Darko Milanič/ Agencije

IZOLA – Darko Milanič je često iz senke postajao akter najvažnijih sportskih događaja u klubovima i reprezentacijama, da bi postao kolekcionar trofeja. Kao trener, njegov pečat u fudbalskom sportu još je izraženiji. Govorilo se da bi mogao da preuzme Partizan, ali njegova poruka je jasna – hvala, nije vreme za to!

Darko Milanič je nekako tiho promicao kroz život i fudbal, a postigao je mnogo. Sve što je ostvario bilo je u dva kluba – Partizanu i Šturmu. Stekao je i status reprezentativca.

„Hvala vašoj kući što ste se setili mene. Ne bih imao srca da vas odbijem za razgovor. Znam da ima mnogo ljudi koji žele da čuju gde sam danas, kako sam“, započeo je razgovor Darko Milanič.

Rođen je 18. decembra 1967. godine. Daleko je od starosti da bi se još nje plašio.

„Hvala vam na podsećanju i lepim željama za rođendan. Da, još sam daleko od starosti“, kroz smeh je govorio Milanič.

Rođen je u Izoli, gde je i počeo svoj fudbalski razvoj. Potom je otišao u Partizan.

„Živeo sam celo vreme u Izoli, ali rođen sam u Kopru. Igrao sam u mlađim selekcijama Slovenije i Jugoslavije, a onda su me ljudi koji prate rad mladih igrača došli i pitali da li bih prešao u redove Partizana. Naravno, prihvatio sam. Eto, tako sam došao u Humsku 1985. godine“, priseća se Milanič.

Igrajući za omladince crno-belih, radovao se osvajanju titule šampiona Srbije i Jugoslavije. Nije bilo lako doći do tog odličja – nikada nije lako.

„Da, to je izuzetno lepa godina za mene. Ostala mi je u lepom sećanju. Tu smo zajedno sa trenerom, pokojnim Bajom Marićem, izgradili jedan izuzetno jak tim. Može se reći da smo u Srbiji, i na finalnom takmičenju za prvaka Jugoslavije, bili izuzetno dobri. Pobedili smo u finalu Budućnost, u polufinalu smo igrali protiv Olimpije, tako da je išlo sve glatko. Bili smo baš jaki“, analizira Milanič.

Za prvi tim Partizana igrao je šest i po sezona. Osvojena je titula 1987, te dva Kupa: 1989. i 1992. godine, kao i Superkup Jugoslavije. Igrao je i pola sezone u kojoj je Partizan 1993. godine ponovo prvi prošao kroz cilj. Svaki trofej mu je drag na svoj način.

„Moram tu naglasiti da sam proveo mnogo izuzetno lepih godina u Partizanu. Čovek se posle tako dugog perioda jasno seća tih lepih stvari. Ne bih izdvajao nijednu titulu koju smo tad osvojili. Izdvojio bih više to da sam kroz fudbalski klub Partizan dobio mogućnost da živim taj svoj fudbalski san. Mislim da mi je najbitnije od svega to što sam stekao veliki broj prijatelja, što sam se afirmisao u tako velikom klubu, što sam imao čast da nosim taj dres više godina. Titule dođu i prođu, ali to ostaje zauvek“, naglašava Darko Milanič.

Dodaje da su mu još u svežem sećanju večiti derbiji u kojima je igrao.

„Jasno je da je derbi nešto posebno. Sama reč derbi zvuči veliko i vrlo važno. Derbiji Partizana i Zvezde su jako značajni za sve. Na našu žalost, dok sam ja igrao u tom periodu, Zvezda je bila baš jaka. I tih srećnih momenata za Partizan u to vreme nije bilo baš u nekom dugačkom nizu, ali su derbiji stvarno nešto izuzetno, nešto što se ne dešava svaki dan“, ističe Milanič.

Tokom zime 1993. iz Partizana je prešao u Šturm i u Gracu ostao do kraja igračke karijere. Tamo je osvojio dve titule i po tri Kupa i Superkupa Austrije.

„Tada, da se ne ponavljam, nije bila neka lepa situacija u zemlji. Onda sam otišao u Šturm, o kojem nisam mnogo znao. Bio mi je cilj, kao i većini igrača, da odem u neku ozbiljnu evropsku ligu. Nije mi to uspelo, otišao sam u Šturm. Na početku je to bio jedan mali klub koji je, dolaskom Ivice Osima, počeo da raste. Otkad je on došao, stvarno smo izgradili ozbiljan tim. Klub je porastao, igrao u Ligi šampiona. Kad pogledam, na početku je bilo malo skepse – biće to dobro, neće biti dobro. Međutim, kasnije se pokazalo da su sve te godine Šturma bile izuzetne. Sve do mog odlaska iz Šturma trener mi je bio Ivica Osim. To je jedno vreme koje se ne može izbrisati“, priča Milanič.

Dakle, o treneru Ivici Osimu ima izuzetno visoko mišljenje.

„O njemu zaista imam veliko mišljenje. Sarađivali smo. Bili smo godinu dana zajedno u Partizanu, pa u reprezentaciji Jugoslavije, onda u Šturmu sve te godine. Normalno je da se izgradi odnos poštovanja i više od nivoa trener–igrač. Igrali smo odličan fudbal, svi smo se odlično razumeli, sve je bilo kako treba. Ivica Osim je jedan i jedini“, tvrdi Milanič.

Odigrao je Darko Milanič pet mečeva za reprezentaciju Jugoslavije, kao defanzivac. Nije to nimalo malo, ako se zna kakva je u ono vreme bila konkurencija.

„Da, igrao sam tih pet utakmica. Konkurencija je bila izuzetna. Ja to ne brojim ni kao malo, ni kao mnogo, nego jednostavno je u tom trenutku bilo tako. Mislim da sam potpuno zaslužio poziv u reprezentaciju. To su bili stvarno igrači, pa je normalno da čoveku prija da bude deo takvog tima. Nakon toga odigrao sam 42 utakmice za reprezentaciju Slovenije“, govori Milanič.

Teško je doživeo sankcije i sprečenost reprezentacije Jugoslavije da učestvuje na prvenstvu Starog kontinenta u Švedskoj.

„To je za mladog fudbalera, a ja sam bio zaista mlad, bila želja samo da se afirmišeš, da ideš dalje u tom poslu koji radiš, u stvari u toj ljubavi – u fudbalu. Pratila me misija da sve što sam uložio u sport, mukotrpni rad, vodilo me tome da idem dalje. Trebalo je reći zbogom toj reprezentaciji i početi u reprezentaciji Slovenije. Mene je oduvek vodila samo ta strast, ljubav prema fudbalu. I nisam sebi pravio puno nekih razmišljanja, nisam puno lupao glavu. Nažalost, to što se desilo – desilo se. Morali smo ići svako svojim putem, ali je taj sportski put za mene bio mnogo bitan“, nastavlja Milanič.

Ako nije učestvovao u Švedskoj, jeste osam godina kasnije sa reprezentacijom Slovenije na EP u Belgiji i Holandiji. Jedno vreme bio je i kapiten Slovenije, za koju je odigrao 42 utakmice.

„To je bilo prvo veliko takmičenje za Sloveniju, izuzetno veliki uspeh. Uspeli smo se plasirati pobedom protiv Ukrajine na EP 2000. godine. To je bila euforija u Sloveniji. Stvarno je teško ponoviti ono što su tada naši navijači doživljavali, zajedno sa nama. To je bio stvarno jedan vrhunac moje sportske karijere. Da ne kažem samo reprezentativne – to je sigurno nešto najlepše. Međutim, sa tim događajem i mi smo sazrevali na velikom takmičenju. Odigrali smo vrlo, vrlo dobro. Nažalost, nismo uspeli da se iz grupe plasiramo u sledeći krug, ali su sećanja svih nas – i igrača, i navijača, i naših porodica – izuzetno lepa“, priseća se Darko Milanič.

Na početku trenerske karijere vodio je Primorje i Goricu, a najveće uspehe ostvario je sa Mariborom: šest titula šampiona Slovenije, četiri Kupa, dva Superkupa i plasman u grupnu fazu Lige šampiona.

„Svesni su u Mariboru i širom Slovenije kakav je to bio uspeh. Iako se to u jednom trenutku, pošto smo bili izuzetno jaki, činilo kao da to mora biti tako, da je to jednostavno ostvariti, da za tako nešto ne moraš imati neki poseban kvalitet. Sada ljudi, kada pogledaju unazad, vide kakvo je to postignuće. Danas su naši klubovi, barem u ovom trenutku, daleko od Lige prvaka. Nadam se da će to u budućnosti biti drugačije. Ali su ti uspesi ostali zabeleženi. Recimo, sa mnom dva puta grupna faza Lige Evrope, jednom Liga prvaka sa Šimundžom, ili grupna faza sa Čačićem. To su te godine u kojima je Maribor bio stanica u Evropi, iako je za Evropu mali klub. Ipak, klub koji je pokazao da se može uspeti uz kontinuitet, stručni rad i kvalitet svih. To je stvarno bilo jedno vreme u kojem su se ti uspesi nizali i moje mišljenje je da oni sada imaju još veću težinu“, tvrdi Darko Milanič.

Radio je još u Šturmu, Lids junajtedu, Slovanu iz Bratislave, Pafosu...

„Posle Pafosa bio sam kratko u Anortozisu, pa sam posle toga godinu dana bio u Banijasu u UAE, pa sam ove godine do juna bio u Al Vahdiju, takođe u Abu Dabiju. Tako da sam posle Maribora promenio više klubova. Mogu reći da sam do Maribora, pošto sam ukupno bio devet godina u tom klubu, menjao manje, ali poslednjih godina promenio sam nekoliko klubova. To mi je bio nekako i cilj – da malo upoznam druge zemlje i drugu kulturu, i sportsku i fudbalsku. To sam i doživeo. Cilj mi je da opet nađem posao negde u Arabiji. Nije lako, to je sigurno, ali sam pozitivan u tome da ću vrlo brzo naći neki klub i ponovo raditi dole“, nada se Milanič.

Pojedini portali i listovi u Srbiji pisali su proteklih dana da bi Peđa Mijatović voleo da ga vidi u Partizanu.

„Postojala je njihova želja već više puta da me dovedu u klub. Ja se, kao i uvek do sada, nisam odlučio za taj potez. Rekao sam malopre da mi je želja da radim u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Normalno da svom klubu, Partizanu, želim sve najbolje, ali u ovom trenutku za mene to ne bi bila najbolja opcija“, jasan je Milanič.

I viđa se i čuje sa nekadašnjim saigračima iz dana vernosti Partizanu. Slede praznici, treba čestitati važne datume.

„Čujem se, sigurno da se čujem sa nekima od njih. Uglavnom se pratimo, čujemo, povremeno se vidimo, tako da sigurno znamo ko šta radi i ko je kako. Svima njima, ali i vašim čitaocima, želim mnogo dobrog zdravlja i ugodnih trenutaka u predstojećim praznicima“, zaključio je naš sagovornik.

Darko Milanič nikada nije bežao od izazova. Zato je i uspeo. Rad, uljudno vaspitanje i sportska sreća hteli su da bude takav. U lepim sećanjima mnogih.