Nakon novog, veoma loše odigranog derbija sa najvećim rivalom, crveno-beli su otišli u goste ekipi koja je po poslednjim rezultatima možda i u najboljoj formi u čitavoj Superligi. Ekipa TSC-a je nakon februarskog remija sa Partizanom nanizala čak šest pobeda, od kojih su poslednje dve bile začinjene sa čak devet postignutih pogodaka (protiv Proletera 3-1 i protiv Javora 6-1). Težini gostovanja govore u prilog i neverovatno visoke kvote za pobedu našeg tima (2.35 po sajtu Maksbet). Suočen sa brojnim povredama i opravdanim izostankom Bena, Dejan Stanković je krenuo u „popravku“ gorkog utiska sa Gajićem i Pankovim na bekovskim pozicijama, odnosno sa Jovičićem, Nikolićem i Ivanićem u veznom redu. Napadački trio činili su Vukanović, Tomane i Gavrić. Ono što predstavlja pravu enigmu navijačima kojima su crveno-bele boje u srcu, jeste izostavljanje skupo plaćenih Garsije i Sanoga iz protokola. Sa druge strane, kovač tima koji predstavlja najveće iznenađenje ovogodišnjeg takmičenja, nije imao previše razloga za rotacije, pa je Crvenu zvezdu napao najjačim sa čime raspolaže.

Utakmica je počela veoma ofanzivno od strane obe ekipe. Najpre je u dva navrata zapretio TSC, ali je Borjan bio dovoljno budan pred svojim golom, da bi nešto kasnije i naš tim imao dve prilike da zapreti iz kontranapada. U oba slučaja završni pas i udarac nisu bili na nivou.

Nakon desetak minuta obostrane, ali relativno jalove ofanzive, videli smo i prvi pogodak, i to u 12. minutu. Poveo je domaćin golom Varge, na centaršut Djurića. Nešto je brži i spretniji bio desni bek „plavih“ od našeg bisera, Gavrića, pa je glavom zatresao mrežu Milana Borjana za 1:0. Evidentno je već tada bilo da nas čeka veoma dobra i otvorena utakmica.

Već u 15. minutu mogla je Zvezda do izjednačenja. Poslao je Gavrić sjajnu dijagonalu na desnu stranu prema vrlo ofanzivnom Gajiću, koji se stuštio u šesnaesterac i pokušao udarcem da prevari Filipovića. Sjajno je reagovao čuvar mreže domaćih.

Kada se očekivala još žešća ofanziva crveno-belih, usledio je hladan tuš u Senti. Iz naizgled bezazlenog slobodnog udarca (dosta iskosa, sa desne strane), sreću je okušao Lukić – i itekako uspeo do nje da dođe. Lopta pogađa jednog od naših fudbalera u živom zidu, vara Borjana i odlazi u suprotan ugao za 2:0. Igrao se 18. minut. Drugi najopasniji igrač TSC-a dokazao je zašto predstavlja veliku opasnost po svaki tim iz naše lige.

Samo minut kasnije, sreća nije bila poklonik crveno-belih. Vukanović je sa desne strane čini se pokušao da centrira, ali lopta je otišla u pravcu Filipovićevog gola i pogodila prečku. Igralo se potpuno spuštenih gardova, hrabri TSC je nastavljao sa napadima, što je ostavljalo mnogo prostora našim napadačima. Videti tim koji protiv nas vodi 2:0 i nastavlja sa visokim presingom je stvarno velika retkost. To smo viđali samo u Ligi šampiona.

Nakon perioda od desetak minuta nešto mirnije igre, Crvena zvezda je propustila stopostotnu priliku u 27. minutu. Degenek je odlično izveo aut ka Ivaniću, koji dobro prolazi po levoj strani, gađa Vukanovića koji ne uspeva da zakači loptu, ali ista dolazi do usamljenog Gajića. Naš bek šutira, vara Filipovića, ali sa gol linije loptu izbacuje Grabež i tako sprečava siguran pogodak. Evidentno je Milan Gajić u prvih pola sata igre predstavljao najveću pretnju po gol domaćih.

Usledila je kratka pauza kako bi se igrači osvežili, nakon koje je fenomenalan ritam utakmice opao. Narednih desetak minuta imali smo posed koji nije ništa uzbudljivo doneo. Dosta prodora po krilima, bez kvalitetnih centaršuteva, ili bez centaršuteva uopšte.

Tandem Lukić-Silađi napravio je ozbiljan problem Borjanu u 42. minutu. Na centaršut Lukića, Silađi hvata volej iskosa koji je naš čuvar mreže nekako uspeo da ukroti. Koji sekund kasnije, projektil sa velike udaljenosti upućuje Zec, ali koji metar pored našeg gola. Istom merom sa druge strane uzvraća Ivanić – ovaj put malo preko gola.

Prvo poluvreme sudija je produžio za dva minuta, a u prvom minutu nadoknade Mirko Ivanić propušta dobru priliku da prepolovi prednost domaćih. Nakon centaršuta Vukanovića sa desne strane, lopta se odbila o zemlju i nezgodno legla Mirku na volej. Veoma loše je reagovala naša osmica iz izgledne pozicije. A u drugom minutu nadoknade – i druga šansa. Idealno je Gavrić izveo korner sa desne strane – oštro, a sa puno felša. U gužvi lopta pogađa Degeneka, ide ka golu, ali je spreman bio odlično postavljeni Filipović.

Nije igra iz prvih 45 minuta bila baš toliko tragična koliko i rezultat. Propustili smo dve-tri idealne prilike, pogodili prečku, dok je TSC svoje šanse surovo koristio (iako je drugi pogodag bio isključivo plod sreće). Gledali smo veoma uzbudljivo poluvreme, gde niko nije previše razmišljao o defanzivi, što je činjenica koja dodatno pogoršava opšti utisak koji su ostavaili (ili koji već duže vreme ostavljaju) naši napadači. Dva gola deficita jesu dostižna, pa je u drugo poluvreme moralo da se uđe pod parolom „na sve ili ništa“. A „ništa“ bi hipotetički moglo doneti i ubedljiv poraz.

O mentalitetu TSC-a dovoljno govori podatak da su i drugo poluvreme započeli stihijskim napadima. Zvezda se u uvodnim minutima branila.

A nakon četiri minuta igre u nastavku beležimo i novu priliku za Mirka Ivanića. Još jednom je veoma loše uhvatio volej iz dobre pozicije, sa šest-sedam metara, pa smo u nastavku akcije došli samo do kornera. Nakon još jednog fenomenalnog centaršuta Gavrića, njegov omladinski kolega je kao duh ostao sam na nekih 6-7 metara od gola, ali je Velja Nikolić pokazao kako mu igra glavom nije jača strana – Filipović mu skida zicer. Imao je priliku Nikolić da ispravi propušteno samo minut kasnije, kada mu je Tomane „na tacni“ vratio povratni pas, ali naš veznjak šutira pravo u Portugalca, pa i ta prilika odlazi u nepovrat.

Već u 52. minutu TSC je mogao da reši meč. Visoka lopta dolazi do Zeca koji po sredini gola iz prve šutira sa 12-13 metara, ali pravo u Borjana. Odlična utakmica u vojvođanskoj varoši, sa mnogo prilika i uzbuđenja. Falili su još „samo“ Zvezdini golovi.

Prvu izmenu videli smo u 55. minutu. Odličnog Djurića zamenio je Duronjić.

Gavrić se poigravao u opasnoj zoni, izgubio loptu koja naposletku dolazi upravo do Duronjića. Igrač koji samo što je ušao se dugo nameštao na šut, na kraju ga i uputio, ali malo pored stative našeg gola. Lopta je usput i zakačila nekog našeg igrača pa su domaći izveli korner. Ritam je bio ubitačan i nije opadao ni posle 20 minuta igre u nastavku. Varga-Zec tandem stvara novu šansu pred golom Borjana, pa potom iz kontre Gavrić vara dva svoja čuvara, ali ne i poslednjeg pred golom plavih. Ređale su se prilike na obe strane, teško ih je bilo i sve ispratiti, a sve ovo se dešavalo u periodu od 55. do 62. minuta.

Šta je usledilo nakon toga nismo dosad videli ni na jednoj Zvezdinoj zvaničnoj utakmici – Dejan Stanković je izvršio čak četiri izmene! U igru su ušli Vulić, Gobeljić, Simić i Milunović, dok su izašli Ivanić, Gajić, Degenek i povređeni Gavrić.

U 70. minutu Vukanović je odlično uposlio Simića na desnoj strani, ovaj dobro šutirao, gađao suprotan ugao, ali je Filipović još jednom bio na visini zadatka. Sve je manje vremena naš tim imao da dođe bar do boda. I dva minuta kasnije imali smo priliku iz slobodnog udarca sa idealne pozicije, ali je Vulić dobacio samo do živog zida. Ono što je bilo očekivano, jeste i to da je TSC već negde od 70. minuta krenuo i sa odugovlačenjem. Razumljivo – više im nije bio cilj da ugroze našu mrežu.

A u 78. minutu delovalo je da je Zvezda „uhvatila poslednji voz“. Sa desne strane odlično je centrirao Radulović, lopta dolazi do Milunovića, koji je prihvata i iz okreta šalje kroz noge Grabežu i Filipoviću za 2:1. A samo minut kasnije mogli smo i do izjednačenja – vrhunski je Vukanović petom ostavio loptu Simiću koji skandalozno loše šutira sa nekih šest metara. Imao je desno i potpuno usamljene saigrače koji su se opravdano ljutili na njega.

Furiozno je napadala Zvezda, pokušavali su Simić, Milunović, Vukanović.. ali period od 82. do 86. minuta je pripao TSC-u koji je izveo dva-tri vrlo opasna napada. Na posletku je Silađijev šut iskosa završio na tribinama.

Do kraja meča nažalost nismo videli ništa vredno pomena, pa čak ni u šest minuta produžetka. Umor i povrede stigle su aktere ove utakmice, koji još uvek nisu na optimalnom fizičkom nivou nakon duge pauze.

TSC je u ovoj, za njih veoma važnoj utakmici, iskoristio kiks Vojvodine i zaseo na treću poziciju Superlige. Zvuči neverovatno, ali taj kiks Novosađana iskorišćen je upravo protiv našeg tima, pa se time produžila agonija zvana „derbi“. Dva vezana poraza nisu nešto na šta smo ikada, a posebno ne u proteklih par godina navikli. Moramo priznati da je ova superligaška utakmica zaslužila vrlo visoku ocenu – počev od sjajne atmosfere na tribinama, pa preko veoma ofanzivne igre oba tima i do činjenice da smo videli tri pogotka u vrlo visokom tempu fudbala. Ali, ono što naše navijače najviše zanima jeste rezultat, pa na kraju krajeva i igra našeg tima. Defanzivno – loše. Ofanzivno – loše (makar što se realizacije tiče). Protivnik je postigao dva pogotka, a mogao je još toliko; mogli smo i mi, ali imamo veoma velik problem zvani „realizacija“. Ako je nešto dobro u ovim teškim danima jeste činjenica da je ostalo još samo jedno kolo do kraja ove sezone. Pa idemo ispočetka, a TSC-u moramo čestitati bar trenutno treće mesto i sedmu pobedu u nizu.

Beograd – Stadion Gradski stadion u Senti. Sudija: Nenad Minaković. Pomoćnici: Svetozar Živin, Milan Šutulović. Žuti kartoni: Varga, Silađi (TSC) , Milunović (C. Zvezda) Crveni kartoni: –  Strelci: 1:0 Varga (12. minut), 2:0 Lukić (18. minut), 2:1 Milunović (78. minut)

CRVENA ZVEZDA: Borjan, Gajić (od 64. Gobeljić), Babić, Degenek (od 64. Milunović), Pankov, Nikolić (od 71. Radulović), Jovičić, Ivanić (od 64. Vulić), Gavrić (od 64. Simić), Tomane, Vukanović. Trener: Dejan Stanković

TSC: Filipović, Varga, Antonić, Babić, Grabež, Tomanović, Tumbasević, Djurić (od 55. Duronjić), Lukić (od 71. Skopljak), Zec (od 92. Ponjević), Silađi (od 92. Galić) Trener: Zoltan Sabo