MODRIČA – Dok Modričani odbrojavaju dane do jeseni, Filip Cvijić sa nestrpljenjem broji sate do povratka na parket. Za njega, brata Stefana, roditelje Zoricu i Lazu je petak, 24.avgust, poprimio dimenziju posebnosti. Dan koji će pamtiti dok postoje.

„Tog dana oko 10 časova Filip mi se požalio da ima jaku vrtoglavicu. Videla sam da malo vuče nogu i ruku. Mislilia sam pubertet, ali primetila sam da posrće. Ubrzo se preznojio, komšije mi pomognu da ga odvezemo do Doma zdravlja. Dežurni lekar, dr Dragan Elek, munjevito je reagovao, prevezli smo Filipa u dobojsku regionalnu bolnicu. Naš komšija dr Dragan Cvijanović angažovao je sve u Doboju. Tamo su nas spremno dočekali, pa smo Filipa prevezli u Banja Luku gde nas je na Kliničkom centru dočekao dr Stoislav Konjević. Vikend, agonija...“, govori majka Zorica, dok se suzdržava da ne zaplače.

Malo je zastala, svesna da je u životu najvažnije biti. Cvijići su bili na okupu kada je najteže i – pobedili!

„Ama, svima smo zahvalni. I dr Iliji Kuzmanoviću u Kliničkom centru Srbije, a pre toga dr Danilu Raduloviću uz čiju sugestiju se prevozi na Kliniku za neurologiju u Beogradu. Konstatovano je da je u pitanju začepljenje krvnog suda na moždanom stablu. Takođe, zahvalnost dugujemo i dr Ivanu Vukašinoviću, neuroradiologu. Značajnu ulogu odigrao je Helikopterski servis Republike Srpske, jer su i sekunde bile važne. Međutim, najveću brigu, pored mog supruga i mene, za naše dete je pokazao Mladen Krekić, načelnik Modriče. Znam da on ne voli da mu se zahvaljujemo na ovakav način. I godina izbora je u BiH, može neko sve to pogrešno protumačiti. Međutim, neizmerno smo zahvalni gospodinu Krekiću. Bdio je, s nama zajedno, nad sudbinom našeg deteta. I dan i noć je sa suprugom Snežanom presedeo na hodnicima bolnica i pružao nam podršku, ohrabrivao nas.To se ne može zaboraviti. Hteli smo moj muž i ja, kao roditelji, da se zahvalimo tom divnom čoveku. On ima tri zlatne kćerke, celoj porodici želimo uspeh. Krekići su sada nama kao najrođeniji. Naša porodična drama zbližila nas je“, rekla je Zorica Cvijić, majka dečaka koji se uspešno oporavlja.

Dobri ljudi dugo pamte i svima zahvaljuju.

Filip Cvijić je član pionirskog i kadetskog tima. Igra na poziciji tehničara. Brat Stefan je korektor juniorskog i seniorskog tima Modriče. Otac Lazo je trener tog tima i kolekcionar medalja, priznanja, trofeja. „Fića“ kaže da sanja povratak na parket.

„Sedmi sam razred, odličan sam učenik. Matematika mi je najomiljeniji predmet, pa onda fizičko. Sanjam povratak na parket, sanjam odbojku. Sve će biti dobro. Dolazili su mi moji drugari iz razreda. Sa njima i razredni starešina Grozda Savić. Svi smo nestrpljivi da što pre sednem u školske klupe i da u modričkoj hali dam doprinos novim pobedama moje Modriče. Sve će biti dobro“, rekao je Filip Cvijić, najavljujući nove pobede.

Izvojevao je onu najvažniju...

Filip Cvijić