Evo šta je ostalo u trofejnoj vitrini

Obeležavanje veka fudbala u Bečeju proteklo je krajem minule godine u više nego skromnom kafanskom ambijentu!Istina, uz prvoklasnu jagnjetinu i prasetinu, ali bez odigravanja utakmice, bilo kakve publikacije i s pravopisno i suštinski neispravnim zahvalnicama i diplomama. Ovih dana je bečejski fudbal ponovo u žiži. Razumljivo, jer je sadašnji naslednik vekovne fudbalske istorije, OFK Bečej 1918, ispao iz Prve lige Srbije, kompletno rukovodstvo podnelo ostavku, a igrači van Bečeja napustili grad kraj Tise, pa se, opet, počelo „odnule“.

Pitanje je šta je ostalo u ovim registratorima

Međutim, motiv za ovaj tekst nije potekao sa terena, gde je fudbalu prevashodno mesto, već klupskih prostorija iz vremena najsjajnijeg periodabečejskog fudbala. Podsećanja radi, Bečej je tokom poslednje decenije prošlog milenijuma igrao šest sezona u eliti tadašnje države, dve sezone bio četvrtoplasiran i učestvovao u evropskim takmičenjima Intertoto kupu (1995.) i kvalifikacijama za Kup UEFA (1996.). U novi milenijum je ušaokao drugoligaš i nosio je taj epitetukupno sedam sezona, aonda je nastao stmoglavi pad. Klub je na volšeban način 2008. godine promenio ime u Bečej Old Gold, ali umesto da poput pivarskog brenda „Old Gold“ bljesne u „staro zlato“, zaglibio je u tiskom mulju i dospeo u kanal ligu iz koje se ne ispada.

Kako to kod nas obično biva, klub je krajem 2011. opet promenio ime u OFK Bečej 1918 i uzlazna linija je počela. Ali, po onoj, opet, u našem podneblju uobičajenoj krilatici „istorija počinje od nas“! Niko se nije zapitao šta je sa prostorijama kluba čije boje nose i slavno ime pronose, šta se tamo nalazi, čak ni kad su obeležavali vek igranja fudbala u Bečeju.

Kad se vide fotografije, svako komentarisanje je suvišno. Postavlja se pitanje u koga uprti prst, one koji su klub vodili do zenita i kasnijeg posrtanja ili na one koji su se prihvatili da ga izvade iz „tiskog mulja“ ne vodeći računa o onom šta je bilo pre njih. U moru haosa, gde je arhiva razbacana, sačuvani pehari starijih generacija i priznanja tadašnjeg kluba u paučini, viri deo monografije fudbala u Baču „Godine vredne poštovanja“ (1909 – 2009.), koja je inspiracija na naslov aktuelnog teksta.

Skriveno viri naslov monografije "Godine vredne poštovanja"

„Godine vredne poštovanja“ priliče i Bečeju, ali nema ko da ih poštuje. Da nesreća bude veća, klupske prostorije su depadans Sportskog centra, dele zajednički ulaz s vladajućom SNS u Bečeju, čiji je prostor iz osnova saniran, a stotinak kvadrata FK Bečej prokišnjava i prepušten je propadanju više od decenije.

Bez obzira čiji je materijal u napuštenom rustičnom prostoru, njemu je mesto u Istorijsom arhivu, Gradskom muzeju ili aktuelnom klubu, samo ne u onakom zapuštenom prostoru.

Zajednička fotogradija iz 1991. godine sa evropskim prvakom Crvenom zvezdom u kupu nalazi se na podu