Bliži se početak Mundijala u Rusiji. Tek sada mogu da se mirno posvetim gledanju ovog planetarnog događa. Do juče nisam ni razmišljao o Leu, Grizmanu,Neimaru...Šta da mislim na njih , kad je je Boraciz Šamca  bio nad provalijom. Kako da dozvolim da klub  ide u treću ligu, a ja ga vodio...Pokvario bih svoju trenesku biogrfiju. Pa vadio sam iz opasne zone Žepče. a da ne izvadim Borac iz Šamca. Sad znam da bih da sam živio u vrijeme Titanika i njega spasio od brodoloma. Stručnjak sam  za spasavanje. Prošlo sve kako treba, a evo Mundijala.

Gledao sam Srbiju u Gracu i radovao se golovima, a bilo mi žao onih Bolivijaca. Pa doveli smo ih sa onih njihovih visina u Grac. Dišu na škrge, a ovi naši samo trpaju. Pa dobro, neka. I oni bi nama. A bilo mi ih žao. A bilo mi žao i Srbije protiv Čilea.

Pitaju me svi šta može Srbija. Pa može puno. Malo me strah stopera, onaj mali Bleki Milenković mlad, a u paru sa Tošićem. To mi deluje  nekako najslabija karika u timu. Možda grešim... Volio bih. Slušam neke, kažu Srbija ausajder. Ma da ...Eto onaj moj tim Želje, na Grbavici razbije onu moćnu Zvezdu sa 3:0. Mi bili ne austajderi već da se zalediš kad vidiš protiv koga igraš! I tri komada...Dokaz je da se može u fudbalu svašta, ako veruješ u sebe...

Ovo je početak našeg druženja oko Mundijala. Radujem se, a nadam se da ću vam rusku fudbalsku poriču učiniti zanimljivom. Mislim, da hoću. A kad kažem mislim uvijek se s etim Ivice Osima Švabe. Kažem ja njemu :Šefe milsim ja ovo,a onm e onako pogleda nasmije se i kaže - E nemoj samo ti da misliš!!!

PIŠE:NIKOLA NIKIĆ

Nikola Nikić