“Lešinari”, hvala vam za Nenada Gavrilovića
Transparent na gradskom mostu u Banjaluci
Ponos svakog časnog i odanog čoveka čini ćutljivim, baš kao što je banjalučka mladost okupljena oko Borca, čuveni i znani “Lešinari”, kada su na meču protiv Zrinjskog, a kasnije na gradskom mostu “Patra” postavili ogroman portret dug gotovo 12 metara, kolika je razdaljina od mosta do nivoa Vrbasa Nenada Nene Gavrilovića, legendarnog fudbalera i trenera neizbrisivog traga u dresu i trenerci crveno-plave boje.
Borac uskoro zaokružuje 96. godinu, prošle su generacije i generacije igrača i navijača, svako je od njih, zakašnjelo ili na vreme, nagrađen po zasluzi, tačkom na veliko i, a poslednjim činom i Nenad Gavrilović i “Lešinari” pokazali su svu veličinu i svog kluba i svog grada.
Borac, Banjaluka i “Lešinari”, duša i srce, jedno, uz njih su dosanjani najlepši snovi, kao što izrastaju u svaku nezavisnost i vrednost. Postali su simboli, bude najjaču emociju, i sreće i tuge, pisao je brilijantni Krajišnik Branko Ćopić: “doći će nova mladost, doneti nove dane i nastaviti naše pesme nedopevane, u živoj vatri iskovane...”
Čovek se može i s nebom nagoditi; zamislite najlepši san – veliki Borac igra u Evropi, protiv jednog od ovih klubova “milijardera”, bila Barselona, Real Madrid, Čelzi, Bajern… njihovi igrači najveći majstori na planeti… gori Gradski stadion, mi napravili kilometarski transparent, vuče ga avion, a na transparentu piše: “Bog, nebo i Borac”.
Pokrio celo nebo, a natkrilio Banjaluku, nama žao što nije natkrilio celi Balkan…
Natkriliće jednog dana, živimo za taj dan, baš kao što smo 1975. godine pobedili slavni Anderleht, a njegov najbolje plaćeni igrač Robert Rensenbrik imao tri puta veću platu nego što je bio celi budžet našeg Borca. Ili kad smo osvojili Kup Jugoslavije protiv Zvezde, a onda tri godine kasnije postala šampion Evrope i sveta, pa 1992. kada smo osvojili Mitropa kup pobedivši italijansku Fođu i mađarski Vašutaš, a Fođa tada bila četvrtoplasirani tim u “Seriji A” sa asovima kao što su Petresku, Bajone, Bajano, Šalimov…
Borac može sve, uz njega generacije žive nepun vek, od doba u kratkim hlačama do vremena tamnih odela i leptir mašni, mnogi tako stvarali ime, postajali neko i nešto… Iza svega stajalo je odrastanje i vaspitanje uz Borac uvek razmera i dometa do samog neba. Ko je to shvatio na vreme, kod njega je savest glas duše.
“Lešinari”, još jednom, hvala vam od crne zemlje do vedrog neba za našeg i vašeg, svih nas, Nenada Nenu Gavrilovića.
Sportski žurnal
