STOJAN TOMIĆ – ČUPO (08.03.1991.- 19.06.2013)

Danas se navršava pet godina od iznenadne smrti sina, brata, prijatelja, fudbalera, dobrog momka. Pet godina je period u koji su sjatili se tuga, neverica,bol, praznina i večito pitanje – zašto, baš, on?!

Bila je sreda. Neko je doneo suludu odluku da se na 40 i nešto stepeni igra baraž Prve lige Republike Srpske između Tekstilca i šamačkog Borca.

Stojan Tomić je fudbal nazivao igrom svog života. U dresu crno – belih boja je desetak dana ranije postigao gol za tv – špice, a Borac je osvojio Kup OFS Šamac. Silno se radovao taj mladić dečačkog osmeha.

On dečak i jeste bio. Jer, rođen je 8.marta 1991.godine. Student koji je trebao biti u službi zdravlja ljudi. Bio je primer mnogima i mera kako treba.

Fudbalski je prohodao u Modriči, ali tamo se nije zadržao, iako je to želeo. U Borcu je pobrao simpatije, kovali su planove za velike utakmice i važne pobede.

Onda je došla ta sreda, 19.06.2013. Bio je tropski dan. Neko je hteo da se igra utakmica, a moglo je biti i drugačije.

To se ne sme zaboraviti!

Ušao je u igru. U kolo svoje sudbine. Kratko je tu proveo, zadrhtao i odleteo na nebo.

Preselio se u večnost. Danas stanuje u legendi. On je to postao sa 22.godine koliko je živeo.

Zavladao je muk, potekle su suze. Bile su toliko krupne da su vratile Ukrini pomućeni sjaj. Derventa je tog popodneva u odsjaju svoje reke izgledala naglavačke.

Dva dana kasnije na Gradskom groblju u Modriči sahranjen je Stojan Tomić. Dok su mama, tata i sestra primali saučešće (a sveta je bilo kao pleve), tišina je bila gromoglasna.

„Čupo“, kako su ga prijatelji zvali, putuj mirno svojim morima. Jer, tvoj kraj i nema kraja.

Život i vodu niko i nikada nije zaustavio! Živećeš večno u srcu svih koji su te voleli.

Dobri dečko, fudbal se i danas igra. I lopta u nebo leti, jer ima dušu. Samo, nešto nedostaje i toj lopti i tvojoj igri života.

Nedostaješ Ti! Da čarobnoj igri oplemeniš lepotu. I pozlatiš vrednost.

Pola decenije cele večnosti...

Slava ti, Stojane Tomiću!

Stojan Tomić