Dođe tako dan, kada ništa ne ide, kada je protinik u svemu bolji, kada ti ne dozvoli agresivnom igrom da izadješ iz svog prostora. U prvim minutima nije bilo tako i to je period koji je najavio da se nešto može uraditi.
U 7. minutu Kostić Milutinović je "uleteo" u šesnesterac, Strahinja Petrović ga iz dubine "poslužio" "kao na tacni", očekivao se gol, ali je čuvar mreže Jagodinaca odbranio. Kako je vreme odmicalo, sve se okretalo na "vodenicu" domaćina. Jagodinci su izlazili "visoko", zaustaviljali sve pokušaje pirotskog tima u organizaciji igre. Već u 9. minutu Jagodina je ozbiljno zapretila. Sve probleme Jagodinci su pravili iz prekida. Dva izvedena kornera, dobre prilike, ali su gosti u paničnoj odbrani samo uspevali da spreče pogodak.
Sve tako do 29. minuta kada je pao prvi gol. Nikola Divac je sa leve strane primio loptu, utrčao i "pocepao" pirotsku mrežu. U 43. minutu drugi gol, penal! Necu Petrova pogodila je u ruku lopta Šuljagića.
Nažalost, ništa se nije promenilo u nastavku. Radnički nikada slabiji, nemoćniji. Jak pritisak domaćih koji skoro nisu bili tako uspešni pred golom, agresivni, raspoloženiji.
Videlo se u nastavku kao se igra raspala. Fudbaleri Radničkog odigrali su najslabiji meč ove polusezone. Za samo četiri minuta, u 75. i 79. minutu "raštimovanu" ekipu iz Pirota, Jagodinci potpuno su razbili.
Prisutni kažu, da se ne sećaju kada je Jagodina ovako lako i sa ovakvim rezultatom dobila nekog rivala. Naravno, ne znamo ni mi, kada su pirotski fudbaleri primili četiri pogotka.
Opšti utisak, nije Jagodina toliko biriljirala, koliko su fudbaleri iz Pirota odigrali slabo. Prvih deset minuta i ništa više. Greške kod golova, izmene, postavka na sredini terena, odsustvo Mančića i Đorđijevskog, sve to doprinelo je teškom porazu pirotskog tima.
Komentar trenera Radničkog Nikole Puače: Imali smo previše kadrovskih problema pred utakmicu u Jagodini, ali to svakako ne sme da nam bude alibi za visok poraz. Mislim da smo odlično ušli u utakmicu, i na samom početku šansu Kostić-Milutinovića kad je izašao sam ispred protivničkog golmana. Posle toga kao da nas je prva šansa nakon kornera protivnika obeshrabrila u nastavku. Bili smo daleko od igrača Jagodine u defanzivnoj fazi i nismo uspevali da uzmemo loptu gde smo želeli i odakle bi ih ugrozili brzim napadima. Stvarali su nam problem na našim defanzivnim prekidima i iz još jednog kornera dosudjen je penal iz koga primamo drugi gol u poslednjem minutu prvog poluvremena. Bez obzira na minus od dva gola, dogovor je bio da nema predaje i da moramo da verujemo u preokret. Pomerena je igra na niihovu polovinu, i protivnik nas je nekoliko puta ugrozio iz kontranapada, koje nismo sve branili kako treba i došao do trećeg gola iz jednog takvog. Previše grešaka smo napravili i nije lako bilo igrati nakon njih i dalje verujem u nas same i u naš rad. Nekoliko igrača je igralo utakmicu, iako imaju odredjene povrede, i vrlo cenim njihov napor u takvim uslovima, jer znaju koliko njihovo prosustvo na terenu znači ostatku ekipe. Imamo i grupu igrača koja je mlada i za koju je potrebno strpljenje kako bi došli na nivo ostalih. Nemamo vremena za tugovanjem i kao što sam pričao i nakon nekih pobeda, moramo da gledamo ispred sebe i da se već u narednoj utakmici iskupimo za današnji poraz!