Posle Đorđa Jovanovića, na Banovo brdo stigao je i Stefan Čolović, još jedan povratnik iz inostranstva. Nastavio je Čukarički trend da vraća srpsku decu iz stranih zemalja, prethodno su tim putem krenuli Srđan Mijailović i Danilo Pantić.

Čolović, inače rođeni Beograđanin, posle osam godina se vratio u svoj grad. Između debija u Super ligi za ekipu Rada i dolaska u Čukarički imao je vrlo zanimljiv put, igrao je Drini iz Zvornika i Slobodi iz Tuzle, Jagodini, pirotskom Radničkom i Kolubari. U sezoni 2017/18 Čolović je napravio potez karijere, potpisao je za Proleter iz Novog Sada, koji ga je lansirao u orbitu srpskog fudbala.

- Ljudi možda ne poznaju dovoljno Proleter, klub odlično funkcioniše, sisplate su na vreme, organizacija je odlična, zna se ko šta radi. Slično je kao u Čukaričkom, imaju pet-šest starijih igrača, oni su okosnica ekipe, ali ostatak tima su mlađi momci, koji imaju ogroman potencijal. Trener Branko Žigić dobro radi svoj posao. Bio je pomoćnik, pa posle i prvi trener kad sam bio tamo u Proleteru. Razume se u fudbal i daje dobru energiju ekipi. Upravo će moj bivši klub biti jedan od najvećih konkurenata Čukaričkom za plasman u Evropu – istakao je Čolović.

Stefan je posle tri odlične sezone u Novom Sadu otišao preko granice, izbor je pao na irski Dandalk.

- Potpisao sam za njih 31. januara prošle godine, a tamo sam došao tek 25. februara, čekao sam radnu dozvolu. Odigrao sam prvu utakmicu i posle toga je sve stalo zbog korone, pa i treninzi. Tamo je bio totalni „lokdaun“, sve je bilo zatvoreno, smeli smo da se krećemo u krugu od dva kilometra od kuće. Potom je krenuo onaj lepšti deo, sredinom jula. Igrali smo i kvalifikacije za Ligu šampiona, nesrećno smo ispali od Celja, a na kraju se ispostavilo da je tako bolje. „Preselili“ smo se u kvalifikacije za Ligu Evrope i uspeli da dođemo do grupne faze, što je veliki uspeh za Dandalk, Pa eto, ekipa kvaliteta Partizana nije uspela to što Dandalk jeste. Bio je to istorijski uspeh, iako su već bili u grupnoj fazi 2016. godine. Velika je šteta što navijači nisu mogli na stadion, ljudi u Irskoj zaista vole fudbal – napomenuo je Čolović, čiji je sada već bivši tim igrao sa Arsenalom, Moldeom i bečkim Rapidom.

Upravo su ti mečevi protiv Arsenala ostali u najlešem sećanju Stefanu. Priznao je Čolović da ne skuplja dresove, ali da je protiv Arsenala ipak uzeo dva, zbog drugara.

- Razmenio sam dresove sa Sedrikom i Кolašincem. Veliki su ljudi. Кolašinca sam zaustavio na terenu i pitao za dres. Rekao mi je, kad uđemo u svlačionicu. Mislio sam da me je lagano „otkačio”, međutim posle nekoliko minuta pojavio se u našoj svlačionici sa dresom. Drugi put sam dres tražio od Sedrika. Ista priča, kad uđemo u svlačionicu... On mi je poslao dres po našem ekonomu. Arsenal je stvarno klasa, igrači top, mada im sad ne ide u Premijer ligi – istakao je Čolović.

Ipak, posle samo godinu dana na Ostrvu, Čolović se odlučio za povratak u Srbiju, i to u svoj rodni grad.

- Svi pitaju zbog čega sam se vratio, ali morao sam, nisam više mogao da izdržim. Otišao sam iz Proletera u Republiku Irsku sa željom da promenim nešto. Najlepše tri godine sam proveo u Proleteru, ali sam se zasitio. Stigla je ponuda iz Dandalka, ponudili su mi dobre uslove i nije bilo razloga da ne odem. Pak, tamo sam deset meseci bio bukvalno sam, uz to cela zemlja je bila zaključana. Nisam više imao satisfakciju, a i naša liga je daleko kvalitetnija.

Ipak, o Republici Irskoj i Dandalku Čolović ima pozitivna iskustva.

- Upoznao sam mnogo dobrih ljudi, ali da mi je neko rekao pre puta u Irsku da će biti, tako ne bih prihvatio ponudu. Nije poenta da se mučim i da budem nesrećan. Hteo sam da se vratim u svoju zemlju i da igram fudbal. Iz Srbije igrači ne bi trebalo da se ide po svaku cenu, mada razumem i kad odu jer je teška situacija.

Zašto ste izabrali baš Čukarički?

- Zato što je jedan od najstabilnijih klubova u Srbiji. Bio sam želja Čukaričkog i ranije, odnosno pre godinu dana dok sam još bio u Proleteru. Međutim, tada se taj transfer nije realizovao. Sada su se otvorila vrata odlaskom Ezea i Ndijae. Lako smo se dogovorili, potpisao sam ugovor na dve godine. Bila mi je želja da dođem na Brdo.

Кoliko poznajete ekipu i nove saigrače?

- Znam skoro sve igrače, protiv većine sam igrao dok sam bio u Proleteru. Vidi se da je ovo zdrava sredina, atmosfera je odlična. Biće mi potrebno samo malo da se spremim sa ekipom, uigram, jer sam do sada radio samo individualno.

Došli ste kao veliko pojačanje u Čukarički, a ove godine klub juri izlazak u Evropu?

- Evropa je uvek izazov. Vidim da će biti velike borbe za to četvrto mesto. Proleter je tu, Spartak, Radnički... Čolović je još jedan od momaka koji je nosio dres nekog od večitih rivala, a da je karijeru nastavio na Banovom brdu.

Zanimljivo, Čolović je sa devet godina bio član Crvene zvezde, a u podmlatku je potom igrao za Partizan.

- Igrao sam u generaciji sa Lukom Stojanovićem, među prvima mi je čestitao dolazak u Čukarički. Baš mi je dobar drug. Tada su u Partizanu sa nama bili Ninković, Živković, zatim Aleksandar Mitrović. Sjajna generacija – prisetio se Stefan Čolović.