Filip Antonijević, prvotimac MTK - (foto: Miroslav Jelisavčić - Piko)

Filip Lola Antonijević, donedavno levi bek Metalca iz Gornjeg Milanovca, zvanično je sredinom februara, posle samo pola godine u milanovačkom superligašu, obukao dres jednog od najuspešnijih klubova Mađarske – MTK. Njegov dosadašnji karijerni uspeh je gotovo neverovatan. Pre samo tri godine igrao je treći rang takmičenja, odmah potom Drugu ligu, i onda već bio u srpskoj fudbalskoj eliti s Metalcem. Danas je u rosteru mađarskog prvoligaša u svojoj 21. godini. Uspeli smo da ga čujemo u retkim trenucima odmora u MTK, između utakmica, treninga, čestih karantina.

Prvi utisci, razlike takmičenja u Srbiji i Mađarskoj?
- Dočekali su me i prihvatili odlično. U klubu je sve obezbeđeno i tačno određeno, od ishrane šta se koristi u zavisnosti šta pojedinom igraču treba za njegovu pravu formu, do vrhunske opreme, uslova za rad, smeštaja. Ja sam se super prilagodio, iako je ovde baš zgusnut raspored. Česti su karantini, a igra se bukvalno na dva dana; subotom, utorkom, petkom, nedeljom, pa nekad odmah i u ponedeljak. Jedino što zbog toga, od kako sam ovde, nije bilo prostora da vidim kako se rade neki kompletni treninzi; samo postavka, utakmica i odmah idu oporavci.

Prvi nastupi za A tim MTK?
Pričao sam sa trenerom o svom mestu u njihovom sistemu igre. Meni to odgovara, i njima je to u redu, videćemo kako će dalje ići. Odigrao sam do sada samo jednu zvaničnu utakmicu, protiv trećeligaša u Kupu Mađarske. Mislim da sam se tu korektno pokazao, ispoštovao sam sve što je od mene traženo i ofanzivno i napred.

Konkurencija i fudbalski trendovi u Mađarskoj?
Nama su glavni konkurenti Ferencvaroš i Akademija Pušakaš. Ali liga je takva da svako može da pobedi svakoga. Nedavno smo, recimo, igrali sa poslednjim na tabeli, i bilo je 0:0. Svi timovi igraju pretežno na kontre, većina ekpa bazira se na ofanzivi. Svi stadioni za prvoligaško tamičenje su im bukvalno novi, zaista je sve izvanredno.

Kako ga prihvataju igrači kada su van terena?
Svi su dobri momci. Tu ima nekoliko, da kažem naših, Balkanaca. U zgradi gde živim je i golman, kapiten Milan Mijatović, s njegovom porodicom se najčešće družim. U klubu je iz inđije i Srđan Dimitrov, s njim sam baš dobar, tu je Marko Perković iz Hrvatske; zajedno idemo u teretane, na kafe, u šetnju. Vrlo je zanimljivo i prijatno, nemam problema u komnikaciji, sve deluje nekako porodično.

Prati li Metalčev put u Linglong Superligi i kako sada gleda na svoj prethodni klub?
Pratim rezultate, ali nisam mogao ovde nigde da nađem prenos da bih gledao utakmice. Metalac pamtim kao odličan klub. Sve što smo se dogovorili ispoštovali su, nikakvu zamerku nemam, od prvog do poslednjeg dana sam se super osećao. Ja nisam igrao u Superligi Srbije dok mi oni nisu dali šansu, i evo me sad u MTK. To dovoljno govori.

Šta poručuje doskorašnjim saigračima u Metalcu?
Borite se za svoje ciljeve, klub ih je zacrtao baš kako treba, na iskren i zdrav način. I zato dajte sve od sebe, pa da vidimo za šta će to biti dovoljno na kraju ove sezone, a za svaku sledeću „pucajte“ na stepenicu više, jer to možete!

Rođeni Beograđanin, Antonijević je fudbalski život počeo u Partizanu, gde je nastupao za A selekcije omladinaca i kadeta. Kao prvotimac bio je u redovima Teleoptika i Kolubare. U Gornji Milanovac dolazi na poziv sadašnjeg šefa stručnog štaba Metalca, Žarka Lazetića i sportskog direktora Bojana Leontijevića. U MTK, na stadionu koji nosi naziv po čuvenom mađarskom reprezentativcu zlatne generacije, Nandoru Hudekutiju, pod dirigentskom je palicom trenera Mihaela Borisa. MTK trenutno zauzima 4. poziciju na tabeli.