Drage naše odbojkašice,

Danas ćemo zajedno sa Vama uživati u još jednom finalu. Biti ponosni  na Vas i biti srećni da ste iz naše sredine krenule ka krovu Evrope. Tako je bilo i prošle godine, kada ste pokorile planetu. Pale do Tokija!

Danas će biti šta mora biti! Bićemo uz vas, navijati i radovati se svakom poenu, bloku...

Mnogo reprezentacija i klubova, velikih i malih pratio sam u svojoj novinarskoj karijeri, ali ni jedna nije bila kao Vaša. Nisam zapazio hemiju koja je kod vas, zajedništvo, sreću, radost i na tim teškim pripremama. Sve kao jedna.

Pred polazak sam snimio one vaše izjave za RTRS, ponavljali smo ih nekoliko puta, a kod vas osmijeh, sreća koja se osjetila zbog činjenice da  će i naša televizija prenositi vaše utakmice. Nije vam bilo teško, naprotiv. Maja, kapiten, sa Vam, ostalim...Znao sma tada da ste Pale prihvatile kao dio Vas. Vi ste odavno dio nas!!!

 Hvala Vam za sve što se učinile za nas, a mi smo eto pokušali biti dobri domaćini. Lijepo Vas je bilo vidjeti kako laganom šetnjom idete ka ’’Pekiju’’. To je naš sportski hram, a vi ste ga pozlatile! 

Ovih dana ste nam donijele toliko radosti. Osjećali smo se ponosni gledajući Vas kako odbojkaški marširate Turskom, a ’’vojskovođa’’ sa štabom, sa strane sve to pomno prati, rukovodi...Vokskovođa koji nam nikada nšta nije uskratio, Upadali smo na trening kao padobranci,a kod njega ni trag nervoze...

Šta vam reći ovih nekoliko časova pred finale sa domaćinom.

Idite, igrajte, radujte se finalnom okršaju. Vi ste za nas sa ovih prostora odavno zlatne i nikada neće biti drugačije. Naše voljene odbojkašice, djevojke koje su ukrasile našu svakodnevicu...

Nije ona lijepa, nije ni obećavajuća, ali sa Vama je sve nekako lakše. Kamo sreće da  ima više takvih kao što ste Vi!  

A u tome i jeste Vaša veličina. Posebne ste, neponovljive,  sve, nećemo nikoga izdvajati, jer sve ste  tim... Zlatni!!!!