Foto: Denver Nuggets

Nekada jedna utakmica oslika čitavu sezonu jedne ekipe. Denver je ove sezone igrao na pogon Nikole Jokića. Saigrači su ga u nekim mečevima pratili ali nedovoljno. Tako je bilo i tokom plej ofa pa i u poslednjem susretu sa Golden Stejtom.

Prvi period bio je dosta izjednačen. Golden Stejt je diktirao tempo i vodio je faktički cijelo vrijeme. Međutim, Denver je bio tu. Uvijek su bili blizu i ono što je bitno za Denver, dosta igrača je davalo doprinos i nisu se svodili samo na Nikolu Jokića u prvo periodu. Pa ipak, Golden Stejt je imao pet poena prednosti.

Drugi period bio je onakav kakav odgovara Denveru. Uveli su Voriorse u ritam koji im paše. Tvrđa igra i nešto sporiji ritam. Od starta drugog perioda, razigran je bio Kazins pa su preživjeli i period bez Jokića. Na odmoru je bio egal i za razliku od prošlih mečeva kod Voriorsa, izbjegli su pad u završnici poluvremena.

Treći period Denvera, podsjetio je na treći period iz četvrtog meča. Dobra odbrana i raznovrstan napad. Uz to, služio je šut za tri poena. Jokić je radio posao i poenterski i u skoku a dobro je i kreirao. Monte Moris se razigrao, dobre poteze imao je i Barton i Denvr je u nekoliko navrata imao dvocifrenu prednost. Pa ipak, utisak je da nisu sa dovoljno velikom prednošću ušli u poslednji period s obzirom da su sa +3 ušli u poslednji period.

Kazins je opet otvorio sjajno period. Voriorsi jesu prijetili ali je Denver na Kazinsa odbijao njihove nalete. Na osam ipo minuta do kraja, Meloun je možda sam sebi upropastio utakmicu. Uveo je Jokića iako su vodili a Kazins igrao dobro. Pri tome, Jokić je već imao povredu noge i četiri faula. Brzo je dobio peti pa je morao vraćati Kazinsa ali je Kazins bio izbačen iz ritma i nije više pokazao ništa.

Uvukla se polako panika u Denver. Nisu mogli pogoditi ni otvorene šuteve dok je domaći tim igrao sve bolje te su napravili preokret. U završnici susreta, gledlai smo duel Voriorsa i Jokića. Odgovarao je i odgovarao ali na kraju više nije mogao sam i Voriorsi su došli do trijumfa za 4-1 i prolaz dalje.

Jokića su saigrači pratili do same završnice a tada je ostao na cjedilu. Ovo na najbolji način preslikava čitavu sezonu Denvera jer se manje više svodi upravo na to. Jokić isporuči svoje ali zato često kad je bitno ostane bez podrške. Nekada bi izvlačio na svoju genijalnost ali protiv ovakvih Voriorsa sam nije mogao.

Jer Voriorsi su cijelo vrijeme imali širinu. Izuzev prvog meča, Kari je igrao dobro. Tompson je bio odličan, Grin radio posao u oba smjera a fantastičan start serije imao je Pul. Četvrti i pogotovo peti meč sjajno je odigrao Pejton. Može se reći i da je bio X faktor petog meča.

Kad sve to sagledate, jasno je da je ishod prosto morao biti taka kakav je bio. Možda je i bolje tako. Bolje i bolan kraj nego bol bez kraja. Svakako bi samo mučenje bilo i da su nekako Nagetsi produžili seriju. Ovako, imaće dovoljno vremena da se odmore, oporave i spreme za sledeću sezonu.

A ta sledeća sezona je ona u kojoj će morati napasti titulu jer više izgovora neće biti, pod uslovom da ne bude nekih novih teških povreda. Jer ako opet ne uspiju, onda moraju povući neke baš radikalne poteze.....