Bogdan Korak/RBG

BEOGRAD – Bogdan Korak pripada jednoj od najuspešnijih generacija beogradskog Rada. Svojim pogotkom u Užicu uveo je „građevinare“ u elitno jugoslovenskog takmičenje. Na startu Prve lige je sa dva pogotka srušio splitski Hajduk. Danas je trener i pokušava tim sa Banjice vratiti na ono mesto koje mu i pripada.

Bogdan Korak, Beograđanin i građanin sveta, uvek se rado vraća Radu i Banjici, a najčešće kada je teško. Afirmisao se u Crnotravskoj ulici, tu doživeo najlepše fudbalske trenutke.

Rođen je 2.novembra 1959.godine u Beogradu. U glavnom gradu je i započeo  karijeru. Dobro će doći prisećanje na  prve korake u najpopularnijem sportu.

„Počeo sam u Palilulcu. Ja tamo nisam igrao u nižim generacijama. Sa 16 godina zaigrao sam za prvi tim. Uradio sam specijalistički lekarski pregled, odigrao utakmicu za prvi tim i više me nisu vratili u omladince. Međutim, na toj prvoj utakmici za seniore postigao sam dva pogotka. Za prvi tim Palilulca igrao sam tri godine, onda sam prešao u Zvezdaru. Ta zonska liga bila je jako kvalitetna. Tu su bili Ranko Stojić, pa Đelmaš, Stavrić... Mnogo dobrih pojedinaca u izuzetno kvalitetnom takmičenju. Onda je Stojić otišao u Partizan, a ja u Rad i na Banjici proveo šest godina“, priseća se Korak.

Čast svim klubovima, ali najviše je pokazao na Banjici. Rad je tada imao super dobar tim.

„U Radu se jedna generacija zadržala više sezona. Onda ljudi koji su vodili klub odluče da i mi uđemo u Prvu ligu Jugoslavije. Uđe Priština, pa OFK Beograd, Napredak..., daj da i Rad jednom uđe. Tu su bili golman Radača, pa levi bek Mile Vraneš, pa kapiten i po mom mišljenju najbolji igrač Rada svih vremena Ajder, Đoinčević, Milenković, Kiković, pa sadašnji selektor Grčke Ivica Jovanović, Goran Milošević, Srđan Janković, Siniša Gogić... I te prve sezone naše borbe za elitno takmičenje ispred nas je bio bolji niški Radnički. Onda smo sledeće godine mi postali prvoligaši, deo takmičenja koje je bilo po kvalitetu četvrto ili peto u Evropi“, govori Bogdan Korak.

Rad je iznedrio i nekoliko reprezentativaca, red je da se i toga prisetimo.

„Među prvima tu je Vladan Radača, po meni tada najbolji golman Jugoslavije. I sve u vreme kada je ta zemlja ima desetak vanserijskih golmana. Dušan Ajder bio je u reprezentaciji. Srđan Janković i Goran Milošević, takođe. Neka se ne ljuti ako sam nekog izostavio. I Duško Milinković dobijao je pozive. Siniša Gogić, mislim, igrao je za reprezentaciju Grčke. Imali smo niz asova. U jakoj konkurenciji, rad je tada bio među sedam ili osam najboljih klubova u Jugoslaviji“, nastavlja Korak.

On je za Rad odigrao 389 mečeva, uz 143 pogotka. Svi su dragoceni: onaj u Užicu koji je Rad uveo u Prvu ligu, kao i onih dva golmanu splitskog Hajduka Zoranu Varvodiću, tada jednom od ponajboljih čuvara mreže u dragoj Jugoslaviji.

„Odlično se sećam te vrhunske ekipe Hajduka. Došli su prvo kolo na Banjicu. Mislim da je tada trener bio Vucov, stručnjak iz Bugarske. Gledalaca je bilo 18.350. Hajduk nas je nadigrao, ali ja sam sa dva pogotka mom timu doneo trijumf. Taj prvi gol bio je jedan od najdražih. Sećam se i protiv Novog Pazara, Napretka. U Užicu gol mi je bio jako drag, ušli smo u ligu i gotovo. Ipak, protiv Hajduka najdraži mi je taj prvi pogodak. Inače, Hajduk mi je uvek bio drag klub i danas pratim šampionate svih država koje su nekada bile deo Jugoslavije“, naglašava Bogdan Korak.

Godine 1987.bio je prvi strelac lige. Značajno priznanje.

„Bio sam prvi strelac u 2.ligi. Postigao sam 23 pogotka. Kada smo ušli u Prvu ligu za prvi deo sezone postigao sam osam pogodaka i mislim da sam delio prvo mesto sa Predragom Jurićem iz Veleža. Onda sam na polusezoni otišao u Španiju“, govori Korak.

Rad je, doduše nakon njegovog odlaska u inostranstvo, dospeo i do međunarodne sportske scene. Veliki je to uspeh, ako se zna da su tu bili i klubovi velike četvorke, da je uvek bila jaka konkurencija.

„To neću nikad zaboraviti. Došao je Ljupko Petrović za trenera. Tu su bili Vladimir Jugović, Milojević iz Zvezde. Izborili su mesto u Evropi i dobro se nosio sa Olimpijakosom. Tada sam iz Španije navijao da se ostvari čudo. Sećam se tih imena, sve je bilo lepo. Rad je tada bio super dobar tim“, kaže Korak.

Čudno da vrsnog strelca nisu uspeli da angažuju npr. Crvena zvezda ili Partizan.

„Trener Crvene zvezde bio je Stevan Ostojić. Tada su me hteli. Kada je Ajder otišao u vojsku, trener Rada Đorđe Gerum želeo je Dragana Lacmanovića u svoje redove. Zvezda je tražila mene u zamenu, ali u Radu nisu hteli ni da čuju. Kasnije je stigao Husref Musemić u Zvezdu i od mog dolaska više nije bilo ništa. Volim i poštujem i Zvezdu, Partizan, Dinamo, Hajduk, Vardar, Olimpiju... sve ondašnje jugoslovenske klubove“, ističe Bogdan Korak.

Nije ga bilo u reprezentaciji, a imao je vrhunske individualne rezultate. Šteta.

„Tada je bila strašna konkurencija. Predrag Jurić, uz podršku Seada Kajtaza i Semira Tucea po bokovima. Pa, Danko Matrljan iz Rijeke, pa Husref Musemić iz Sarajeva i Zvezde, u Želji Škoro i Mihajlović, pa silni igrači iz Dinama i Hajduka... Zadovoljan sam ostvarenim u Radu, bilo mi je lepo“, govori Korak.

Igrao je i u inostranstvu. Tamo je stekao lepa iskustva.

„Igrao sam u španskoj Mursiji i bilo mi je prelepo. Bilbao je bio prvi rival. Svi su očekivali da primimo tri komada minimalno. To kao da zenički Čelik dođe na Marakanu i da pobedi Zvezdu. Mi smo slavili sa 2:1. Onda smo čekali Atletiko iz Madrida, trenirao ga je Sezar Luis Menoti. Onda, tu je i Barselona sa Johanom Krojfom, a on je za mene najbolji fudbaler svih vremena. Protiv Reala u Madridu postigao sam gol. To se nikada ne zaboravlja i ostaje u mom srcu. Kasnije sam igrao u Austriji, pa u Mogrenu i završio karijeru u Hajduku sa Liona“, priča Korak.

Opredelio se za trenerski poziv. Uz više klubova u Srbiji, i Grbalj u Crnoj Gori vodio je i trebinjski Leotar u Republici Srpskoj, ali je radio i u Gani. Nekoliko je anegdota iz tog perioda, preneo nam je jednu.

„Idemo na utakmicu autobusom, udaljenost oko 400 km. I gledam kroz prozor i tamo vidim velike banane. Pitam saigrača do sebe da pitamo vozača da stane i da uberemo banana. Ubrzo su saigrači izašli zbog fizioloških potreba u onoj divljini, ja ustanem da odem ubrati banana, a saigrač meni kaže da to nisu banane. To je neka vrsta brašna, kao mi kada kada od kukuruznog brašna pravimo kačamak. Svi su se smejali, pa i ja sa njima. Oni o nama malo znaju, ali o Jugoslaviji su znali sve i poštovali su to. Meni je tamo bilo prelepo. Odlično mi je bilo i u Trebinju. Nezaboravni dani kada sam bio trener Leotara. Sve ostalo vezano je uz Rad, a malo sam bio i u Radničkom iz Kragujevca“, priča Korak.

Valjda je kucnuo čas da  „građevinari“ krenu ka Super ligi Srbije?!

„U prošloj godini Rad je bio u četvrtom rangu takmičenja. Nikog nismo mogli da registrujemo. Gubili smo sa 14:0 i 16:0, uz gol razliku 1:170, dakle -169. Kao trener, sve sam istrpeo. Morao sam, samo da se klub ne ugasi. Sada smo u petom rangu takmičenja krenuli žestoko. Okupili su se Smiljanić, Jovanović, Bjedov, Volkov, Perendija, Pantić, Pajović, Kaluđerović, Petković, Tomović. Daju sve od sebe da se konsolidujemo. Bitno je da sada možemo registrovati petliće, pionire, sve. Najvažnija je omladinska škola, a lepo bi bilo da i seniori budu prvi. Mislim da se Rad vraća tamo gde mu je i mesto. Mi sada u petom rangu takmičenja imamo više publike nego svi superligaški klubovi, ne brojeći Zvezdu i Partizan. Rad je fenomen, to će i pokazati. Vratiće se tamo gde mu je mesto. Pa, Rad je u omladinskoj konkurenciji bio prvak Jugoslavije. Dakle, gradimo omladinsku školu kao jako bitnu. Radovci će ponovo da uživaju“, zaključio je naš sagovornik.

Bogdan Korak čini nove iskorake u fudbalskom sportu...

Korak iz igračkih dana/LA