ostoji.