Foto: FK Mladost Lučani

Mladost iz Lučana, pored Kragujevčana, je otkrovljenje nastavka prvenstva u Super ligi. Sedam bodova iz tri meča, od toga četiri su osvojena na vrućem gostovanju u Novom Sadu i Subotici. Trenutno su na šestoj poziciji i zaostaju za Radničkim 1923 (utakmica više) tri boda. Ništa ne bi bilo čudno da u ekipi Tomislava Sivića nastupa 14 veterana, igrača duboko zašlih u četvrtu deceniju a neki su na pragu pete. Prednjače ispisnici golman Saša Stamenković, Ivan Milošević i Janko Tumbasević, sa po 39 godina, dve je mlađi Vladimir Radivojević, a “najmlađi” je internacionalac Fradej (31). Navedeni primeri su specifični za naše prilike a i šire, govore da godine nisu toliko bitne, već snaga, volja, znanje i zdrav stil života. Forsiranjem mladih igrača (bonusa) stariji igrači su prisiljeni da sede na klupi, ili potraže drugi klub, ili završe karijeru. U Mladosti tako ne razmišljaju, godine ne broje i merilo je isključivo kvalitet, forma i odnos prema obavezama.

Jedan od stubova tima je Janko Tumbasević, centralni vezista, neumorni graditelj igre, gde je pored jakih nogu potrebna bistra i pametna glava, pravovremeno vući “šahovske poteze”, jednom rečju, imati hiljadu rešenja. Da je golman kao Stamenković, bilo bi razumljivo ili štoper, ali biti stalno na vetrometini, kreirati i kvariti igru rivala, nije lako. Uvek je u centru zbivanja, na ispitu pred strogim trenerima i razmaženim navijačima, gde je svaki potez pod lupom, gde se greške ne praštaju...

Karijera koja traje 23 godine za očekivati je da igrač promeni bar desetak klubova. Kod Tumbasevića to nije slučaj, obalačio je dresove samo šest klubova, neuobičajeno dugo se zadržavao u klubovima, i nekoliko navrata vraćao na mesto uspeha. Tako je u tri mandata u Spartaku ŽK proveo dve i po godine, u Vojvodini u dva navrata ukupno šest godina, u Mladosti troši treći mandat i petu sezonu. Odigrao je preko 500 utakmica, od toga 380 u Super ligi Srbije.

Recept za tako dugi staž je po rečima našeg sagovrnika veoma jednostavan.

- Fudbal treba voleti. Dok mogu sebe da teram da ranopravno vežbam, trčim i takmičim se sa decom, dotle ću trajati. Udela ima zdrav stil života, genetika, konstitucija, povrede su me zaobišle i sve je to doprinelo tolikom trajanju. U Lučanima ne sude koliko imaš godina, nego koliki je tvoj doprinos na terenu, koliko daješ za klub. Raduje me da su se pored nas starijih afirmisali biseri ovdašnjeg fudbala kao što je Gordić, Jojić, Sremčević i ostali. Prema mladima negujem drugarski odnos, uvek sam iskren i spreman da podelim savet i ukažem na propust - navodi i dodaje da se sada talentovani igrači, kao bonusi, lakše probijaju u prvi tim.

Stalna baza mu je u Novom Sadu, gde živi sa suprugom i dve ćerke. Žive na realaciji Lučani - Novi Sad i međusobno se, najčešće, vikendom posećuju. Razdvojenost posebno pogađa decu koja su jednom prilikom upitali majku “ gde tata živi?”.

Reče da ne razmišlja puno o kraju karijere. - Sve zavisi kako se psiho-fizički budem osećao, dok budem moga da odgovrim obavezama, neće mi biti teško. Onog trenutka kad ne budem moga da odgovorim zahtevima profesionalnog fudbalera, prestaću sa aktivnim igranjem.