Do Mundobasketa ostalo je nekoliko dana. Tenzija i napetost se osjeti u zraku ali i samouvjerenost i želja za uspjehom. Nacija više nego ikad vjeruje u zlato košarkaša Srbije. Postavlja se pitanje, da li oni mogu opravdati očekivanja ?

Foto: KSS

Selektor Saša Đorđević ovog ljeta imao je sve igrače na raspolaganju, barem na početku priprema. Međutim, sam je odlučio da će ovog ljeta ići na prvenstvo bez Kalinića i Nedovića. Tokom priprema krenuli su i problemi sa povredama pa su otpali Milosavljević i Teodosić. Doduše, postoji još promil šanse da Teo bude dio ekipe ali realno je da će naši momci bez njega napadati medalju.

Na pleju imamo Vasu Micića i Stefana Jovića. Bekovi su Bogdan Bogdanović i Marko Gudurić. Na poziciji krila su Vladimir Lučić i Marko Simonović, krilni centri Bjelica i Birčević dok su centri Nikola Jokić, Nikola Milutinov, Bobi Marjanović i kapiten Miroslav Raduljica.

Na spisku Srbije nalazi se faktički šest velikih i šest malih igrača. Faktički tu su samo četiri mala. I Lučić i Simonović su igrači koji su kombinacija krila i krilnog centra tako da i oni više vuku ka visokim igračima. Tu je nastala velika poleika da li je to dobra odluka ili ne i mnogi smatraju da je Srbiji trebao još neko u vanjskoj liniji na štetu jednog centra. Međutim, valja podsjetiti da je slično bilo i na prošlom Mundobasketu. Isto četiri centra, isto četiri prava mala igrača i Kalinić i Simonović na poziciji trojke i obojica naravno su sekundarne četvorke a ne bekovi. Tada smo došli do srebra tako da se vjeruje u ponavljanje sličnog ishoda.

Nedostatak Miloša Teodosića se ne bi trebao previše osjetiti. Da se razumijemo, Teo je majstor bio kada je bio na vrhuncu. Međutim, Teo dvije godine skoro nije igrao i nije ni 10% onog Tea. Plus, imamo dva fantastična pleja koji su različitih karakteristika. Jović sjajan defanzivac i neko ko zna prikočiti i ne srljati. A opet kad trebamo ubrzati, tu je Vasa Micić. Obojica sjajno sarađuju i sa našim centrima (Micić pogotovo). Teo da je tu samo bi im uzimao minute i sigurno ne bi mogao donijeti koliko mogu ova dvojica.

Ako gledamo lidere ekipe, to bi trebala biti trojka Jokić, Bjelica i Bogdanović. I Jokić i Bjelica mogu biti sekundarni plejmekeri sa visokih pozicija jer su izuzetno kreativni. Bjelica djeluje da je nikada zreliji. Izgubio je na brzini ali zato igra izuzetno zrelo i sjajno čita igru rvala. u napadu koristi do maksimuma svoju inteligenciju i pogotovo je odličan u ključnim momentima meča. 

Nikola Jokić radi sve fenomenalno. Njegova dodavanja su nestvarna samo je problem što naši ostali košarkaši često to ne isprati kako treba. Jednostavno treba vremena da se neke stvari uigraju i sigurno će i saradnja Jokića i ostatka tima biti bolja kako prvenstvo bude prolazilo. Kada Jokić bude na parketu (ili Bjelica) ne treba iznenaditi da uopšte ne bude pravog pleja. Moguće da će Đorđević koristiti Bogdana i Guduru na jedan i dva i to tako da će Gudura koristiti brzinu da protrči iza leđa odbrane a Bogdan se može demarkirati odlično i doći do dobre pozicije za trojku. Jokić svakako sve to može vidjeti na pravi način i adekvatnim pasom sve ispratiti.

Što se tiče trećeg potencijalno najbitnijeg igrača, Bogdan zaista igra maestralno. Na pripremama je svaki meč odigrao izvrsno i postizao je veliki broj poena uz sjajne procente. Malo se mučio na momente sa izgubljenim loptama ali generalno je u sjajnom stanju. Samo se možemo nadati da u takvom ritmu izdrži cijelo prvenstvo.

Što se tiče ostatka tima, manje više svi igrači su polivalentni i mogu nekoliko pozicija igrati. Na kraju krajeva i pomenuta trojka je takva. Beli može igrati i tri i četiri. Ne treba se iznenaditi da u nekim ključnim mečevima na parketu bude petorka tipa Micić, Bogdanovć, Beli, Jokara i Milutinov. I defanzivno i ofanzivno izuzetno potentna petorka sa dosta kreacije na svim stranama. I Jokić će pokrivati poziciju četvorke često a i Bogdan može biti plej kad u igri nisu ni Vasa ni Jovke.

Lučić i Simon mogu igrati i tri i četiri a Birčevića je na pripremama koristio i na tri i na pet u nekim trenucima. Generalno, bitno je da Lučić bude zdrav od Talijana pa na dalje. Ne mora ni da se umara protiv Filipina i Angole jer i dalje ga muči povreda butnog mišića. Ako bude zdrav, on će dati dobar doprinos. Generalno i on i Simonović su slični. Obje naše trojke su igrači zadatka. Odbrana odlična i u napadu šta urade bez mnogo forsiranja. Neka trojka, prodor uz čeonu liniju, neki ofanzivni skok, uvijek mogu da vam donesu. Posebno raduje što Simonović ima sjajne procente šuta i generalno je sotavio sjajan utisak tokom priprema. Stefan Birčević će dobiti prostora a ono što je činjenica jeste da je i on imao dobre procente tokom priprema ali za razliku od Simona, imao je defanzivnih problema.

Što se tiče centara, mi bez ikakvog pretjerivanja imamo najjaču centarsku liniju na prvenstvu. Nama je Bobi treća a nekada i četvrta opcija. o Jokiću je već bilo govora pa se neću ponavljati. Milutinov je neko ko daje sjajan doprinos. Fenomenalan defanzivac a u napadu sjajno sarađuje sa našim plejevima (pogotovo sa Micićem). Na kraju krajeva, Mileta je htio CSKA što dovoljno govori a objektivno je i najbolji centar u Evroligi. Što se tiče Bobija Marjanovića, on se nikako ne uklapa u ovaj tim. U napadu je premalo pravih akcija za njega i ne koristi se dovoljno njegova visinska prednost. Obično su to teški šutevi i zato nije u pravom ritmu. Defanzivno je jasno da će on imati problema protiv svakog cenra koji ima domet u šutu za tri poena jer će ga izvlačiti vani i tu Bobi više ne m0ože ništa. Tu je od centara i Radulja koji je kapiten. Radulja će dati bitan doprinos za samu atmosferu u ekipi. Na terenu teško može donijeti nešto protiv jačih rivala ali bar može u nekim mečevima odmoriti Jokića ili Milutinova što nije loše naravnp.

Za kraj sam namjerno ostavio Marka Gudurića. Marko Gudurić mogao bi biti X faktor ove ekipe. Marko neće biti lider ekipe. On će biti neko ko iz drugog plana može donijeti sjajne stvari. Veoma je polivalentan igrač i može igrati i keca i trojku. Na kraju krajeva pored Bogdana će najmanje i biti bek. Više će prostora dobiti na nekim drugim pozicijama. On je neko ko će u neizvjesnim završnicama donijeti uvijek nešto (npr off skok protiv Grka i iznuđena tri bacanja sa kojima je zatvorio utakmicu ili ukradena lopta protiv Italije u završnici i asist za Milutinova). Naravno, ako je u igri. Takođe, veoma je kreativan momak. Uvijek gleda da razigra saigrača a tu nekada i pretjera jer često ne šuta kada treba i onda bira lošiju poziciju ili daje neotreban ekstra pas. Odbrana mu je takođe sve bolja i bolja i Srbija od njega samo može dobre stvari očekivati.

Polivalentnost Srbije je njena najveća prednost. Selektor Đorđević ima barem deset raznih petorki koje u određenom trenutku mogu biti dobre. Takođe, Srbija će u prve dvije faze imati jedan pravi test. Angolu i Filipine ćemo dobiti realno bez problema. Protiv Italije može biti problema. Međutim, oni su očajni na centru i imaju mnogo kraću klupu od nas. Pravi test biće u drugoj fazi Španija koja se radi Gasola može dobro nositi sa našim centrima a i na svakoj poziciji ima dva kvalitetna igrača. 

Ako bi i u drugoj fazi bili prvi u grupi, mi bi imali otvoreno polufinale. Išli bi u četvrtfinalu na neke Poljake/Nigerijce/Ruse što svakako ne bi trebalo biti problematično. U polufinalu na neke Australce/Nijemce/Grke i onda finale sa Amerima.

Da li možemo do tog finala ? Vrlo realno da možemo. Ne treba letjeti u visine tek tako ali ne treba se zavaravati lažnom skromnošću. Imamo kvalitet i ulogu drugog favorita i od toga ne smijemo bježati. Fizički smo veoma dominantni i niko nas više ne može ''prebiti'' kao Litvanija 2015. kada su nam uzeli mali milion off skokova (Kuzminskas pogotovo). Koliko smo fizički jaki govori i podatak da nam je najniži igrač visok 195 centimetara. Zato možemo sa svima da se nosimo i skakački i fizički a opet imamo raznih petorki i mogućnosti da mijenjamo stvari ako nešto ne bude išlo po planu.

Mi ne stavljamo pritisak na naše momke ali vjerujemo bar u medalju a zlato priželjkujemo. Našim košarkašima želimo puno sreće i da ih 16. septembra dočekamo kao osvajače nove medalje.