Fudbal se trenira po raznoraznim metodama i u različitim uslovima. Trenerska uloga je u svemu odgovorna, jer u sferi trenažnog procesa, s vremena na vreme, dolazi do značajnih promena. Savremeni zahtevi treninga uslovljavaju da trener mora dobro da poznaje: fiziologiju, psihologiju, biomehaniku, kibernetiku... 

Formalna kvalifikacija nije isključivo merilo uspešnosti u radu trenera i on mora da zna da igrači od njega očekuju precizne, tačne i blagovremene stručne informacije. Za trenerski posao je važna duboka inspiracija, ali se isto tako moraju znati primenjivati sve zakonitosti rada. Trening treba organizovati tako da je igrač spreman kako na treningu tako i na utakmici. Da na pravi način usmeri svoju pažnju, održi emocionalnu ravnotežu i dostigne akcioni nivo u skladu sa situacijom. U tom smislu su razvijeni novi tipovi treninga usmereni na stabilizaciju stanja i socijalnu dinamiku. Stalna i snažna koncentracija pažnje igrača u treningu zahteva i odgovarajuću nervnu energiju. Sva potrebna energija može da se stekne samo sistematskim radom. Trening odgovara svom cilju samo ako se kompleksne situacione vežbe mogu primenjivati u tempu i sadržaju utakmice. Igrači treba da izvode takve vežbe koje ih dovode bliže samoj igri. To znači: vežbe na treningu moraju da se izvode onako, kako to odgovara takmičenju. 

Psihološki mehanizam kod fudbalera je specifičan. Otpor koji igrač pruža u prihvatanju nečeg novog, a njemu nepoznatog, ne dozvoljava da se u njegovoj svesti pojavi predstava o tom novom. Taj otpor predstavlja glavnu prepreku koju treba savladati, da se pomoću treninga dođe do razrešenja te napetosti i konflikta koji dinamika treninga stvara. 

Svaki trener treba da zna da trening nije banalna vojna vežba kojom treba da impresioira prisutne. U treningu, od obima rada, je važnija dinamika izvođenja, fiziološko opterećenje i odmor. Akcenat ne treba dati samoj vežbi, već izražajnosti njenog sadržaja. Nekad je demonstracija moćnija od same reči. Trener mora biti jednako autoritativan pri objašnjavanju i izvođenju zamišljenog. Da nesebično i na prave načine koristi verbalne i vizuelne stimulanse-svoje znanje, savest i svest. Uspešnost treninga zavisi od funkcionisanja mnogih veza. Na primer između okruženja i igrača, između informacije i dispozicije, između energije i konstitucije, između kognitivnih i somatskih procesa... 

Uspešno orkestrirati treningom ne može svaki trener koji poznaje samo note. Muzika ne nastaje ispod prstiju, već u glavi i svesti. Note su samo oslonac. 

Autor: Svetozar Čiča