Vladar fudbalske planete

robert Prosinečki

ZAGREB – Robert Prosinečki bio je jedan od najboljih fudbalera koje je jugoslovenski fudbal ikada imao. Sa 18 leta je iz Dinama prešao u Crvenu zvezdu, a onda je počela da se rađa fudbalska bajka. Uspehe sa terena pretvorio je u trenerske izazove, gde je takođe imao dosta ostvarenja.

Bio je najbolji juniorski fudbaler sveta, jedan od najboljih u zagrebačkom Dinamu, Crvenoj zvezdi, duboke tragove ostavio je u Realu i Barseloni, u dresu reprezentacije Jugoslavije i Hrvatske. Kao trener sve svoje igračke domete dodatno je oplemenio.

„Hvala za ove reči. Pa, dobro. Sve je to tako. Inače, trudio sam se da uvek imam vremena za medije, pa tako i za vas. Pozdravljam sve vaše čitaoce“, kaže Robert Prosinečki na početku našeg razgovora.

Rođen je u Nemačkoj, a plodnu igračku karijeru započeo u zagrebačkom Dinamu. Onda je došlo do jednog nesporazuma i nerazumevanja Miroslava Ćire Blaževića, te je prešao u Crvenu zvezdu. Ispostavilo se, povukao je pravi potrez.

„Da, svoju karijeru započeo sam u Dinamu, tu sam proveo osam godina. Tu sam izgradio pionirski staž. Kada sam došao do prvog tima, imao sam problema sa Miroslavom Ćirom Blaževićem. O tome se do sada puno pisalo i govorilo. Nekako me cela moja karijera veže sa Ćirom Blaževićem. Došlo je do nekakvog sporazuma, rekao je da neću nikada postati igrač. Odlučio sam otići u Crvenu zvezdu. U Beograd sam došao sa 18 godina, u Zvezdi proveo četiri sezone. Imali smo mnogo uspeha, a ja sam se promovisao kao odličan igrač, hajde da kažem kao dobar igrač“, pleni skromnošću Prosinečki.

Sa juniorskom reprezentacijom Jugoslavije u Čileu bili su šampioni sveta, a on je  proglašen najboljim mladim fudbalerom planete. Verovatno mu je to priznanje jedno od najdražih, a bilo ih je veliki broj.

„Pa, dobro, tada su čuli za nas. Da dolaze neki novi klinci, da ima jedna odlična generacija od Bobana, Šukera, Mijatovića, Jarnija, bilo je tu mnogo odličnih igrača koji su na kraju napravili velike karijere. To je bila odskočna daska da se prepozna nekakav naš talenat, da ima tu dobrih igrača. Puno nam je to značilo za nastavak karijera svima nama, pa i meni“, nastavlja Prosinečki.

U Zvezdi je proveo četiri sezone, osvojio tri šampionata i jedan trofej u Kupu Jugoslavije. Statistika, klupska i lična, na njegovoj je strani. Bilo je to u vreme kada je okršaje večitih rivala posmatrao veliki broj gledalaca.

„U Beogradu i u Srbiji, ali i šire jedna od najvažnijih stvari je pobediti u večitom derbiju. Na moju sreću, tih godina bili smo superiorniji od Partizana. Pobeđivali smo u prvenstvu, a pogotovo u Kupu zemlje. Jako je bitno, skoro i najvažnije, kada se dobije derbi. Imao sam sreću da sam postigao dosta golova protiv Partizana. I svaka pobeda bila je važna i za navijače i za sve u Crvenoj zvezdi“, priseća se Robert Prosinečki.

Zvezda je sa njim i on sa njom osvojili i Kup evropskih šampiona. Doduše, na penale su srušili francuski Olimpik. Tu seriju jedanaesteraca otvorio je Prosinečki. Smatra da su Zvezdi uspeh doneli kvalitet, zajedništvo i karakter tima koji je imala.

„Mnoštvo talenta, gro igrača odličnih koji su imali karakter. Vrlo teško da će neko sa ovih prostora osvojiti Ligu šampiona. Ta ekipa se stvarala godinama. Osvojili smo nešto čega smo svesni tek sada. Velika stvar za Zvezdu, a akteri su ušli u klupsku istoriju. Sve se složilo: ljudi iz kluba, dobri igrači, sportska sreća. To je velika stvar, ostaće u istoriji i teško da će ikada to neko dostići sa naših prostora“, detaljiše on.

Lepa izdanja imao je u Realu, ali teška povreda učinila je svoje. Pamte ga i navijači Barselone, Real Ovijeda, Sevilje, Standarda iz Liježa, Portsmuta, ljubljanske Olimpije, više hrvatskih klubova. Naglašava da je zadovoljan ostvarenim.

„Retki su igrači koji su nastupali u dva najveća španska kluba, među najvećim na kontinentu. Neko će reći da sam mogao više ili manje, ali zadovoljan sam onim što sam ostvario u svojoj karijeri i gde sam sve igrao. Može se uvek bolje, ali mglo je biti i lošije. Tako da je to bilo dobro. Kao i u životu, u fudbalu imaš uspone i padove, ali ja sam zadovoljan ostvarenim“, govori Prosinečki.

Super dobra izdanja imao je u dresu reprezentacije Jugoslavije sa kojom je nastupao na SP u Italiji 1990, ali i sa Hrvatskom sa kojom je igrao prvenstvo Evrope 96-e, te Mundijal 1998.godine kada su se okitili bronzom. Mnogo razloga da bude srećan.

„Planetarno prvenstvo u Italiji bilo je početak mojih igara u reprezentaciji. Imala je veće mogućnosti nego što je ostvarila. Da je bilo sreće protiv Argentine, možda bi igrali i finale. Bilo nam je mesto tu. Što se tiče Hrvatske, izgubili smo od Nemačke na EP, nakon što smo prošli prvi krug. Dve godine kasnije uzeli smo bronzu. To je ogroman uspeh za malu zemlju kakva je Hrvatska koja ima mnogo talenata i prilično se dobro radi. Ostvareno tada ravno je podvigu“, priznaje Prosinečki.

Uspeh je beležio i kao trener, sa svojom Zvezdom osvojio je Kup Srbije, znao kako protiv tada puno boljeg Partizana, a onda se dogodilo da sa Marakane ode suznih očiju. Armija Zvezdinih pristalica bila je uz njega, zahvalna što je u taj klub doneo nešto novo. Može li ga javnost uskoro videti na klupi Zvezde ili zagrebačkog Dinama?

„Kao igrač doživeo sam prelepe trenutke u Beogradu gde sam napravio svoju karijeru, pa su me prepoznali i u Realu, gde sam uspeo kao igrač. Pružili su mi u Zvezdi šansu i kao treneru. Pobedili smo tada bolji Partizan, uzeli smo Kup Srbije. Da, otišao sam pod nekim čudnim okolnostima, ali Zvezda ima fantastične navijače. Možda preuzmem neki klub, možda dobijem ulogu selektora neke reprezentacije. U ovom času ne vidim sebe na klupi Dinama ili Crvene zvezde, nisam o tome razmišljao“, iskreno će Prosinečki.

Crvena zvezda i Partizan počeše da ispisuju lepu evropsku priču. Dinamo je poražen na Maksimiru, ali umeo je u prošlosti da zablista. Da li se isplati da se nadamo da će Zvezda, Partizan, Dinamo, Vojvodina, Hajduk, Sarajevo, Željo, Borac Banja Luka ostvariti nešto na međunarodnoj sportskoj sceni?

„Pa ja mislim da su velike stvari kada se plasiraš u Ligu šampiona. U poslednje vreme Dinamo je tamo često, bila je i Crvena zvezda. Teško je reći da li će neko od klubova sa naših prostora uspeti. Ako se zna koliko Englezi, Nemci, Španci, Francuzi ulažu u fudbal teško je očekivati da neko od navedenih klubova uzme neko evropsko takmičenje. Ponoviću, veliki je uspeh plasirati se u Ligu šampiona“, rezonuje Prosinečki.

Ima mnogo prijatelja širom Hrvatske, Srbije, Slovenije, BiH, Španije, gde sve ne. Kako pronaći vremena pa se čuti i videti sa svima njima?

„Tempo života nas ubija, brzo se živi. Nema se vremena za mnogo toga. Teško se čuti sa svim prijateljima, ali čujem se sa mnogo bivših igrača, prijatelja, poznanika. Voleo bih da mogu videti sve, čuti. Lepo je ostaviti utisak svagde, a mene je to pratilo, pa ljudi pamte i poznanstva sam pretvarao u prijateljstva“, zaključio je Robert Prosinečki.

Beograd, Crvena zvezda i fudbalska Jugoslavija, ali i Zagreb, Dinamo, bronzana Hrvatska, pa Španija, ma čitava Evropa pamte velikog „žutog“ i zahvaljuju Robertu Prosinečkom za sve što je fudbalu dao. Zahvalnost nikad ne umire, ni gradova ni ljudi.

Jedan je Robi...