Foto: Boston

Godine ti dobro stoje kaže Haris Džinović u svojoj jednoj pjesmi. Godine dobro stoje i Bostonovom ''starcu'' i košarkaškom genijalcu Alfredu Horfordu koji je odveo svoj Boston do brejka u četvrtom meču polufinala Istoka.

Milvoki je u meč ušao sa 2-1. Znalo se da sa pobjedom dolaze na korak od finala konferencije. U skladu sa tim Baksi su otvorili meč. Doduše, Udoka je morao mijenjati planove jer Robert Vilijams nije bio spreman za meč pa je kao starter krenuo Grent Vilijams. Baksi su imali vodstvo tokom cijelog prvog perioda a u jednom momentu su imali i dvocifrenu prednost. Međutim, Boston se održao na konopcima i sa solidnih -7 završio prvi period.

Drugi period otvorili su gosti dosta bolje. Predvođeni Braunom uhvatili su napadački ritam a kasnije su uhvatili ritam u šutu za tri poena. Uz to, defanzivno su bili čvrsti što im je donijelo povratak u igru a u par navrata i vodstvo. Ipak, na odmor su otišli sa minimalnim zaostatkom.

Treći period ove utakmice je period za kojim će Baksi možda na kraju serije žaliti ako budu ispali. Neko će reći da su vodili konstantno i da su sa +7 ušli u poslednji period ali prosto su morali uraditi više u ovom dijelu igre iz nekoliko razloga.

Janis je igrao dobro i u prvom poluvremenu ali se tek u nastavku razigrao. Nisu mogli u Bostonu da ga sačuvaju iako je odbrana redovno bila dobra. Uz to, krenuli su probllemi sa faulovima kod Bostona. Prvo, faktički uz Horforda ključni defanzivac za Janisa, Grent Vilijams, dobija četvrti faul. Potom peti dobija i Braun. Međutim, Baksi to ne koriste na pravi način i sa ''samo'' +7 ulaze u poslednji period.

A tada na scenu stupa njegovo visočanstvo Alfred Horford. Horford je neko koga morate poštovati ili u suprotnom košarku i ne razumijete baš najbolje. Čovjek je veteran ali je ubjedljivo najbolji defanzivac za tri trenutno najbolja igrača u ligi (Jokića, Embida, Janisa). Međutim, zna Al da rešeta i napadački a ovaj put je tako pokrenuo ekipu.

Prve poene Bostona u 4/4 dao je on. Međutim, ključno je zakucavanje pored Janisa. Horford je to uradio tako autoritativno, kako samo zakucavanje, tako i krik nakon istog u fazonu ''moji ste miševi maleni''. I zaista će biti ''njegovi''.

Od tog kucanja momentum se preselilo na stranu Bostona. Baksi su se držali još neko vrijeme ali Al nije odustajao. Davao je trojke, pogađao pod faulom i učinio sve da se njegov tim odvoji. Kao šlag na tortu dodao se Tejtum sa nekoliko sjajnih poteza pa je na kraju Boston rutinski došao do pobjede.

Boston je dao 43 poena za poslednjih 12 minuta. Utisak je da se Milvoki opet istrošio i da nije imao snage kad je bilo najbitnije. Nešto slično im se desilo i u trećoj utakmici ali su na kraju uz dosta i sreće došli do pobjede. Sada nije bilo pomoći.

Serija je sada faktički na početku jer je 2-2 i Boston je vratio brejk. Imaju ponovo prednost domaćeg terena i daće sve od sebe da dobiju peti meč koji može biti ključ za ishod cijele serije. Milvoki može da brine to što im se slične stvari dešavaju u dva vezana meča i da padaju u završnici, kako idejno tako i energetski.

Sa druge strane, Boston je u ovom meču imao Tejtuma koji je bio katastrofalan u trećoj. Iako su ga mučili faulovi, i Braun je stigao odigrati dobro. Ali svakako je jedan pravi heroj brejka a on se zove Alfred Horford. 

Jer od njegovog autoritativnog kucanja, krenuo je put Seltiksa ka brejku.