Doživljavao je banjalučki Borac, otkako je ujedinjen fudbal u “Dejtonskoj zemlji” 23. maja 2002. godine svakakva poniženja, omalovažavanja i nepravde, ispadao iz lige zbog nameštenih utakmica u poslednjem kolu (Željezničar – Žepče 1:2), izbacivan iz elite zbog licence (spašavan zenički Čelik) i kad je dokazivao malverzacije morao je da postupi onako kako mu Sarajevo kaže!
Danas se fudbalska slika u BiH znatno promenila. Dolaskom Vice Zeljkovića na čelo kluba, a i pre toga, u Upravni odbor crveno-plavih, Borac je počeo da avazuje, ide stepenik po stepenik uzlaznom putanjom, izrastao u ozbiljan faktor napaćenog i siromašnog fudbala “zemlje dva entiteta i tri naroda” i konačno se nešto i pita! Odlučuje! Postao je baza za kadriranje s ojačanim osobinama, a to onima koji su naučili na ekskluzivni komoditet i monopolitet, sada ne odgovara. 
Junački je Borac istrpeo sve udarce, idržao neravnopravnu borbu čak i kada je Sarajevo nastojalo da imenom krajiškog velikana sruši Fudbalski savez Republike Srpske i pretvori ga u regionalnu, ili još gore, lokalnu organizaciju, 2011. godine. Zamka je vešto izbegnuta, Borac koji je 1992. godine bio prvi član novonastolog FSRS, nije srušio vlastitu kuću, već je nastavio da je gradi. Do konačnog trijumfa koji se očekuje u decembru ove godine.

Ono što je do sada bilo nezamislivo postalo je stvarnost. FK Borac i Banjaluka postali su glavna baza Fudbalskog saveza Republike Srpske, a ujedno i “krovnog” Saveza iz Sarajeva. To je i logično, a i prirodno! Ali ne odgovara onima koji su naučili od Borca da prave komediju, proizvod za potkusurivanje i predmet ismejavanja. Pogotovo što dolazi iz Republike Srpske, kao barjaktar fudbala!
Predsednik Vico Zeljković je velikanu s Trga Republike Srpske, zajedno sa najbližim saradnicima, vratio dostojanstvo i “fudbalski imunitet” koji je postao otporan na sve viruse i bacile “lansirane u orbiti” posle vike i dreke, kao što je trenutna situacija “medijskog orgijanja” pretočena u takmičenje “lupanja po tastaturama” sarajevskih “objektivnih” novinara (čast izuzecima) da je FK Borac glavni krivac što neće biti nastavka Premijer lige BiH.
Malo ko želi da napiše istinu pa kaže kako je, konačno, došao trenutak da “besmrtni” Čelik iz Zenice, po zaslugama, treba da ispadne iz lige i da uzme Borčevu formulu povratka na vrh. Ili da su dva sarajevska velikana, Sarajevo i Željezničar, najpovlašćeniji klubovi u svim sferama. Ne, to se podrazumeva u Sarajevu, ali ne i to da Borac postane jak, da FSRS bude autoritativan i da zajednički Savez vodi predsednik iz Republike Srpske.

Osam godina Borac nije igrao na evropskoj sceni, a za to vreme niti je kukao niti plakao. Nije tražio prekovremeni tretman i povlastice. Verovao je i strpljivo čekao svoju priliku. Nije se bavio ni tuđim mukama, mučio se sa svojim. I sad kad je postao snažan, uticajan i značajan, opet se u Sarajevu traži model kako da se minimizira, omalovaži i ponizi. Na svu sreću to je vreme prošlo. 
Došao je trenutak izmene “fudbalske filozofije” u BiH u kojoj će oni što su naučili da se pitaju i odlučuju o svemu morati sada malo i da slušaju! To je prirodno, lek da se ne bi osilili. Do kraja! Silnost uvek prerasta u neobjektivnost i agresivnost, a posledice su tragične… 
Borac je, opet, ustao i pobedio sve nevolje i nedaće. U inat onima što ga šikaniraju.

Sportski žurnal