Čukarički je prvo pojačanje za prolećni deo sezone doveo još pre tri meseca. Zbog administrativnih razloga, odnosno činjenice da po zvaničnom isteku letnjeg prelaznog roka svaka ekipa ima pravo da angažuje samo jednog igrača sa „čistim“ papirima, uz dodatak da je to kod Brđana bio Srđan Mijailović, nekadašnja velika nada Partizana Đorđe Jovanović moraće da sačeka februar za zvanični debi, ovoga puta u belo-crnom dresu.
Prethodnih meseci momak rođen u Leposaviću 15. februara 1999. godine, samo mesec dana pre početka NATO agresije na SR Jugoslaviju, vredno je trenirao sa novim saigračima na Banovom brdu. Priču smo počeli upravo sa mestom u najsevernijoj opštini južne srpske pokrajine Kosovo i Metohija.
- Rođen sam u februaru, a u martu je počelo bombardovanje naše zemlje. Stričevi, deda, baba, roditelji i ostala rodbina i dalje žive na Kosovu i Metohiji. Samo sam ja sa dedom i bratom od ujaka došao u Beograd da igram fudbal. Bilo je to za stalno u osmom razredu, do tada sam samo povremeno išao na utakmice vikendom, pa se potom vraćao kući. Stižem i sada da odem u Leposavić, da posetim moje, bio sam i tokom nedavno završene pauze nedelju dana. Drugi deo odmora proveo sam kod supruge u Crnoj Gori – kazao je Đorđe Jovanović, koji je od klupskog ekonoma Nenada Pavlovića zadužio dres sa brojem devet.
Prisetio se Jovanović svojih početaka, u fudbalskom klubu Kosmet iz rodnog Leposavića.
- Tokom jednog turnira sa prvim klubom u Guči, primetio me je skaut Partizana Vranić, koji me je on preporučio legendarnom Trbojeviću. Dolazio sam na utakmice, bili su zadovoljni i hteli su što pre da dođem i budem sa ekipom. U Beogradu sam trenirao kod trenera Kecmana godinama, u pionirima, mlađim kadetima i kadetima, potom sam direktno prekomandovan u prvi tim Partizana. Kod Ivana Tomića sam prvi put bio na pripremama i potom se vratio u omladince, da bi me Marko Nikolić poveo na pripreme kad je došao. Igrao sam povremeno za omladince kada su bile bitne utakmice, a ostajao sa prvim timom da treniram.
Odigrao je Jovanović 26 mečeva za prvi tim Partizana, postigao je i četiri gola. Ipak, usledio je rastanak, a posle dužeg vremena Đorđe se osvrnuo na stvari koje su se tada dešavale.
- Bio je takav splet okolnosti. Malo moja, a malo i njihova krivica. Uglavnom, nisam imao dovoljno strpljenja, pogrešio sam što u tom trenutku sa 18, 19 godina nisam shvatao da treba da čekam, da stariji imaju prednost. Hteo sam sve i odmah, mislio sam da sam najpametniji. Na mojoj poziciji bili su Ožegović i Tavamba, ranije Đurđević i Leonardo, ali su do kraja prelaznog roka druga dvojica otišli. Ne znam, možda je to bio i neki njegov plan za moj napredak, ne vredi da sa u to ulazim, ali namestilo se tako kako se namestilo. Hteo sam veću minutažu, nismo se složili i odlučili smo da se rastanemo – kazao je Jovanović, koji je potom nastavio:
- Ne znam šta bi bilo da nas ostao. Da mogu da vratim vreme, svakako bih sada bio strpljiviji. Pre svega, da u nekim situacijama ne pokazujem da sam besan i da mi je krivo.
Iz Partizana Jovanović je otišao u Belgiju, ali ne u Klub Briž, kakav je bio prvobitni plan.
- Uh, to je čudna priča o kojoj bi mogao da se snimi film. Krenuli smo u Briž, stigli smo na aerodrom u Cirih, gde smo čekali avion za Brisel. Taj let je bio otkazan, kao i još desetak drugih letova, zbog vremenskih nepogoda. Usput, pogubljeni su nam koferi, a u Briselu su nas čekali da to veče gledamo utakmicu Briža, i da se tu bolje upoznamo, da popričamo o saradnji. Ali, zbog više sile nismo stigli tada, u Belgiji smo bili tek tri dana kasnije. I nismo otišli u Brisel, nego direktno u Lokeren. Složio sam se da je možda i bolje da odem odmah u manji klub, već posle tri ili četiri kola sam se adaptirao. Dobro je počelo, dao sam gol upravo u utakmici protiv Briža, nakon toga mi je VAR jedan pogodak poništio. Ali, ponovo se dogodio maler, desila se ona čuvena afera sa fudbalskim agentima, koji su pohapšeni. Tapkao sam u mestu mesec i po do dva, sve dok nije došao novi trener kod kog sam počeo postepeno ponovo. U međuvremenu, ekipa je loše stajala na tabeli, pala je na dno tabele, već u januaru se znalo da gotovo sigurno ispadamo iz lige.
Iz Belgije Jovanović se preselio na Pirinejsko poluostrvo. Najpre u Kadiz, grad na obali Pacifika.
- Grad me je oduševio na prvu loptu. More i sunce, slično kao ovde u Turskoj. Odlična organizacija u klubu, stadion ogroman, na svakoj utakmici od 20 do 25 hiljada navijača. To je fanatizam, sličan onom koji mi imamo u Srbiji, a retko gde se viđa u Evropi, iako su tada bili u drugoj ligi. I opet je krenulo sve super, počeo sam da dobijam šansu, igrao na sedam-osam mečeva u toj polusezoni do juna. Kad sam se vratio, stav kluba je bio da je potrebno da imam više minuta u nogama, pa je usledila pozajmica u Kartahenu. Tamo sam igrao, bilo je fino, sve je išlo kako treba dok nije došla smena uprave i trenera. Potom je usledila pandemija korona virusa.
Nenad Mirosavljević je jedna od legendi Kadiza?
- Jeste, drže njegovu sliku na vidnom mestu, kad se krene u svlačionicu. Svi zidovi su oblepljeni sa tapetama na kojima su bivši i sadašnji igrači. Njegova slika je baš ogromna – objasnio je Jovanović koliki je uticaj ostavio sadašnji sportski direktor Čukaričkog u španskom klubu.
Jovanović je prethodnih meseci trenirao sa Čukaričkim, u međuvremenu je potpisao ugovor, biće veliko pojačanje u pohodu na Evropu.
- Super mi je na Banovom brdu. Nisam očekivao da je tako dobra organizacija u klubu, iako sam sa raznih strana čuo te priče, čak i da je klub najorganizovaniji u Srbiji. Sada sam se iz prve ruke uverio da je sve na vrhunskom nivou, ne samo što se tiče organizacije, već i trenera, stručnog štaba, saigrača... Bilo je neke priče još prošle sezone, da iz Kadiza dođem na pozajmicu u Čukarički, ali nisu se klubovi nisu dogovorili. Sada sam dobio raskid ugovora, bio sam slobodan da biram novu sredinu. Imao sam ponude iz Izraela i Turske, ali sam se opredelio za Čukarički, želim da se tu vratim na pravi put – kazao je Jovanović, koji je potom nastavio:
- Kad sam stigao, na treninzima sam video da ekipa ima veliki potencijal. Igrači su zaista kvalitetni, da uz Crvenu zvezdu i Partizan imaju najbolju ekipu u Srbiji. Ali, rezultati u tom trenutku nisu bili na nivou na kom bi mogli da budu. Kako je polusezona odmicala, čini mi se da je ekipa prihvatila ideje novog trenera, a sada već sve deluje sasvim ozbiljno.
Kakvi su tvoji lični ciljevi u prolećnom delu sezone u Čukaričkom, da li si zacrtao određeni broj golova koji bi voleo da postigneš?
- Najbitnije je da kao ekipa završimo što bolje plasirani na tabeli, da se kvalifikujemo za evropska takmičenja. Da li kao treći ili četvrti, ili čak drugi na tabeli, svejedno. Na ličnom planu, želim da dam sve od sebe i da postignem što više golova, samim tim i pomognem ekipi da ostvari ciljeve.
Liga je poprilično ujednačena, osim Crvene zvezde koja se odvojila na čelu tabele. Ko će biti najveći konkurenti za mesto koje vodi u kvalifikacije za Ligu Konfederacija?
- Ima baš dosta klubova koji su konkurentni, što se i vidi na osnovu tabele. Tu su Voždovac, Spartak, siguran sam da će TSC igrati mnogo bolje, ne treba zaboraviti ni Proleter, Lučane, Radnički iz Niša... Biće dosta teško, ali smatram da sa ovakvim stručnim štabom i igračima ne bi smeo da se dovede u pitanje izlazak Čukaričkog u Evropu – optimistički je zaključio Đorđe Jovanović, napadač Brđana.