Fudbaleri Crvene zvezde u poslednje dvije-tri godine prave odlične rezultate. Pod vodstvom Vladana Milojevića klub je konačno podsjetio na stare dane slave. Međutim, bilo je u tom periodu i gorkih pilula, poput one sinoć kada je Bajern savladao Zvezdu sa 6-0.

Foto: FK Crvena zvezda

Nerealni navijači neprestano od sinoć pljuju i Milojevića i igrače. Sve se dobro zaboravilo i napominju se samo ubjedljivi porazi u Evropi. Činjenica je da je bilo poraza. Ali od koga ? Ko je to Zvezdu ubjedljivo pobjeđivao ? Liverpul, Pariz, Totenhem i Bajern. Pa takve ekipe i mnogo kvalitetnije od Zvezde ponižavaju. Isti Bajern koji je sinoć Zvezdi dao šest, dao je Totenhemu sedam. 

Ne navodim ove podatke kako bih od ubjedljivog poraza napravio uspjeh. Navodim ih kao pokazatelj da ovaj poraz nije katastrofa kao ni svi ovi ubjedljivi pod Milojevićem. Jednostavno su bili od mnogo kvalitetnijih ekipa.  Na kraju krajeva, Milojeva Zvezda nije doživjela niti jedan neuspjeh protiv ekipe koja je istog ranga kao Zvezda ili slabijeg ranga. Ljudi moraju shvatiti da su utakmice poput Liverpula izuzeci a ne pravila. Može ih biti ali vrlo rijetko.

Zašto su navijači toliko nerealni ? Jednim dijelom radi Barija i Tokija ali dobrim dijelom radi jedne druge stvari. Popularizacija video igrica dovela je do toga da danas bukvalno svako može voditi ekipu. Naravno, to se može igrajući razne verzije menadžera. Menadzer je jedna od najpopularnijih igrica današnjice. Sve je počelo još od čuvenih ''Championšhip Managera'' gdje smo svi imali svoje ''menadžerske'' početke sa raznim Cigalkima, Donovanima i ostalim majstorima na ovoj verziji igrice. Kasnije se i menadžer razvijao te danas imamo najnovije verzije ''Footbal Managera'' (poslednji izašao prije par dana).

Igrajući ovu igricu često izgubite osjećaj za realnost a mnogim Zvezdašima se to dešava. Iz ličnog iskustva znam da su budžeti nerealni za naše uslove. Već u drugoj-trećoj sezoni sa Zvezdom, možete sklopiti jak tim. Naravno, što više sezona igrate sve su vam bolji uslovi. Veće finansije lakše dovodite zvučna pojačanja a samim tim lagano dolazite do nokaut faza u evro takmičenjima, pa čak i do same završnice. A sve to u stvarnosti je gotovo pa nemoguće. I to ne kroz tri do pet sezona, nego kroz 30 do 50 sezona.

Jednostavno stvarnost je mnogo drugačija od FM i to moraju mnogi navijači Zvezde shvatiti, pogotovo mlađe generacije. U stvarnosti je Milojevićev plasman u grupnu fazu Lige Šampiona, jednak plasmanu u neko četvrtfinale ili polufinale na FM. Prosto je tako radi lošeg i nesistemskog rada u našim klubovima u stvarnosti. Zato je nevjerovatno teško uopšte ući u elitu.

Da se razumijemo, pričom o odnosu stvarnosti i igrice, ne guram pod tepih neke kardinalne greške koje su pravili Zvezdini igrači. U protekle dvije sezone u Ligi Šampiona, Zvezda je primila dosta naivnih golova i veoma često se dešavao pad koncentracije a na nivou LŠ, on je nedopustiv. Na tim stvarima se mora raditi i one se moraju popravljati. Ali ne treba radi njih razapinjati i igrače i Milojevića. Sve te loše stvari plod su nekih sistemskih problema.

Prvo, naša liga je takva kakva jeste. Od 37 utakmica sa plej ofom, Zvezda možda ima deset ozbiljnih mečeva ako i toliko. A i ti mečevi su više dobra provjera za takmičenje kakvo je Liga Evrope nego za evropsku elitu. Jednostavno, nije lako ni igračima da se prilagode. U ligi protiv dobrog dijela ekipa mogu bar malo opušteno odigrati u nekom dijelu meča. Ta opuštenost i pad koncentracije, u ligi često nije problem. Međutim, igrači se naviknu igrati tako a takve stvari onda koštaju u Ligi Šampiona. I nije ovo samo problem koji ima sada Zvezda. Ovo je problem koji imaju svi naši klubovi u Evropi. Zato treba raditi maksimalno na razvijanju fudbala u Srbiji.

Drugi problem je što nema sistemskog rada u samim klubovima pa i Zvezdi. U analizi poslije utakmice na ''Arena Sport'' televiziji, Ivan Vukomanović je sjajno objasnio gdje naši klubovi griješe. Naime, kada se u evropskim klubovima pojavi veliki talenat u omladincima, sistemski se radi na njegovom uvođenju u prvi tim. Kada sebi klub stvara igrača za vrhunski nivo, e tad klub radi perfektan posao.

A kod se zna kako se radi. Čim je neko talentovan i u kadetskom uzrastu, uprava ide što prije da ga proda. Prva ponuda se prihvata i djeca nam mlada odlaze u druge klubove. Neko će reći da tamo imaju i igrači bolje uslove pa ih se ne može zadržati kod nas. Međutim, primjer rada Dinama je dokaz da to nije istina. Nije Mamić nikad nikog prodao u kadetskom ili juniorskom uzrastu, nego nakon par sezona u prvom timu i nakon bitnog doprinosa rezultatima prvog tima. Takav primjer moraju slijedii i naši klubovi i to ne samo Zvezda, nego i ostali.

Treća bitna stvar kada se govori i problemima Zvezde jeste i prelazni rok. Sa igračima koje je Zvezda ljetos dovela, evro proljeće biće ravno tituli iz Barija sa onom generacijom. Kada vidite odakle su ta pojačanja došla, sve vam je jasno. Tomane je došao kao prosječni napadač iz Portugala. Van la Para je bio jedan od slabijih igrača najgore ekipe u istoriji Premijer lige (Hadersfild prošle sezone). Mateo Garsija je stigao iz španske druge lige a pojedini su izgleda od njega očekivali da bude novi Mesi (jer je isto Argentinac). Jednostavno ako želite veće stvari, morate dovesti bolje igrače od onih koje je Zvezda dovela. Da li je bilo moguće dovesti bolje igrače je neka druga priča. Na kraju krajeva, Zvezda je mogla svoju djecu gurati u svom timu a ne dovoditi nedovoljno kvalitetne strance a prodavati vlastitu djecu.

Zar je Tomane bolja opcija za Zvezdu od Dejana Joveljića ? Jedino u tome što je Zvezda finansijski bila u plusu ali rezultatski ništa dobila nije. Ista situacija i na lijevom beku. Prodaja Alekse Terzića i dovođenje Žandera.

Pored svega navedenog, jasna je i razlika u kvalitetu. Uslovi u kojima rade i treniraju Bajern, Pariz i ostali koji su bili ubjedljivi protiv Zvezde, ne mogu se porediti sa skromnim uslovima kod nas. Takođe, razlika u igračkom kvalitetu je nenormalno velika. Možda Zvezda jeste veća od recimo Pariza radi toga što Pariz nema titulu prvaka Evrope. Međutim, Pariz (koji je Zvezdi u dva meča prošle godine dao deset golova) je u današnjem fudbalu poput nekog sportskog automobila a Zvezda je neki stari dotrajali automobil. Bez uvrede bilo kome ali stvari tako stoje.

Zato, koliko god Zvezda doživljavala bolne pilule u Ligi Šampiona, navijači moraju biti zadovoljni što je Zvezda dio elite. Bari i Tokio se u stvarnosti nikada ponoviti neće (na FM moguće ali to je nešto drugo već objašnjeno) a nakon odlaska Milojevića pitanje je da li će se ponavljati i njegovi rezultati i plasmani u grupu elitnog takmičenja. Milojević sigurno neće još otići ali odlazak će kad tad doći na red. A kad se to desi, Zvezdaši bi mogli Miloja od blata praviti.......