Foto: Wimbledon

Nekada najveći heroj nekog turnira ne bude onaj ko je osvojio isti nego neko ko napravi iznenađenje ili na neki drugi način napravi čudo. Tako je i sa junakom naše priče. Nije osvojio Vimbldon ali zaslužuje naklon do poda.

Nikola Mektić i Mate Pavić igraju fenomenalno otkako igraju zajedno u dublu. Prošle sezone su dominirali dublovima . Sve su krunisali titulom na Vimbldonu i par sedmica kasnije zlatom na olimpijskim igrama u Tokiju.

Ova sezona nije bila tako dobra za hrvatski dubl. U prvom dijelu sezone imali su nekih neočekivanih poraza. Međutim, kada su došli na Vimbldon, ponovo su zaigrali onako kako znaju i ponovo su ušli u završnicu turnira.

U polufinalu su se sastali sa Farahom i Kabralom iz Kolumbije. U tom meču desio se i veliki peh. Zapravo, desila su se dva mada ovaj drugi i nije toliko strašan. Naime, u jednom trenutku je Mektić ostao skoro bez zuba nakon što ga je pogodila loptica. Mnogo veći peh desio se Mati Paviću koji je povrijedio desnu ruku.

Faktički, 80% meča, nije mogao da je koristi. Jedino je izbacivao lopticu desnom rukom kod servisa i igrao je jednoručne forhende i bekhende. Pa i sa takvom povredom, uspio je zajedno sa Mektićem kreirati preokret i kroz golgotu doći do pobjede i finala.

Ispostavilo se nakon obavljenih pretraga da je Mati pukla kost i da je slomio ruku. Međutim, nije postojala ideja o odustajanju. Odlučili su probati igrati finale i suprostaviti se Ebdenu i Purselu iz Australije i ispostaviće se da će to uraditi na fantastičan način.

Finale je bilo spektakularno. Prva dva seta riješena su u tajbrejku a svaki dubl dobio je po jedan set. Treći set dobili su Nikola i Mate sa 6-4 a Australijanci su uzvratili u četvrtom na isti način te je meč otišao u peti set. Imali su Nikola i Mate brejk prednosti ali ga nisu zadržali te su na kraju u super tajbrejku doživjeli poraz.

Tako nisu nagrađeni za hrabrost, borbenost, upornost i nevjerovatan karatker. Prije svih, nije nagrađen Mate Pavić koji je sa teškom povredom odlučio igrati. Nažalost po njega, nije uspio uraditi ono što je Nenad Zimonjić uspio prije 15ak godina kada je sa slomljenom rukom došao do titule u dublu.

Ali to što Nikola i Mate nisu došli do titule ne mijenja mnogo toga. Ono što su uradili u polufinalu i finalu zaslužuje maksimalno poštovanje. Pogotovo Mate zaslužuje naklon jer je igrao sa teškom povredom a igrao je jako dobar tenis.

Možda na kraju nije postao šampion, ali realno je jedan od heroja ovogodišnjeg Vimbldona, ako ne i najveći među njima.