Zgonjanin srušio Sarajevo
Fudbalski klub Sloga iz Trna, današnji drugoligaš, pre dve decenije, tačnije 14. juna 1997. godine, u veličanstvenom finalu četvrtog Kupa Republike Srpske na banjalučkom Gradskom stadionu pobedio je ekipu Sarajeva iz tadašnjeg Srpskog Sarajeva. Bio je to duel i dvojice, u to vreme, “jakih i bogatih” ljudi, s jedne strane Slavka Roguljića, a s druge Jovana Tintora.
Golom napadača Mladena Zgonjanina, bivšeg centarfora Rudar Prijedora u 43. minutu Trnjani su, nakon osvojene titule šampiona na prvoligaškom zapadu stigli do krune u najmasovnijem takmičenju i to je jedini trofej koji su osvojili u domaćim takmičenjima.
-Bila je to utakmica puna političke konotacije, pritisci su bili sa svih strana, ali smo u takvom ambijentu uspeli da izborimo pobedu i osvojimo dragoceni pehar. Trenirao nas je Nenad Gavrilović kojem niko nije mogao da uđe u svlačionicu. Mi igrači smo ga poštovali cenili, bio je neverovatan autoritet – istakao je mnogo godina kasnije strelac jedinog pogotka u finalu 1997. godine Mladen Zgonjanin, koji je kao sportski direktor “rudara” iz Prijedora bio i šampion Republike Srpske i novi premijerligaš BiH.
Kao mlad novinar, tek stigao u sportsku redakciju tadašnjeg “Glasa Srskog”, od urednika Limuna Papića, zajedno sa kolegom Sretenom Mrkobradom koji je inače živeo u Trnu dobio sam zadatak – da budemo dežurni “zapisničari-reporteri” kraj klupa finalista. Sreten je, naravno, odabrao Slogu, ja sam bio “špijun” kod klupe Sarajeva i trenera Nedeljka Gojkovića. Posle utakmice sklopili smo svoje utiske i zapisali večno na stranicama “Glasa Srpskog” za šta smo od urednika dobili javne pohvale.
Utakmica je bila puna naboja, na tribinama 4.000 ljubitelja fudbala, a i Sarajevo i Sloga su se prvi put plasirali u finale takmičenja koje su, ro tada, osvajali samo Kozara (Gradiška) i banjalučki Borac (dva puta). Ulog je bio veliki, što će se kasnije kroz istoriju fudbala Republike Srpske i pokazati – Sarajevo nikada više nije igralo u finalu, klub se u međuvremenu i rasforimirao, dok su Trnjanin igrali i 1999. godine, kada su na istom mestu poraženi od ugljevičkog Rudara, posle 90 minuta nije bilo pobednika (0:0), a nakon izvođenja jedanaesteraca zeleno-crni su slavili rezučtatom 4:3. Blistao je golman Ugljevičana Siniša Janjić koji če odbranio udarce Nikole Kalabe i Mladena Zgonjanina u četvrtoj i petoj seriji.
-Igrao sam oba ta finala i 1997. i 1999. godine, u prvom sam se radovao u drugom tugovao, a mislim da smo imali bolju ekipu od Rudara. Međutim, za 90 minuta nismo uspeli da damo gol kao protiv Sarajeva, pa je odlučivala penal-lutrija. Nismo imali sreće na beloj tački. Zanimljivo je da sam bio i akter onog legendarnog finala Borac – Rudar Priejdor 1995. godine, pred 25.000 gledalaca, kada smo pobedili u 90. minutu. Nakon tog finala otišao sam u Trn i ponovo slavio u masovnijem takmičenju, dve godine kasnije, preskočivši pehar koji je osvojio Borac 1996. u finalu sa brčanskim Jedinstvom. Sada kao trener s Krupom nastojim da uzmem trofej i upišem se ponovo u istoriju fudbala Republike Srpske. Na proleće to će da bude jedan od naših prioriteta – rekao jedefanzivac Sloge te 1997. godine Slobodan Starčević.
Nakon utakmice u klutnom restoranu “Bomi” u Trnu, smeštenom na auto-putu, igrači, treneri i rukovodstvo Sloge proslavili su istorijski uspeh, a deo tog ambijenta bila je i poražena ekspedicija iz Istočnog Sarajeva, nama novinarima se tada tužnim glasom, uz gromoglasnu muziku i potoke piva obratio golman Sarajeva Rajko Ešpek, rekavši:
-Nismo smeli da izgubimo ovo finale. Bili smo ubeđeni da smo bolji od Sloge. Bilo je dosta i stvari koje nisu fudbalske. Za nas je ovaj trofej bio i te kako važan, možda važniji nego Trnjani ma, koje očekuje duel za apsolutnog prvaka Republike Srpske protiv Rudara iz Ugljevika! Oni imaju novu šansu za trofej, mi više nemamo.
Trnjani su propustili priliku da postanu prvi klub u Republici Srpskoj koji je osvojio duplu krunu. Poraženi su od Ugljevičana kao gosti (0:2) 21. juna 1997. godine, a sedam dana kasnije u Trnu zabeležili su Pirovu pobedu (1:0), tako da posle titule na zapadu nisu osvojili i onu koju dobija apsolutni prvak. Ipak, Fudbalski klub Sloga je ušao u istoriju fudbala Republike Srpske, za sva vremena. Baš kao i Sarajevo iz Srpskog Sarajeva, klub koji više ne postoji, a na pomenutom finalu Kupa Republike Srpske 1997. godine igrači u “bordo” dresovima pojavili su se sa prezimenima na leđima ispisani ćirilicom, što je bilo, do tada, nezamislivo u fudbalu srpskog entiteta “Dejtonske zemlje”. Bila je to premijera budućeg trenda.
Finale četvrtog Kupa Republike Srpske Sarajevo – Sloga (T) 0:1 ostaće upamćeno po mnogo čemu…
S. Basara
Roguljić, Bulić, Gavrilović...
Pored Slavka Roguljića koji je tada bio “alfa i omega” u Slogi, direktorsku funkciju obavljao je Slavko Bato Bulić, članovi uprave bili Budimir Stanković i Želimir Tojagić, trener Nenad Gavrilović, pomoćnik Zoran Jovanić, a igrali su, između ostalih: Velimir Lolić, Mladen Bosančić, Zoran Dragišić, Željko Vranješ, Slobodan Starčević, Stojan Janjetović, Nikola Kalaba, Rade Komljenović, Mladen Zgonjanin, Draško Turudija, Branko Kukolj, Dejan Lukić, Robert Šormaz, Nikola Trninić, Dragan Šućur…
FK Sloga Trn, 1997. godina
