Foto: pixabay.com

FSS uložio je milionska sredstva da se sredi infrastruktura širom Srbije. Od uvođenja reformi, odnosno osnovnog uslova koji je propisala UEFA pa do standardnih travnatih podloga, u našem slučaju pokazalo se kao promašaj. Kako izgleda mučenje fudbalera na stadionu, pored TV ekrana, videlo se nedavno na utakmici u Surdulici, gde je na terenu bilo najmanje trave, bolje reći više je ličilo na ledinu na kome je ceh platila Zvezda, a umalo da se slično desi  i Partizanu. Možda je još indikativniji komentar Partizanovog veziste Natka da teren na Čairu više podseća na bazen.

Da pomenemo da trenutno samo tri terena imaju grejače ispod travnate površine (Partizan, Zvezda i TSC). Neki superligaši su se odlučili da uvezu busene trave sa dalekog Krita, koja ne odgovara ovom podneblju. Opet neki nisu išli tako daleko i opredelili su se za susednu Mađarsku. Samo najnoviji stadion u Bačkoj Topoli ima specijalne nadzorne grejače, ugrađene simulatore sunčene svetlosti i toplote. Na većini stadiona ne postoji stručno lice zaduženo za održavanje terena.

Kad su u pitanju prvoligaški tereni situacija je još gora. Kada sam od jednog trenera zatražio objašnjenje zašto bolje igraju na strani nego kod kuće, ponudio je jednostavan odgovor da je najveći protivnik očajan teren koji ne dozvoljava da se razvije igra, i koji favorizuje gostujuće ekipe. Generalno gledano prelaznu ocenu mogu da dobiju stadioni prvoligaša u Vojvodini, zbog samog podneblja i redovnijeg održavanja. Zbog renoviranja travnata površina u Ivanjici, Šapcu i još nekim terenima izdržala je prvi deo prvenstva, odnosno mogla je da zadovolji kriterijume. Znatno je duži spisak terena na kojima je ugrožena regularnost kao što su u Zaječaru, Priboju, Žarkovu, Novom Beogradu, Pančevu, na Banjici, u Klupcima... U postojećim okolnostima svako ko demonstrira tehnički doteran fudbal u poodređenom je položaju, i na taj način se favorizuju ekipe koje igraju direktno, bez pas igre, sa defanzivnim pristupom. Tako su treneri prisiljeni da se odreknu svojih načela i prilagode pomenutom načinu igre, koji ne privlači publiku na stadione, ali je jako koristan kad su bodovi u pitanju. Na kraju sve se svodi na borbu za goli život, za svaki bod. Retke su utakmice gde su mečevi odigrani u prihvatljivim uslovima kao što je bio derbi u Inđiji, gde su akteri mogli da razviju svoju igru, zaigraju otvoreno i napadački. Derbi je imao velikog odjeka u fudbalskoj javnosti, pogotovu što ga je, posredstvom malih ekrana pratio široki auditorijum.

Ako je letos stanje travnate površine bilo prihvatljivo, nailaskom jeseni i zime tereni su dovedeni do neprepoznatljivosti. Za njihovo postojeće stanje možemo kriviti loše vremenske uslove, ali i loše održavanje. Sneg se, na primer, istopio, ali mehanizacija zato (ne)svesno uništava travu - navodi se u izveštaju FSS koji nije štedeo sredstva da svaki stadion ima podlogu dostojnu profesionalnog ranga takmičenja. Proleće će donekle doneti olakšanje, zbog kretanja vegetacije, suvog i toplijeg vremena...

FSS je samo u poslednje dve godine pomogao sanaciju trave na stadionima Partizana, Vojvodine, Mačve, Javor Matisa, Metalca, Radničkog (Niš), Mladosti i Napretka. Veštačka podloga je obnovljena na glavnim ili pomoćnim terenima Proletera, Čukaričkog, Metalca, Voždovca (dva puta), Vojvodine, Radničkog (S. Mitrovica), RFK Grafičara, BASK-a i Sinđelića. Osim ovoga savez je obezbedio mehanizaciju za stadione Proletera, Metalca, OFK Bačke, Vojvodine, Radničkog iz Niša i Napretka.

Neki klubovi su samostalno finansirali renoviranje trave, ali nisu konsultovali stručnjake. Kupovinom trave, na primer, na Kritu počinili su grešku jer je doneta iz sasvim drugog podneblja i druge klime, tako da je brzo postala neupotrebljiva. Reče jedan od trenera, pola u šali, pola u zbilji, da nam tereni budu kao iza južne tribine stadiona “Rajko Mitić”.