Čast je bilo igrati u Zvezdi
SARAJEVO – Nekadašnji golgeter Husref Musemić karijeru je započeo u Podrinju iz rodne Janje, kratko se zadržao u Radniku iz Bijeljine, pa preko Sarajeva stigao do velike Crvene zvezde. Radniku je pripadao, u Sarajevu titulu slavio, a u Zvezdi radovao brojnim važnim pobedama. Danas je fudbalski trener, jedan od najuspešnijih u BiH.
Musemići su u jugoslovenskom fudbalu ostavili dubok trag, Vahidin u svoje vreme, a Husref u svoje doba, obojica blistali u dresu Sarajeva. Jedan, Husref, potvrdio svoju vrednost u Crvenoj zvezdi, onom drugom, Vahidinu, nikada se nije ostvario taj san, a toliko su to želeli i on i Zvezda. Po završetku karijere Vahidin je ostao, kao navijač i član uprave Sarajeva, vezan za fudbal, a Husref je veštinu na terenu posle pretočio u cenjenu i uvažavanu trenersku karijeru.
Gost Sportskog žurnala je Husref Musemić, nekada vrhunski fudbaler, pa izuzetan trener, a uvek čovek oplemenjen ljudskom dobrotom.
„Pozdravljam vas i vaše čitaoce. Otišao sam iz Crvene zvezde pre nego je Sportski žurnal osnovan, ali sam kasnije imao priliku da ga pratim i čitam. Zaista, kvalitetna novina. Onakva kakvu zaslužuju čitaoci“, započinje svoju priču Husref Musemić.
Pre nekoliko dana navršio je 61.godinu. Uz malo zakašnjenje, čestitamo i mi. Podrinje i Semberija područja su gde je oduvek bilo talenata: on, brat Vahidin, Admir Smajić, Savo Milošević, Luka Jović itd. Započeo je karijeru u Radniku iz Bijeljine, pa pravac Sarajevo. Iako se verovalo, nije stariji brat odigrao ulogu i njegovog odlaska na Koševo.
„Prve fudbalske korake načinio sam u Podrinju iz Janje. Ne znam da li sam odigrao više od dve utakmice za prvi tim, jer sam bio mnogo mlad. Onda sam sa 17.5 godina prešao u Radnik. Bilo je to 1978.godine, tada je Radnik bio jugoslovenski drugoligaš. U Bijeljini sam proveo godinu i po dana. Na poziv Sarajeva pozvan sam da sa juniorima Sarajeva nastupim na ’Kvarnerskoj rivijeri’, ona je tada bila jako popularna sportska manifestacija. Odigrao sam par utakmica i ljudi iz kluba procenili su da bih trebao preći u Sarajevo i 1979.godine postao sam član Sarajeva“, priseća se Musemić.
Poslednjeg junskog dana navršilo se 37.godina od šampionskih pesama koje su se orile gradom na Miljacki. Đurković, Radeljaš, Kapetanović, Janjoš, Jozić, Hadžibegić, Jakovljević, Vukičević, Musemić, Merdanović, Pašić. Ko da zaboravi četu Boška Antića, igrali su najlepši fudbal u tada velikoj, lepoj zemlji i fudbalskoj velesili. Sežu sećanja tako često u to doba.
„Bila je umetnost pomrsiti račune klubovima ’velike četvorke’. Oni su nekako uvek bili favoriti. Liga je bila izuzetna. Nije bilo slabih klubova. Nikada niste znali gde ćete izgubiti. Međutim, Sarajevo je imalo tada kvalitet. Bila je odlična atmosfera u i oko kluba i proslavili smo titulu. Bio je to drugi uspeh našeg kluba te vrste. To se ne zaboravlja“, govori Musemić.
Crvena zvezda i Hajduk bili su favoriti da postanu prvaci zemlje, a postalo je Sarajevo, u grad podno Trebevića stigao je drugi šampionski trofej. U zadnjem kolu savladana je Zvezda, Musemić i Jakovljević bili su strelci. Ima još nešto: na kraju te sezone Predrag Pašić proglašen je za najboljeg fudbalera Jugoslavije, Miloš Đurković za najboljeg golmana, naš sagovornik bio je najbolji strijelac sa 19 pogodaka, a Boško Antić najbolji trener. Da su ostali svi zajedno, možda bi tim bordo boje i naredne sezone ponovio uspeh.
„Pa, dobro sad. Pitanje je da li bi uspeli ponoviti šampionski podvig. Mnogo je primera širom Evrope i sveta gde je teško dve sezone odigrati u istom ritmu i biti šampion dva puta zaredom. Kada su sjajni rezultati, poraste interesovanje za igrače, mnogi se trude da ih ugrabe. Ja sam odmah otišao u Crvenu zvezdu. Faruk Hadžibegić prešao je u Betis iz Sevilje, a Predrag Pašić otišao je u Štutgart. Više to nije bio isti tim, ekipa se rasula i više nije bilo šanse da se uspeh ponovi. Doduše, igrači koji su ostali bili su za svako poštovanje. U najkraćem, sve što smo ostvarili zaslužilo je da se pamti za sva vremena. I ja se rado sećam tih trenutaka“, naglašava Musemić.
Vrhunski as i rasni strelac prešao je u Crvenu zvezdu. Tamo mu je, stalno ponavlja, bilo lepo. Zadovoljan je sa odigranih stotinjak utakmica i postignutih 26 golova za Beograđane.
„Rekao sam da su svi prvoligaši bili kvalitetni. U tako jakoj ligi Crvena zvezda je bila najbolji klub, prvi klub Jugoslavije. Čast je bilo da Crvena zvezda bude zainteresovana za vas, a ne da igrate u Crvenoj zvezdi. Eto, ja sam imao tu čast da igram u Crvenoj zvezdi, da tresem mrežu Zvezdinih rivala. Moglo je i bolje, ali bilo je velikih utakmica, bilo je važnih pobeda, bilo je značajnih golova, bilo je titula i trofeja. Predivne četiri godine. Rado bih da ih pozlatim“, priznaje Husref Musemić.
Umeo je kao od šale da rešeta mrežu ljutog rivala. U Sarajevu je imao protivnika po meri, tim Željezničara, u Beogradu to je bio Partizan. Uzvišeno je, naglašava, igrati sarajevski, ali i beogradski večiti derbi.
„I jedan i drugi derbi nose svoju važnost i svoju vrednost. I u Sarajevu i u Beogradu navijači će vam sve oprostiti samo da Sarajevo pobedi Željezničar, odnosno da Zvezda savlada tim Partizana. Dakle, po sedam ili osam meseci mirni ste od navijača kada pobedite te utakmice. Derbi ima svoju vrednost, a privuče pažnju velikog broja gedalaca. Naravno, beogradski je bio masovniji“, ističe Musemić.
Iz Zvezde je otišao u Harts, a verovalo se da mu je mesto negde u Španiji, Nemačkoj, tu i tamo u Italiji. Ipak, on je zadovoljan ostvarenom karijerom.
„Pre je bilo pravilo da sa 28 godina idete vani, pre se nije moglo ići. Danas možete otići kada vas neko traži, a godine nisu važne. Ja sam u 25.godini mogao otići u Krim park rendžers. Međutim, nisam imao dovoljan broj godina. Otišao sam na Ostrvo, u Škotsku. Bilo je kako je bilo, ali i ja smatram da sam karijeru mogao nastaviti u većem i poznatijem klubu. Bilo je tako i šta da se radi“, setno će on.
Za reprezentaciju Jugoslavije ubeležio je jedan nastup, ali kao prvotimac Sarajeva. Svi oni evropski golovi u Zvezdinom dresu kao da nisu bili dovoljni da se nađe na spisku selektora. Ili je sve do jake konkurencije.
„Bila je jaka konkurencija. Bilo je mnogo kvalitetnih igrača na svim pozicijama. Imao sam taj nastup kod Toze Veselinovića protiv Rumunije, a kod Miloša Milutinovića imao sam nastup u Lincu protiv Austrije. To je bilo vreme kada vam je velika čast da budete na spisku od 30 igrača za reprezentaciju“, iskren je Musemić.
Imao je lep učinak i kao trener. Sarajevu je doneo titule, trofej u kupu, sa tuzlanskom Slobodom igrao je u finalu najmasovnijeg klupskog takmičenja zemlje, jedan je od najuspešnijih stručnjaka u BiH, ali i na eks ju prostorima. Rano je za fudbalsku penziju.
„Dva meseca je kako sam otišao iz Tuzla Sitija. Čovek sam koji stalno voli da radi, a život nas uči da je bolje malo sačekati i odmoriti. Kod nas je tako da se uspesi brzo zaboravljaju. Vama hvala što nabrajate sve te uspehe. I u Sarajevu, u Slobodi, u Čeliku, u Tuzla Sitiju načinio sam pomake. U svetu fudbala trenerski posao meri se po onome što ste ostvarili. Ja sam po tome bezbrižan. Ponavljam, kod nas ljudi neke stvari brzo zaboravljaju, ali mene teši da ostaje zapisano to što ste postigli“, govori Husref Musemić.
Dragoceno je njegovo mišljenje, pošto mu je Dragan Stojković Piksi jedno vreme bio saigrač, šta može Srbija da uradi u Kataru, a i Hrvatska učestvuje na tom Mundijalu.
„Sa Piksijem sam se video na komemoraciji pokojnom Ivici Osimu. Pronašli smo vremena da razgovaramo o fudbalu, o igračima, o klupskom i reprezentativnom fudbalu. Mislim da je on doneo Srbiji pozitivnu energiju. Piksi Stojković ima gard, bio je veliki fudbaler. Teško je raditi sa igračima koji su ekonomski obezbeđeni, ali on je njima uspeo objasniti da im treba biti čast da igraju za svoju zemlju. Piksi ima pobednički duh i može se od Srbije očekivati da napravi dobar rezultat u Kataru. Što se tiče Hrvatske ona je konstantno na velikim takmičenjima. Na vreme je izvršila smenu generacija, igraju dušom i srcem. Što se tiče BiH trebali smo ranije izvršiti smenu generacija, pozivati mlade igrače na vreme, osposobiti ih da povedu reprezentaciju u jakim utakmicama. Videćemo šta će sve biti u narednom periodu“, zaključio je nekadašnji fudbaler Sarajeva i Crvene zvezde.
Od rodne Janje preko Sarajeva, Crvene zvezde, Hartsa i reprezentacije Jugoslavije ostala je duboka fudbalska brazda, i kao igrača i kao trenera, iako Husref Musemić očekuje , i to s pravom, da će mu se u fudbalu tek dogoditi ono najlepše i najuzvišenije.
Ljudi s izraženim talentom i plemenitom dušom to i zaslužuju…
