Naše vreme je bilo zlatno vreme

Stjepan Deverić

ZAGREB – Nekadašnji napadač zagrebačkog Dinama i splitskog Hajduka, te više austrijskih klubova, Stjepan Deverić, danas se bavi trenerskim pozivom. Talenat mu je slutio svetsku karijeru, a on je ostvario toliko da se pamti na duže vreme. Popularni „Štef“, nekada banjalučki vojnik, voli reći: „Dobro je, moglo je i bolje!“.

Stjepan Štef Deverić bio je izuzetak, ma šta u životu bio, a bio je sjajan fudbaler. Igrajući u Dinamu, Hajduku, austrijskim Šturmu i Lebringu, reprezentaciji Jugoslavije, oduševljavajući i Zagreb i Split, bio poštovan i od jednih i od drugih navijača.

Baš izuzetak!

Ne može čovek, a da ne pita o ranoj mladosti. Za Dinamo je zaigrao sa 18 godina. Bilo je ’79., ali zaslužilo je da se pamti. Osvojio je titulu prvaka, pa Kup Jugoslavije. Deo je jedne od najsjajnijih generacija Zagrepčana.

„Da vam iskreno kažem, nedostaje mi taj period. Najlepše vreme u mom životu. Naše vreme bilo je zlatno. Od početaka, od jugoslaovenske moćne Prve lige koja je imala izuzetne igrače, najbolje gledaoce, blistave igre... Zar to da se zaboravi? Nikada! Nezaboravni su to periodi života“, setno je započeo razgovor Stjepan Deverić.

„Juga“ je imala rivalstva kakva su Crvena zvezda – Partizan, Hajduk – Dinamo, Željezničar – Sarajevo, Olimpija – Maribor, Budućnost - Sutjeska. Deverić je prešao u Split i u „gradu pod Marijanom“ rešetao protivničke mreže , osvojivši Kup Jugolavije ’87. Dakle, čovek je uspeha...

„To je bila vrhunska liga koja se sada može porediti sa Ligom petice. I Sloboda Tuzla, Borac Banja Luka, Vardar, Osijek, Rijeka... Svako je, uz klubove koje ste naveli, imao niz vrhunskih fudbalera. Svako je pamtio i znao startnih 11 u svih 18 klubova, a danas znaš dva ili tri igrača. Uzbuđenja je bilo na sve strane. Nisam se mogao dogovoriti sa Dinamom i odem u Hajduk, osvojimo Kup Jugoslavije, na penale, protiv Rijeke. Mogli smo i do duple krune, ali smo kući protiv Sarajeva i Slobode uzeli samo  bod. Kvalitet prisutan, utakmice teške, izuzetno posećene od navijača. Sve danas izgleda kao da je bila bajka, a stvarnost je bila“, nastavlja Deverić.

Lepu fudbalsku priču ispisivao je i u Austriji. U toj zemlji je i okončao više nego uspešnu karijeru.

„To smatram ličnim uspehom. Bilo je to vreme kada se u jednom klubu moglo naći najviše dva stranca. Trebalo se nametnuti, da dođeš do izražaja. Danas je sve lakše, slobodno je tržište. Danas sa 27 godina imaš deset klubova iza sebe, a tada si mogao otići vani sa tim godinama. Možda sam mogao odigrati još dve-tri godine, ali upisao sam trenersku školu i krenuo tim vodama“, pojašnjava on.

 Igrajući kao desno ili levo krilo, bio je odličan strelac jakog udarca i izuzetnih centaršuteva. To je Štefa Deverića preporučilo selektoru Jugoslavije. Odigrao je u reprezentaciji šest utakmica, ne brojeći OI u Los Anđelesu gde je „Juga“ uzela bronzu, a Bora Cvetković, on i Jovica Nikolić bili najefikasniji. Čini se da je  zaslužio više nastupa u državnom timu.

„Slažem se. Kad sam bio na SP u Španiji, još sam bio mlad i učio od Vladimira Petrovića, Vahida Halilhodžića, Safeta Sušića... Jugoslavija je tada po kvalitetu bila u vrhu. Onda dođe povreda i ja u Francuskoj na EP odigram poluvreme, a selektor Todor Veselinović rekao mi je da je očekivao da budem glavni igrač. Nije se dalo. To je sport. Nakon povrede gubiš korak, a konkurencija je bila jaka. Los Anđeles je nezaboravna priča, mi sa vrhunskom reprezentacijom. Boško i Milko Đurovski, Mirsad Baljić, Mehmed Baždarević, Jovica Nikolić, Nenad Gračan, Bora Cvetković, Zvonko Živković, ja... Mislim da nas je i sudija sputao protiv Francuza da ne dođemo do finala i da uzmemo zlato protiv Brazila. I sa isključenim igračima igrali smo produžetke. Bilo je to veliko takmičenje sa vrhunskim igračima. Ta bronza i sada kao zlato sija“, priseća se Deverić.

Ne mogu vetrovi podela ugroziti prijateljstva. Fudbal ima tu misiju da povezuje ljude. I on je ostao u kontaktu sa prijateljima iz njegovog igračkog doba.

„Čujem se s vremena na vreme sa prijateljima u Zagrebu, u Beogradu, u Sarajevu, u Tuzli, u Ljubljani. Promene se telefoni, izgube se kontakti, ali sada po ’stare dane’ čujemo se , vidimo se, evociramo uspomene. To je ono što krasi našu generaciju. U sportu rivalstvo, a u životu prijatelji za sva vremena. Nikada i nigde nisam doživeo nikakvu neugodnost. Ipak, dugo smo bili zajedno i drago mi je da smo ’normalni’ ostali“, iskreno će Deverić.

Svoju vernost najpopularnijem sportu nastavio je kao fudbalski trener. Vodio je   školu Dinama, Segestu, Marsoniju, Zrinjski.  Čini se da Srbija, Hrvatska, BiH,  Slovenija, ali sada i Makedonija, Crna Gora cvetaju od talenata. U perspektivi, biće zapaženih rezultata reprezentacija navedenih zemalja na evropskim i svetskim fudbalskim takmičenjima.

„Ovo naše područje krcato je talentima. Makednija je dobila Nemačku, Srbija je sve bolja. Posedujemo prirodnu nadarenost. Srbija i Hrvatska su bolje organizovane od ostalih, imaju izraženiji kvalitet. Tu dolazi i BiH, pa Slovenija, Crna Gora. Talentovani smo narodi za sve sportove, to nas krasi. Kako vreme odmiče, naše države jačaju i sve više će se ulagati u sport i on je profitabilna grana, a ne treba trošiti reči o tome koliko sport može da afirmiše eks-ju područje“, svestan je Stjepan Deverić.

Osvrnuo se na period života proveden u Banja Luci.

„U Banja Luci sam služio JNA. Imam jako lepa sećanja i iskustva sa Banja Lukom. Divni ljudi, prelep grad. Uvek mi je drago kada dođem u Banja Luku“, nastavlja.

Dinamov as tref – Deverić Štef, znao je reći legendarni Ivan Tomić, pa konstatovati „modri šef – Deverić Štef“. Kakvu ima komunikaciju sa medijima?

„Nemam razloga da ne budem zadovoljan. Novinari pišu što vide, što osećaju. Ne treba se ljutiti na kritike. Nekada si igrao dobro, nekada ne. Nekada hvale, nekada kude i to je sasvim normalno. U moje vreme jako dobri bili su Ivan Tomić, Jura Dodig, Marko Marković, Mladen Delić, Boris Mutić, Mirko Kamenjašević, Fredi Kramer, Jordan Ivanović... Možda bi današnjim novinarima dobro došlo zdravih i finih epiteta u radu. Doći će sve na svoje. Na kraju, da pozdravim sve vaše čitaoce“, zaključio je Stjepan Deverić.

Raj zemaljski nije ni gore ni dole, već u ljudskom srcu, a to govori i životni put u kojem je fudbal imao centralno mesto Stjepana Štefa Deverića.

Da, Dinamov as tref za svaku narednu pobedu...