Borisav Jović i Slavko Basara

Imao sam priliku da se upoznam i lično razgovaram sa Borisavom Jovićem, nekadašnjim članom i predsednikom Predsednoštva SFRJ. Bilo je to 13. marta 2017. godine u Maloj većnici Banskog dvora na promociji njegove knjige “Kako su Srbi izgubili vek” (Tragična sudbina Srba u zajedničkoj državi). U razgovoru tih sa jakim argumentima, blage naravi i gotovo dečačkog osmeha, vitalan poput iskusnog atletičara, prodornog pogleda, pričao nam je o svojim političkim iskustvima, borbi srpskog naroda devedesetih godina koja i danas traje, a sport je bio nezaobilazna tema.
Susret s Jovićem omogućili su mi Nenad Novaković, direktor izdavačke kuće “Besjeda” i Tomo Marić, koji je predsednika poznavao iz ranijeg vremena, dok je bio politički angažovan. Kasnije, kada smo se preselili u restoran “Ambasador” u kultnom banjalučkom hotelu “Bosna” rado je pristao da govori za “Žurnal”, a ja sam dobio knjigu sa posvetom i autogramom, u znak sećanja na ovaj susret.

-Ovom knjigom sam želeo da se odužim svom narodu da ima jasniji uvid šta se sve događalo devedesetih godina prošlog veka i kako mi nismo ostvarili svoje nacionalne ciljeve. Baratao sam ortodonskim činjenicama u događajima čiji sam bio akter – rekao je tada Borisav Jović.
Razgovarali smo o sportu, fudbalu, Novaku Đokoviću, Srbima kao narodu, našim vekovnim neprijateljima… Ekskluzivno za Žurnal je otkrio čiji je navijač bio:
-Od mladosti navijam za Zvezdu. U studentskom dobu od 1947. do 1951. godine išao sam redovno na stadion i gledao utakmice voljenog kluba, oduševljavao me je Rajko Mitić. Kakav je to majstor bio. Gospodin u kopačkama. Koliko sam gledao Zvezdu, nijednu utakmicu nisam propuštao, nikada nikog nije slučajno faulirao, a kamoli namerno. Bilo je to drugo vreme, fudbal se igrao na gospodski način, igrači su bili kultivisaniji i kulturniji. I te kako pamtim tu Zvezdinu generaciju: Mrkušić, Đajić, Ognjanov, Kostić, Mitić... Bila je to gospoda – pričao je tada Borisav Jović.
Pričao je i o rivalstvu Partizana i Crvene zvezde istakavši jedan zanimljiv detalj:
-Rajko Mitić je bio fudbalski genijalac. Sećam se jedne prilike Partizan je išao na turneju u Sovjetski Savez i tražio od Zvezde da mu ustupi Mitića jer je bio najbolji u to vreme. Danas je to, recimo, nezamislivo, a Zvezda je bez ikakvih problema dala svog najboljeg igrača večitom rivalu, iako je i tada bilo određenih animoziteta dva kluba. Večiti su, jedan uz drugog, i postali veliki.
Prema njegovim rečima klupski fudbal nije gledao poslednjih godina osim večitog derbija, a reprezentaciju je pratio stalno.
-Reprezentaciju i danas gledam, ne samo u fudbalu, u svim sportovima. To mi je ostalo kao praksa. Imali smo sjajne sportiste. Fudbal nam je bio nekako najbliži. Pored već opisanog Mitića Dragoslav Šekularac je bio najbolji dribler svih vremena u jugoslovenskom fudbalu, samo detinjast, glava nije pratila noge. Kasnije se pojavio Dragan Džajić koji je obeležio jedan period. Po meni najbolji jugoslovenski fudbaler svih vremena je Dragan Stojković Piksi. Bio je zaista majstor, strelac mnogih najvažnijih golova, šteta za njega što nije ostao duže u Zvezdi, pogotovo u onoj sjajnoj generaciji koja je postala prvak Evrope i sveta – istakao je Borisav Jović za “Žurnal” koji je jedini imao priliku da ga intervjuiše u Banjaluci, marta 2017. godine.
Borisav Jović je preminuo u ponedeljak veče od posledica zaraze virusom kovid-19 u 93. godini. Rođen je 19. oktobra 1929. godine u Nikšiću kod Kragujevca. Diplomirao je na Ekonomskog fakultetu u Beogradu 1952, a doktorirao 1965. Bio je ambasador SFRJ u Italiji od 1975. do 1979. godine. Obavljao je ulogu predsednika i potpredsednika Socijalističke partije Srbije, a u predsedništvo SFRJ kao član iz Srbije izabran je 28. marta 1989. godine. Od 15. maja 1990. do 15. maja 1991. godine predsedavao je Predsedništvom Nakon njega predsedničku palicu je uzeo Stjepan Mesić iz Hrvatske i izgovorio onu čuvenu rečenicu:
-Ja sam svoj zadatak ispunio, Jugoslavije više nema!
Za utehu ostaje nam sećanje na banjalučki susret sa predsednikom i čast što smo ga upoznali. Zbogom gospodine predsedniče, ljudino i patrioto, Borisave Joviću.

O Novaku Đokoviću

Nakon što su fudbalske teme iscrpljene Borisav Jović je malo zastao, a onda počeo da priča o teniseru Novaku Đokoviću:
-To što je on uradio nikad niko nije za naš narod i državu Srbiju. Zaista treba mu čestitati, svojim umećem i popularnošću osvojio je svet. Zanimljiv je njegov način igre, racionalan i praktičan. Čeka grešku rivala, kad je iskoristi gem, set i meč privede kraju mirno. Tačno oseti kad je rival ranjiv, a to mogu samo retki. Kao što to uvek biva u sportu večno ne može da bude prvi, najbolji, ali je ostao zapisan zlatnim slovima u istoriji tenisa i Srbije. On se pojavio u plejadi mladih tenisera iste generacije među kojima su male nijanse u kvalitetu, a on je svoje kvalitete iskoristio na najbolji način i za sebe i za Srbiju.

O Ivani Španović

O atletskom biseru Srbije, skakačici udalj Ivani Španović Borisav Jović je rekoa:
-Ona je takođe nešto posebno za našu zemlju. Za razliku od Đokovića koga često gledamo i bodrimo, nju pratimo od mitinga do mitinga, retko, i kad dođu velika takmičenja. Međutim, skočiti najviše na svetu nije mala stvar. Znate li vi koliko ljudi skače na svetu? I biti najbolji, to je za svako poštovanje. Mislim da će još dugo biti u vrhu jer je sva posvećena tome što radi i na njoj se vidi želja za uspehom. Posebno me raduje činjenica što joj osmeh nikad ne silazi s lica. To je znak da ima zdrav duh, a to je jedan od preduslova za uspeh.
Slavko Basara/Sportski žurnal