Kada sam saznao ko će suditi utakmicu u Pirotu, iako sam bio spreman bez obzira na užasne bolove, diskus hernija, da idem na derbi, promenio sam odluku. Danilo Grujić!

Varira mi priisak ovih dana, život je postao tako čudan, ljudi još čudniji, da se to u jednom čoveku od 72 godine, koji smatra da još uvek može da radi za pravdu, postaje sve opasnije. Danilo Grujiću!

Ti si presudio da danas ostanem kod kuće i nažalost gledam tv prenos. Ko zna, možda si mi učinio dobro, jer sam se tebe plašio kao đavola, i ko zna kako bih sve tvoje nečasti izdržao!
Gruju znam odavno. Znam mu ceo put, ali o tome ću sutra. Još od sinoć od mojih poznanika, poznantih ljudi u fudbalu, dobio sam aber. Piroćanci pazite se zjb. će vas vaš komšija! Baš tako! ZJB!!

Drugi pak moji ovde rekoše ! Ma neće, Piroćanac mu pomogao da postane državni činovnik. Ima valjda malo obzira.

Ma hajde. Znam te ljude, Gruju, Dalibora, ovu dvojicu sa aut linije. Znam im ćelije. Karakter im piše na obrazima.
Danilo Grujić se nije sredio kada je izlazio iz svlačionice. Na čelu mu je pisalo ono što je dobio u zadatak. Ma videlo se sa Sarlaha zašto je došao.

Najmanje remi za čarapane.
"Crni Gruja" je srozao srpski fudbal dole, niže, još niže, još dublje. Tamo odakle ga neće skoro otkopati. A Gruja će još dugo morati da briše pocrvenele obraze.

Ajmo na fudbal.

Izlazak igrača na teren, Gruja sav u crnom, kako je znao da pogodi boju, ova dva njegona "motkaša" pored njega, kao poklisari! Biranje strana. Da li je to bio i najčasniji trenutak u narednih sto minuta koliko se ovaj čovek "iz Niš" mučio!

Tri bisera Danila Grujića izdvojio sam iz prvog poluvremena.

17. minut: Prva bruka

Miloš Kukolj je pokušao da prođe po levoj strani, dva - tri metra od šestanesterca, bilo je kontakta sa potivnikom. Ko koga ?! Kukolj je gurnuo loptu i hteo da prođe. Pao je. I gledaj ti Danila! Kao foliranje. ŽUTI karton Kukolju! Daleko od gola, nije u šesnaestercu, nije opasno po goste, zašto bre Grujo da padaš na glupim detaljima.

Pre i posle toga, Gruja je, majstor je za scenarija i na višim nivoima, pokazao da će "čačka" povremeno. Prekidao je igru i tako "čarapanima" pomagao u situacijama kada su bili "ulogoreni" pred svojim golom.

29. minut: Druga bruka

Kukolj, ponovo on, (video je Gruja odakle "duva") primio je loptu na grudi, i odmah, čula se njegova pištaljka. Ofsajd nije bio. Bilo je na grudi. Niko nije znao šta je. Grujo, Grujo, crni Grujo, svirao. Loptu za goste. Nisam video da je ona motka sa druge strane kod Nišave bila podgnuta visoko!
Po scenariju.

40. minut: Treća bruka

Vlaović je na 30 metara uzeo čistu loptu protivniku, pustio je Miloševiću, sjajni dribler imao je pred sobom dobar put do gola. Ali, avaj (žuto) crni sudija Danilo Grujić "iz Niš" ponovo je zviznuo u svoj "instrument"! (za šta li služi).

Počinje drugo poluvreme. Najcrnje poluvreme u poslednjih deset i više godina ovde u pirotskoj avliji poštenog fudbala! (Najpre, nešto malo pratim fudba, četrdesetak godina i imam oko 2500 radio prenosa i o tome ću sutra, o mom ratu protiv "niških" bogova i njihovih "apaša".) Predosetim šta će suditi. Dobro je što sam ostao kući. Ne znam šta bi mi se desilo…)

Najpre, Gruja je taj prostor dvadesetak metara na jednoj i drugoj strani, toliko ugazio da će Ivan morati sutra da ga vraća u život. U onoj crnoj odeždi, da li se meni tako činilo, izgledao je kao jedan omaleni debeljuškasti čovek u crnom koji je došao da se (zjb) i da sudi derbi koji i jednima i drugima znači "život"!  I dok mi je to prolazilo kroz glavu, šta se desilo!

BRUKA JE EKSPLODIRALA, NEBO SE RASPLAKALO, POČELA JE, GLE I KIŠA !

Do tada crven u licu, glavni reditelj ove fudbalske farse je pocrneo. Crnu boju, kao njegove gaće i majica dobila je i lopta. Komentatora sam razumeo da kaže da je faul u napadu! Očekivalo se da neko od domaćih izbaci loptu u polje.Trajalci su krenuli u svoje "bunjište"! A tada je internacionalac "iz Niš" gle čuda ljudi

Pokazao na penal!!!!!!

Zamislite sad ove momke. Kapiten File, (još uvek svi nezalečenim ranama iz Lazarevca kada ih je Grujin ortak "Dalibor iz Knjaževac" bacio u očaj) suznih očiju, raširenih ruku, zove svoje da izadju.

-  Ne možemo više. Dosta je. Šta nam to radite ljudi! Kao da vapi kapiten Tolić!

Gruja (nije ta muka fudblera za njega nešto novo, ima on đonove i ruka mu, gle ne drhti, ima ironičan pogled, osmeh li je ili podsmeh) prilazi igračima, pokušava da ih smiruje.

Došao na mesto ljudske muke!

Dragan Perišić, verujem da nije mogao da pretpostavi (kada je seo u kola i iz Beograda krenuo u Pirot da trenira Radnički, da će ga u dve utakmice, njega i njegove momke masakrirati sudije, pokrasti ih rastužiti im porodicu, prijatelje, rasplakati igrače.

Vraća Dragan igrače u teren. Tolić viče Dokiću da okrene ledja. Pavlović je imao zadatak da kaznu "delioca nepravde" crnog li Gruje pretvori u Gol.

Posle penala, još nekoliko minuta, fubaleri Dragana Perišića i Filipa Tolića sedeli su na travi. Protest, razlila se tuga, šta li je sve !!!

Gruja čuva svoju zadnjicu, ubedjuje, preti. Sviraće kraj. Šta njega briga šta će se desiti. Igra se nastavlja.

Ponovo počinje prolećna kiša. Gruja ponovo "čačka" igru. Ponovo mu onaj s motkom prema desno pomaže. Neće faul da digne nad Petrovom, neće aut za Radnički. Ajdemo Grujooo, još malo, možda mu šapće u ono malo na obrazu.

I onda, šok na kiši.

Prvi dobar centaršut Bože Mančića sa leve strane, Neca Milošević, kao iz derta skače u nebeesa, mnogo više i dalje od gostiju i glavom šalje loptu iznad ruku, danas najboljeg igrača utakmice golmana Stojanovića. Ima pravdeeeee!

O Božeeee! Goool...

Radnički je iznednačio. Tu ni golman, ali ni Gruja ni onaj s motkom desno pored aut linije, valjda komšija iz Aleksinca. ništa nisu mogli, ama baš ništa. Do kraja je sve držao u svojim rukama.

I na kraju još jedna Grujina bruka. Brat bratu, prekid je trajao, pa nešto manje od deset minuta. Hajde osam. Kopenala i ono sedenje. A prekidi, a izmene! Grujo, Grujo, koliko je sati !!!

Gruji su zadrhtale ruke kada je pokazao šaku. Bravo bre majstore. I vreme ti stalo! I onda kraj, obe ruke Danila Grujića pokazuju da je bruka završena. Nema više !!!

Šalje fudbalere u svlačioicu. Nije bilo baš tako. Mirna pozorišna publika u Pirotu, onih tridesetak ljudi, kao nikada sa ograde tribine zviždalo je i uzvikivalo internaacionalcu.

E moj Grujo, to što si razgo travu na Bernabeu, Nou kampu i ne znam gde sve, veži brate "pištaljki o rep". Ti si danas pao!
Gde nama ovde u Pirotu da prodaješ …

E moj bivši druže niški. Pao si iz jednog ispita koji se teško može ponovo da položi. Pao si iz poštenaj, pravde, karaktera.

Sutra je Vaskrs. Idi u crkvu crni Grujo, zamoli za oproštoja, ako ti dragi Bog posle toliko nanetih nepravdi može da oprosti. Upami ovu sliku. Nema gore kazne, nego kada mladi ljudi dožive da ih neko gleda u facu i krade !!! I to u predvečerje najčasnijeg, najsvetijeg praznika u hrišćanstvu.

Nisam dobro, drhtim dok pišem! Dobro ih sve znam. Ko su i na šta su spremni. Znate one besne pse kada ih gazda razljuti i pošalje u lov!  Ko li ti je Grujo šaputao na uvce. Došao si da se istrčiš posle Zvezde!

I da znate. Neka službena lica pred ovu utakmicu slali su mi poruke da "budem miran". Ili su znali šta će se dogoditi i znali da neću da ćutim.
Ako ima pravde, ako ćete pred Hrista sutra, onda se pogledjte najpre u pocrvenela lica, sva trojica, i pitajte šta to radite ovim mladim ljudima.
Hoćete fudbal u Srbiji. Dok je Gruje, Dalibora, ove dvojice s motkama i još mnogo njih,

NEĆE GA BITI !