Radost fudbalera Borca FOTO: FK Borac

Bremenito vreme pritislo je ambijent u kojem živi i opstaje naš narod, gledajući u „olovno“ nebo, nadajući se nečemu pozitivnijem i boljem, nego što su to današnja, uličarska, prebrojavanja onih koji tumaraju puteljcima, bez cilja, plana i strategije, s bolesnom ambicijom. Sve protivničke asistente u regionu je, (ne)očekivano, zasenio Fudbalski klub Borac.
Banjalučani su jedini klub sa srpskim prefiksom koji je ostao da živi, takmiči se i bori na međunarodnoj sceni. Uprkos mnogim podmetanjima, saplitanjima i omalovažavanjima, pogotovo od onih koji ekskluzivno svojataju državu čije obeležje stoji kraj grba Borca u UEFA dokumentima, krajiški velikan redovno je borben i ponosan.
Banjaluka je uvek, na sportskoj pozornici, okupljala Srbe iz svih krajeva. Tradicionalnoj manifestaciji „Dan fudbala Republike Srpske“, koja je do sada imala 13 izdanja, kao najbolji ambasador našeg sporta na velikoj sceni se pridružio FK Borac. Šampion „Dejtonske zemlje“, nešto najsvetlije što se pojavilo na našem parčetu balkanskog neba, u poslednjih pola godine. 
Duel Krajišnika protiv bečkog Rapida u osmini finala UEFA Lige konferencije ima istorijsku konotaciju. Ta, naizgled, obična fudbalska utakmica uz osvojeni Mitropa kup 1992. godine u Fođi, na pragu građanskog rata za teritoriju u nekadašnjoj SR BiH, pokazuje i dokazuje, u prvom redu, da su Srbi deo evropskih vrednosti uvek bili, a ne samo kada su one dotakle samo moralno i duhovno dno.
Tačno godinu dana posle Zvezdinog Kupa šampiona u Bariju (29. maja 1991), Borac je kao poslednji ambasador jugoslovenskog fudbala na evropskoj pozornici, pre sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ujedno predstavljao i, tek nekoliko meseci, postojeću Republiku Srpsku!
Ma kakva god bila politička sudbina ovdašnjeg republičkog predsednika Milorada Dodika, iza njega će ostati dva večna spomenika. Košarkaški klub Igokea, jedini sportski kolektiv iz najzapadnije srpske zemlje koji igra prvenstvene utakmice, za takmičarske bodove protiv Crvene zvezde i Partizana i Fudbalski klub Borac, u Jugoslaviji stalni prelaznik iz Druge u Prvu ligu, daleko od velike scene, sa sporadičnim nastupima, danas klub visokog evropskog rejtinga (do 2024. godine FK Borac je, u 98 godina dugoj istoriji, na međunarodnoj sceni odigrao 22 utakmice, a u poslednjih šest meseci odigraće, najmanje, 18 računajući i duele s Rapidom).
Svako ko je iskren, ali i dobronameran, to mora da prizna i konstatuje!
Dodiku je, oduvek, sport bio bliži i draži od politike, jer njegovo srce je rođeno, odraslo i živi kao takmičarsko... 
Austrijanci će slobodno doći u Banjaluku da navijaju za Rapid, a Srbi će, uprkos večnoj zabrani, kao slobodni građani u EU, naći svoje mesto na bečkom stadionu u revanšu. Banjaluka će u naredni četvrtak okupiti fudbalski region na Trgu Republike Srpske jer je danas u Banjaluci čast, ali i privilegija, biti deo tog ambijenta kao: trener, igrač, navijač, ljubitelj fudbala, obični građanin, novinar, čak i turista... 
Naše sene će ponovo hodati po Beču, lutati u dvoru i plašiće gospodu... Posle Borca tamo ide i Srbija da igra baraž. 
Sjenkovito, Bogu hvala!