Teniska vest dana glasi – Srbija, zemlja koja je dala tri broja 1 u ženskom singlu, igraće na turniru Fed kupa u Talinu sa samo tri teniserke, jer četvrtu nije mogla da nađe.

Piše: Vojin Veličković

U istoriji srpskog, a verovatno ni jugoslovenskog tenisa, pa čak ni u onim posleratnim godinama, to se nikada nije dogodilo, da reprezentacija ide u krnjem sastavu jer, niko neće da popuni prazno mesto nastalo otkazom povređene Ivane Jorović.

A baš to se dogodilo sa našim timom u Fed kupu koji je u Estoniju otišao sa samo tri teniserke umesto četiri, kao što pravila sugerišu.

Izabranice Tatjane Ječmenice-Jevtić čeka velika borba za opstanak, jer je teško očekivati da tri putnice za Estoniju, koje osim želje da brane boje otadžbine, krasi i neiskustvo, mogu da se bore za povratak u elitu.

Čekaju ih i tri teška meča, koji se, svaki od njih, sastoji od dva singla i jednog dubla, pa bi baš zato bilo dobro da Taša na raspolaganju ima maksimalan broj reprezentativki.

Ali, to se nije dogodilo jer sve teniserke koje je ona naknadno pozvala, a čija imena, pogrešno, ne želi da pominje, odbile su njen naknadan poziv.

Kažem pogrešno, jer zašto ne znati ko želi a ko ne želi da igra za reprezentaciju.

Ovo je mesto na kome TSS mora da se zabrine i pita da li dobro radi svoj posao. Jer iako verovatno nisu krivi za kratkovidost naših teniserki, krivi su po komandnoj odgovornosti.

Reprezentacija, naročito seniorska, spada u njihovu nadležnost i ako nisu u stanju da stvore ambijent u kome se teniserke rado odazivaju pozivu selektora, to znači da verovatno ne rade dobro svoj posao.

Vrh Saveza bi trebalo da se zabrine za kvalitet svog rada i zbog praznih tribina u Čairu na Dejvis kupu.

Jer ako već nisu mogli bolje da promovišu meč sa Amerikancima, ako nisu krivi što suĐoković i ostali povređeni, krivi su jer nisu pozvali đake niških škola da bar oni džabe gledaju kad već Nišlije nisu bile raspoložene da ispoštuju želju srpskih reprezentativaca da ovaj važan meč igraju u njihovom gradu.

Krivi su i jer u besparici koja pogađa srpsko novinarstvo, samo oni nigde ne vode izveštače. Rukometni savez je mogao da vodi sedmu silu u Hrvatsku, a Teniski ne može ni u Niš.

A da su predstavnici većine najvećih srpskih listova imali izveštače iz Čaira, sigurno bi i promocija meča bila kvalitetnija.

I još reč-dve o teniserkama koje su odbile poziv selektora. Zar je moguće da nijedna od njih koje svake nedelje igraju dva-tri kola na nekom fjučersu u belom svetu, ne shvataju da je ovo i za njih bila životna želja da zaigraju u reprezentaciji.

Ovde ne mislim na Aleksandru Krunić koja je godinama bila jedan od simbola borbenosti u Fed kupu i zaslužila je da se ovog puta posveti ličnoj karijeri koja je konačno krenula ka vrhu.

Ne, ovde mislim na teniserke iza 200-300. mesta na VTA listi koje godinama igraju na najmanjim turnirima, ali ne žele da bar jednu nedelju provedu u reprezentaciji kao da će im zbog toga propasti turnirska karijera, kao da će baš u toj nedelji propustiti životnu priliku da osvoje poene za ulazak u prvih 10. A ceo život ne mogu da uđu ni u 300.

Preuzeto od Sportski žurnal/kolumna Vojin Veličković