In memoriam: Rodoljub Roda Čolić

Ono što nosiš u svom srcu, to vidiš u drugom, tako je s ovog sveta otišao Rodoljub Roda Čolić u 58. godini, čuveni ugostitelj i osvedočeni prijatelj sporta, svakom rad pomoći i dobro učiniti, ne kolebati se čak i kad Sunce bude crno; na mesnom groblju Ponir, na vrh brda koje okružuje Banjaluku, bezmalo “Bogu iza nogu”, ispratilo ga je više od 3.000 ljudi.
Dobri ljudi, pamte svako dobro. 
Rodoljub Roda Čolić sa svojim drugovima: Žobijem, Pušom, Savom, Travarom… stvorio je kultnu gradsku fudbalsku priču sa FK Krajinom, u naselju Rosulje, koji nikad nije jurio za rezultatom, ali godinama bio stecište mladih, organizator brojnih pionirskih turnira i turnira banjalučkih šampiona, potom susreta veterana, a ljudina Roda svima je pružao bratsku ruku. FK Krajina izrasla u svojevrstan autoritet.
U svim tim malim i velikim fudbalskim susretima Rodina nesebičnost bila je beskrajna. 
Posebna sportska i ljudska slabost bio mu je bokserski šampion Marijan Beneš. Kad je Marijan pao u postelju, mimo javnog paradiranja, redovno je obilazio nenadmašnog šampiona, ispunjavao mu male ljudske želje, bili smo zajedno kad je iz bolnice odjurio do svog restorana i sportskom idolu doneo porciju pilećih “krpica”, drugi put veliku porciju ćevapa i tako svaki naredni put…
Jednog dana prelepa dama u belom mantilu predložila nam je da nas uslika s Marijanom, a Roda joj kaže:
-Hvala najlepše, nema potrebe, mi svoju sliku s Benešom nosimo u svom srcu!
Imao sam poseban odnos sa Rodom. Kad mi svega bude preko glave, sedali bismo kod njega u lokal, bez reči i glasa, a sve se razumeli. Nije ga život mazio, ali nikom se nije jadao, ni za takvu muku koju je nosio poslednjih mesec dana. Tek bi ponekad prozborio: “Bogu bi se isplakao”.
Sport i sportisti činili su mu smisao života. Pogotovo veliki banjalučki asovi koje su, nezasluženo i bezobzirno, mnogi zaboravili: fudbalere Nenada Gavrilovića (zaslužio je za života da mu podignu spomenik, a vidi kako se prema njemu odnose), Roda mi je i dao ideju za reportažu objavljenu u “Žurnalu” - sećete li se Nene i Bore; zatim Smail Alagić, bokser Velimir Joković, rukometaš Zoran Prohaska… bilo je i neznaih, svima njima ispruženo Rodino srce na dlanu. Ako je ikada iko pokazao i dokazao da čestitog čoveka poštuju čak i oni koji to nisu, onda je to Roda.
Putuj i zbogom dobri i časni čoveče, prijatelj svakom koji je to hteo, sve veličine ovog sveta, ma šta bili, ne vrede koliko jedan prijatelj. 
Zaista tako treba živeti baš kao moj Roda, kako bi mogao sam sebe poštovati i na onom svetu.

Rodoljub Roda Colic