Fudbalska Evropa poštuje Srbiju

Miroslav Tanjga

NOVI SAD – Miroslav Tanjga je fudbalski čovek uspeha. Karijeru je započeo u vinkovačkom Dinamu, sa Vojvodinom i Crvenom zvezdom osvojio titule prvaka Jugoslavije, a inostranu karijeru gradio je u Turskoj i Nemačkoj. U decembru mu, kaže, posebno prorade emocije. U tom mesecu Zvezda je postala klupski prvak sveta, te preminuo njegov kum, saigrač, veliki prijatelj Siniša Mihajlović.

Miroslav Tanjga, fudbalski je obrazac kako uporedo mogu da idu izuzetno sportsko umeće i velika i raširena ljudska duša, baš kao iz mitskih priča. Ostao je upamćen kao znalac na terenu, a i po ljudskoj nesebičnosti.

Tako uverljivo predstavlja primer kako treba pripadati sportu, u ovom slučaju fudbalu, a istovremeno potvrđuje da ljudsko dostojanstvo ništa ne može da nadvisi i pobedi.

Za Dinamo je debitovao sa nepunih 20 godina i u gradu na Bosutu proveo je četiri sezone.  Kaže da je ostalo lepih uspomena na Jankovce i Vinkovce. Jer, uspomene na detinjstvo i ranu mladost traju dok čovek postoji. 

„Rođen sam u pomenutom kraju. Svoje prve fudbalske korake načinio sam u rodnim Jankovcima, a onda sam prešao u Vinkovce i u Dinamu nastupao za sve selekcije, od pionirske do prvog tima. Normalno je da me vežu velike, lepe i nezaboravne uspomene. I danas posećujem Vinkovce i Jankovce, tamo imam mnogo prijatelja i tako će ostati ceo život. Dakle, najbitniji deo mog života ostao je tamo“, počeo je ovaj razgovor Miroslav Tanjga.

Stigao je u Vojvodinu, pa „u  srpskoj Atini“ proveo tri sezone i okitio se titulom šampiona drage Jugoslavije. Sigurno je da je i taj trofej ščepao njegovo srce.

„Biti prvak Jugoslavije u vreme kada je postojala ’velika četvirka’, odnosno Partizan, Zvezda, Hajduk i zagrebački Dinamo, nije mala stvar. Vojvodina se tu umešala, imali smo odličnu ekipu koja je bila odlično vođena od strane trenera Ljupka Petrovića, direktora Milorada Kosanovića i našeg tadašnjeg predsednika Smederevca, bio je direktor Dnevnika. Imali smo hemiju, imali smo kvalitet, imali smo veliku želju i ambiciju svih nas. Normalno, kada se sve to spoji, onda dođe do rezultata“, kaže Tanjga. 

Došao je u Crvenu zvezdu, tu ostao godinu dana. Titula šampiona zemlje, pa finale Super kupa Evrope, pa Interkontinentalni kup. Da ne beše sankcija i gubavih vremena, i Tanjga i Zvezda bi se tada , sve su prilike, radovali još koji put.

„Doći u Crvenu zvezdu u vreme kada je ona evropski prvak i kada je najbitniji i najuspešniji klub u Evropi, kasnije i u svetu, bila je velika čast i zadovoljstvo. Imao sam tu želju da dođem u Zvezdu. Međutim, imali smo taj peh, došao je rat i sve nas je snašao. Reprezentacija nije igrala nekih dve ili tri godine, Zvezda je svoje utakmice igrala u inostranstvu. Ostaje žal što nismo osvojili još jednu Ligu šampiona, a po kvalitetu smo bili na tragu tog uspeha. Nismo mogli da utičemo na te okolnosti. Moramo da budemo zadovoljni da smo uzeli trofej u Tokiju, kao klupski prvaci sveta, ali ostaje žal za tom titulom Lige šampiona, onda kada smo po kvalitetu to mogli da uradimo“, nastavlja Miroslav Tanjga.

Nakon Turske, posebno zapaženu karijeru ostvario je u Nemačkoj. Zanimljivo, on se povukao iz igre dve godine pre isteka ugovora. I po tome je jedinstven primer.

„Imao sam dosta tešku povredu kolena i kada sam se oporavio shvatio sam da mogu da igram. Imao sam 36 godina, pa sam mislio da je najbolje da ostavim prosotra za mlade igrače. U Majncu je na mojoj poziciji igrao mlad igrač Manuel Fridrih, ne bi bilo korektno da se ja tu nešto guram i da zauzimam njegovo mesto. Bio sam zadovoljan ostvarenom karijerom, ušao sam u nekakav novi život bez fudbalskog terena i mislim da nisam pogrešio“, dodaje Tanjga.

Predstoji nam 171.večiti derbi. Igraće se kad mu vreme nije, mada i decembar može da bude ugodan i bez snega. Kakav je bio osećaj u njegovo vreme biti sudionikom te svetkovine srpskog fudbala, onda kada je te susrete na Marakani gledalo blizu 100 hiljada svedoka, a u Humskoj i svih 55 hiljada duša?

„Imao sam priliku da igram pred blizu 100 hiljada gledalaca. Za tu utakmicu se živelo, visoke tenzije, u glavi je samo taj meč. Nadam se da će i sada da pobedi bolji, da trijumfuje fudbal. To rivalstvo Zvezde i Partizana će se preneti i na TSC, Vojvodinu, Čukarički... Jednostavno, prvenstvo u Srbiji postaje sve zanimljivije. Pred početak sezone je zbog budžeta, evropskih ambicija, reputacije Zvezda bila favorit. Međutim, Partizan je živnuo, uprkos svim njegovim poteškoćama. Ja se radujem ovoj utakmici“, iskren je Miroslav Tanjga.

Odlučio je da ostane u najpopularnijem sportu. Danas je direktor Sportskog sektora FS Srbije. Bio je deo upravljačke strukture Vojvodine. Srpsku fudbalsku asocijaciju danas čine sve sami autoriteti: Dragan Džajić, Nenad Bjeković, selektor Dragan Stojković, pa on, onda Stevan Stojanović, Goran Đorović, Ljubinko Drulović i još jedan broj zvučnih imena. Ostvaren je cilj, plasman na šampionat kontinenta. Šta možemo očekivati od Srbije u Nemačkoj?

„Velika fudbalska imena su preduslov i obaveza da moramo praviti sve bolje rezultate. U Nemačkoj bi trebali da prođemo grupu, u najmanju ruku. Međutim, ne treba nikog stavljati pod pritisak. Treba da igramo utakmicu po utakmicu. Bio sam na žrebanju u Hamburgu i uverio se da su svi molili Boga da ne dobiju Srbiju. To je samo dokaz koliko fudbalska Evropa poštuje Srbiju i ne želi nas u svojoj grupi. Svi se nadamo dobrom rezultatu i svi radimo na tome da ostvarimo to što želimo. Moramo da respektujemo svakog protivnika, ali da verujemo u sebe i u svoje kvalitete. Mislim da je to preduslov za dobar rezultat“, nastavlja Tanjga.

Sa svojom životnom saputnicom Radmilom ima troje naslednika. I dve kćerke i sin danas su odrasli i uspešni ljudi. Sin Siniša bio je u Vojvodini, igrao za mlađe selekcije Srbije, a sa Majncom postao prvak Bundeslige do 19 godina. Pred njim je, sve su prilike, svetla fudbalska budućnost. 

„Mislim da ima mnogo primera gde su igrači od očeva fudbalera bili uspešni. Jer, trebalo je ne ukaljati obraz ni očev ni svoj. Uvek sam tu da dam savet, ako sin želi to da čuje. Samo velikim odricanjem stiže se do velikih rezultata. Težak rad, odricanje, vera u sebe, poštivanje sebe i protivnika vodi ka cilj. Na tom putu uspeha mnogo je prepreka koje moraju da se savladaju. Ja ne mogu za njega da igram, ali mogu mu dati koristan savet. To je poruka ne samo  mom sinu nego svakog mladom čoveku u sportu, privredi, u bilo čemu. Svi se moramo odricati i verovati u sebe“, naglašava Miroslav Tanjga.

Veliki je zaljubljenik u prirodu, a uz to je zagriženi lovac, ali i robolovac. 

„Uvek nađem vremena da odem u lov ili u ribolov. Svrha svega toga je druženje. Nije mi prevashodni cilj da nešto odstrelim. Mnogo je važnije da se družimo, da šetamo. To je korisno u svetu digitalizacije kada se više gleda u telefon nego u ljude. Kada smo u prirodi onda međusobno pričamo. To me restuje, ta priroda, najviše posle moje porodice i prijatelja“, zaključio je Miroslav Tanjga.

Miroslav Tanjga igrao je gde je hteo, osvojio toliko toga, ali danas ima energiju, iskustvo, žara i volje da krene u nove podvige i sportske radosti. Takvi ljudi zaslužuju ostvarenje ličnih ambicija i porodičnu sreću.

I da traju što duže...

„MIHA“ ĆE UVEK TRAJATI

Crvena zvezda je u Tokiju isprašila čileanski Kolo Kolo sa 3:0. Njegov kum, i Tanjga njegov, Siniša Mihajlović izrastao je u velikana. Godina dana je kako se preselio u večnost, ali je kroz porodicu i svoja dela ostao besmrtan. Često su kroz život hodali otvorenih očiju i zajedno. Ni Tanjga se nikada nije potpuno oporavio zbog Mihinog odlaska, a uvek je o njemu pričao biranim rečima. I ne čudi, bio je veliki čovek, fudbalski virtuoz, da su na gubitku i Srbija i Italija, najpopularniji sport Evrope i sveta, naravno, porodica i najviše.

„Cela evropska i svetska, a pogotovo italijanska i srpska javnost slaže se da je tako. Jedan veliki čovek, veliki sportista, veliki fudbaler. Njegovim odlaskom svi smo izgubili. Sudbina je tako htela i poigrala se i sa njim i sa njegovim najbližim. Još uvek smo svi u čudu. Jako mi je teško da o njemu pričam, on je deo mene, deo svih nas. Nije lako pričati o njemu sada kada ga više nema. Ne smemo nikada da ga zaboravimo i uvek ćemo da živimo sa njim, kao da je tu“, odale su suze Miroslava Tanjgu.