Jagodinska haubica neće utihnuti

Jovica Nikolić

JAGODINA – Osamdesetih godina prošlog veka Jovica Nikolić bio je jedan od najkorisnijih prvotimaca Crvene zvezde. Danas ima 60 godina, dane pandemije provodi u porodičnoj kući u rodnoj Jagodini. Na temu fudbala uvek je spreman da razgovara, pa je glatko prihvatio da govori za čitaoce Sportskog žurnala.

Da se bavio košarkom, možda bi bio super krilo ili plej - mejker, ali Jovica Nikolić se odlučio za fudbal i – nije pogrešio! Ponikao je u Jagodini, pa stigao u Crvenu zevzdu 1983.godine, tu ostao lepih 6 godina i postao omiljeno lice, ime i prezime koje će da se pamti.

Interesovalo nas je gde je ovih dana i kako pobeđuje pandemiju?

„Želim iz svoje Jagodine da uputim najveći pozdrav svim čitaocima. Pridržavam se svih mera koje je država dala i uveren sam da samo tako možemo da proteramo ovu ’boleštiju’ sa ovih prostora. Neće ići lako i glatko, ali nema druge. Spreman sam, a i moja porodica, nadam se i svi vaši čitaoci da budemo pobednici. Situacija zahteva ozbiljnost, odgovornost i disciplinu“, započeo je svoju priču Nikolić.

U Crvenoj zevzdi rešetao je protivničke mreže, iako je bio fudbaler sredine terena. Umeo je igrati glavom. Kada je šutirao, činio je to topovski. Tako se našao i u stihu legendarnog reportera Ivana Tomića: „Jagodička haubica – Nikolić Jovica!“ Svojim partijama je stigao i do dva šampionska trofeja sa Crvenom zvezdom, do naslova pobednika Kupa velike i zajedničke zemlje u istom kolektivu, a postigao je  i tri gola na 5 utakmica na Letnjim olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984.godine. Reprezentacija Jugoslavije, u dobroj meri zahvaljujući i njemu, osvojila je bronzanu medalju koja je imala prelep sjaj. Jovica Nikolić je čovek trofeja i uspomena...

„Iako je sve ovo što je navedeno obistinilo se pre ’rođenja’ Sportskog žurnala, sve je ovo tačno. Zato i jeste lider sportske štampe na Balkanu, a ja vam već sada čestitam 30.rođendan, uz želju da trajete vekovima. Da, sve je tako bilo. Pratila me je sreća, odnosno vratilo mi se što sam toliko dao fudbalu. Vera u mene trenera Gojka Zeca, Branka Stankovića, Velibora Vasovića, Vladice Popovića, Dragoslava Šekularca. Odužio sam se partijama i golovima. Na neki način u svojoj generaciji lepo sam postigao. Igrao sam s Milošem Šestićem, Miletom Jovinom, Draganom Miletovićem, Rajkom Janjaninom, braćom Đurovski i mnogim drugim... Sve poznata i priznata imena. Ivan Toplak i Ivica Osim vodili su nas na OI u Los Anđelesu, mene je krenulo, osvojili smo bronzu. Lepa prošlost, setna. I sve što je ostvareno je srcu drago“, nastavlja Nikolić.

Pogađao je metu i u večitim derbijima. U onom 78., odigranom 15.marta 1986.godine, doneo je prednost Crvenoj zvezdi, Vlada Čapljić je ubrzo sa „bele tačke“ poravnao rezultat, a Husref Musemić pogodio cilj za pobedu domaćina u tom okršaju. Međutim, Miloš Đelmaš je Nikoliću jednim nesmotrenim startom polomio nogu, mnogi na stadionu čuli su prasak, a da nije bilo toga, mnogi danas tvrde da bi , možda i pre Dragana Stojkovića – Piksija, čast Piksiju, postao  Zvezdina peta zvezda. Jovica Nikolić kaže da je taj nesrećni trenutak učvrstio prijateljstvo sa smeđokosim partizanovcem.

„Svi novinari pitaju da li je bila namera Miloša Đelmaša. I danas smatram da namere nije bilo. I danas se čujemo i družimo. Jedan drugom čestitamo praznike. Miloš je jedan divan dečko, mnogo puta smo pričali o tome, ali nije bilo tu namere. To mene jeste usporilo, malo i zaustavilo u napretku. Tada se pre 28.godine nije moglo ići u inostranstvo. Da smo sa 20 godina mogli ići, gde bi nama bio kraj. Danas mladići prave u svojoj karijeri po desetak ugovora, a mi smo bili limitirani, primorani da odlazimo posle 28.godine. Ja sam otišao u Portugaliju, tamo napravio vidljiv trag i doživeo drugu mladost. Kasnije sam bio trener u Kazahstanu, pa svojoj Zvezdi. Ne mogu bez fudbala“, otklonio je sve dileme Nikolić.

U Srbiji je na sceni dominacija Crvene zvezde. Onda zablista Partizan, zasija na kratko Vojvodina, Čukarički, tu i tamo niški Radnički i to je sve. U Srpskoj je Borac najveći i najuspešniji. Nekada su u Evropi igrali Modriča, Leotar, Slavija, Radnik iz Bijeljine. Ovaj Jagodinac prati zbivanja u svim eks jugoslovenskim republikama. Priželjkuje nove evropske domete Zvezde i Partizana.

„Imam nostalgiju za fudbalskom Jugoslavijom. Pravili smo derbije sa Dinamom, Hajdukom, Veležom, Borcem, Olimpijom, Vardarom, Sarajevom, Sutjeskom... Stadioni su bili krcati, interesovanje ogromno. Nedostaje takvih utakmica. U košarci je bila moguća regionalna liga, ali u fudbalu smo daleko od toga. Navijači su često problematični. Deki Stanković odlučan je da napravi veliki posao, ali pandemija je fudbal poslala u drugi plan. Uželeli smo se igre, ali valja čekati neko drugo vreme. Vladan Milojević ostavio je Stankoviću putokaz, parametre za budućnost. Deki je zasukao rukave, čeka ga veliki posao. Moja želja je da budu jaki i Partizan, Vojvodina, Radnički... Fudbal treba da ima veliku progresiju. Znam, biće problem ekonomske prirode, pa i oko odlaska Srbije na EP. Pandemija će ostaviti maha. Da se mogu vratiti dani stare slave srpskog fudbala, klupskog i reprezentativnog, bilo bi dobro. Verujem u ono što radi Slaviša Kokeza sa saradnicima. Verujem i čelnicima Zvezde, Zvezdanu Terziću, mom drugaru Mitru Mrkeli, pa ’Tozi’ Mihailoviću. Kao veteranu, ostaje nada da će zaživeti regionalna liga u fudbalu, pa da svi budemo na dobitku“, govori stasiti proslavljeni fudbaler.

Poželeli smo mu sreću u susret vaskršnjim praznicima, savetovali da se čuva virusa, uz ono neizbežno - ostanite kod kuće!

„Hvala vam na lepim željama. Svaku sreću želim i vašim čitaocima i vama. Srećni praznici svima koji praznuju. Živi i zdravi bili, hvala vam što ste me se setili“, zaključio je poznati sportista iz Jagodine.

Jovica Nikolić, nekada plavokosi i vižljasti ljubimac „Delija“ svojim držanjem na terenu i uljudnim ponašanjem u životu izrastao je do zvezda. Svestan da je i sam zvezda , čiji sjaj još traje.

I pamti se...