Odluka je pala. Nema publike na tribinama, ni narednih 14 dana. Ćeraćemo loptu, onako, jedni protiv drugih, a to nema ko da gleda. Nešto malo novinara i to je to. Neki roditelj će da posmatra sina sa neke građevine, drugi kroz ogradu...Neko će da se popne na krov automobila, pa će pored njega da ubrzo sjedne još neko. Nema krov od kombija dva metra, a ne da udaljenost između njih bude ona socijalna distanca!

Krizni štab ili kako se već zove je rekao svoje. Nema publike, ali ima kafana, roštiljnica sa 100 gostiju (nakon radnog vremena)...Nema čega nema, ali nema tribina i publike. Pa na utakmice naših klubova nije dolazilo ni u srećna vremena više od 200 – 300 ljudi. Kada se oni rasporede po tribinama, eto socijalne distance. Može se ona napraviti, ali Krizni štab rekao nema publike, a  Krizni štab je - kapo svega!! Kako on kaže, tako ima da bude.

I tako će da bude sve dok mi ćutimo i slušamo ''umne glave''. Dok ćutimo i puštamo da se nad nama iživljavaju. Može u autobus, a ne može na tribine, može u kafanu, bazen, ali ne na tribine. Sve može, ali ne može fudbal. Da li ima u tom Kriznom štabu neko da je nekada igrao fudbal, da zna kako to izgleda? Pitam ih, kada su i koliko puta naredili testiranje igrača. Pa niko ne zna ima li fudbalera sa virusom. Znamo da nema kod onih koji igraju evropske mečeve, jer  se moraju testirati, a kod nas? Pa prvo pitanje bi bilo – Ko će to platiti?  S toga ćeraj loptu, bez publike!!!

Kokuzna liga, kokuzni klubovi, kokuzni fudbaleri, kokuzna publika...Sve je ovdje kokuzno, sem odabranih, a oni svakako neće na utakmice, ove naše, nižerazredne!!! Oni su više za mondenska ljetovališta. S toga do 28. septembra ima da ćutite. Drugi su rekli da je opasno, doći na stadion. A oni znaju. Oni su Krizni....

Pa, kako nije meni. Idem da izvještavam, nosim masku, držim distancu. Pa zar vi u Kriznom štabu više volite naše zdravlje, od nas? Nemojte se toliko brinuti. Pustite ljude da gledaju fudbal. Ograničite broj. Stadion od 10.000 neka primi 10 posto navijača. Paziće se oni bolje od svih vaših mjera, koje uzgred baš nemaju mnogo veze sa razumom!

Danas, prolazeći pored jedne osnovne škole gledam dječicu kako ulaze u zgradu. Jedno po jedno, udaljeni dva metra jedni od drugih.

 Odlično, treba ih spremiti za ovo vrijeme, pandemije!.Ali samo deset metara dalje, iza školske ograde, klinci u gomilu. Cika, vriska, ona dječija. Raduju se, igraju, osmijeh na licu...Onda  se naravno pitam zašto ona dva metra. Neće korona valjda van ograde...

E, sada mi je malo jasnije. Krizni štab je dakle izvukao zaključak, da nema epidemije van ograde, pa zato nema ni navijača na tribinama. Van ograde je sigurnije!!! Barem do 28. septembra.