Селекција МУП-а Републике Српске

Напуштају нас поштовани другови, драги пријатељи, чланови породице, тако је уредио Свевишњи. Одлазе физички са овог света, али остају с нама у мислима, у којима евоцирамо лепе успомене на њих.

Ово је једно сећање на Мирка Иветића Миркаћа, људину из Грахова, доказаног фудбалског мајстора мимо велике сцене, некадашњег играча, тренера, полицајца… Напустио нас је недавно, не стигавши ни да се поздрави с многима, опрости од животне сцене. Мождани удар био је јачи од нашег – сматрали смо сви – чврстог и јаког Миркаћа!
Упознали смо се пре две деценије на фудбалском терену, у бањалучким Српским Топлицама. У град на Врбасу нас је заједно довела несрећна “Олуја”, њега из Грахова, Милорада Арлова из Топуског, мене из Санског Моста… Брзо смо се “нашли” у истој, избегличкој, муци. Посредник у упознавању с Миркаћем био је мој млађи брат Дарко, такође спортски новинар.
Спојио нас је фудбал! 
Било је то време када су ветерани Врбаса, предвођени Милорадом Арловом, данас хуманитарцем и патриотом који већ 15 година помаже Србе на Косову и Метохији, организовали и играли пријатељске утакмице. Један од ривала, који се добро и успешно “носио” против њих на игралишту била је комбинована селекција спортских новинара и полицајаца. На тим утакмицама Миркаћ и ја били смо саиграчи, у одбрани.
И тако, наивно сам једном натрчао “на лакат” Арлова који је “градио” лопту, ухватио сам се за зубе, Миркаћ ми је пришао и питао:
-Је ли те ошин’о?
-Све је у реду друже Миркаћ, нисам пазио – одговорих.
-Ниси ти кадар шњиме да се бориш, пужде га мени, ‘ајде ти тамо, на крило - “распоредио” ме је на терену искусни саиграч.
Милорад Арлов је о Мирку Иветићу Миркаћу рекао:
-Био је сјајан човек и добар фудбалер. Школован. Физички спреман. Остали смо без великог пријатеља и друга. Њаговим одласком остала је велика празнина.
Примао је Миркаћ ударце на терену, али је знао и да удари… Онако спортски, не осветнички! После једног дуела с нападачима Врбаса узвикнуо је:
-Ејјјј, судија, види шта ти овај ради?

Мирко Иветић Миркаћ

Сваки добар потез и гол, саиграча или противника, награђивао је са: “браво јаро!” Њагов поклич “излазде”, кад се намештају офсајд замке, још одзвања кањоном Врбаса, а тек када се убацује из другог плана: “дај, дај… издај ту лопту већ једном!” Није се либио да улази и у најоштрије дуеле говорећи: “Јааааааа ћууу.” Најљући је био на солере на терену: “Не дриблај више, није ти лопту ћаћа купио!”
-Миркаћ је био нешто посебно. Духовит човек који је волео фудбал и дружења. Организовали смо прегршт утакмица у Бањалуци, Дрвару, Грахову… увек се одазивао и “ревенао” с нама. Посебно је волео треће полувреме за које смо, обично, нешто окретали на ражњу или, наручивали с роштиља… Памтићемо га као ведрог човека и искреног друга, озбиљног осмеха, професионалца у свом послу и фудбалера из хобија – рекао је новинар Дарко Басара.
Миркаћ је био неустрашив, волео је мушку борбу на терену, дуеле, тако да су га и противнички играчи, посебно нападачи, јако поштовали. Велики играч на малој фудбалској сцени! Много година с Миркаћем је друговао, и фудбал играо, Маринко Грубор Мате који данас живи у Шамцу.
-Упознали смо се још крајем лета 1974. године. Уствари ја сам њега знао и дивио му се много раније. Имао сам тек петнаест година, он у највећој снази, с педесетак година. Њагов први загрљај на терену памтим за сва времена. Неговали смо заједнички љубав према фудбалу. Било је и кризних тренутака у којима су се и сузе лиле. Сад то видим као посебну вредност. Нисам ја њему једини, него је он нама, многима, једини! Ми смо пролазни. А он, Миркаћ, надам се вечан. Желим му то у име свих нас, који га бескрајно волимо. И сада, на много бољем месту на којем се налази од овог нашег. Миркаћ је институција, и фудбалска и људска! Чуваћемо га у сећању – рекао је Грубор.
И Свевишњи узима оне вредне и ваљане, ствараоце који су знали рашта су се имали родити. Један од њих је био Мирко Иветић.
Лака ти црна земља добри наш друже и анђели нек’ те чувају. Знамо да сада с њима играш утакмицу и без бола, и без суза и без напора…
Миркаћу наш, вечна ти слава.

Мирко Иветић Миркаћ

Биографија

Мирко Иветић Миркаћ је рођен 5. априла 1948. године у село Пржине, месна заједница Црни Луг, општина Босанско Грахово. Преминуо је 4. априла 2023. у Бањалуци, а сахрањен дан касније на Градском гробљу у Врбањи.
Каријеру је почео у ФК Грахово чији је дрес носио у два наврата седамдесетих година, затим је од 1980. до 1982. играо за Борац из Дрвара, након којег и једну сезону Младост из Босанаког Петровца. Једно време је тренирао и у Динари из Книна, али није потписао уговор за њу. Каријеру је завршио у матичном клубу и постао тренер прве екипе Грахова. Грађански рат у БиХ прекинуо је, многи верују, успешну тренерску каријеру. Након рата 1996. године је формирао ветеранску екипу МУП-а Републике Српске и до смрти био њен члан.
Обзиром да је био наставник физичког васпитања, волео је и остале спортове, скијање посебно, али за фудбал је живео.