Foto: Crvena zvezda

Treću godinu uzastopno Crvena Zvezda je stala u kvalifikacijama za Ligu šampiona i morala se zadovoljiti igranje Lige Evrope. Evropska jesen je svakako uspjeh ali da li je Zvezda mogla više ?

U proteklih pet godina Zvezda je uradila fenomenalne stvari u Evropi. Vladan Milojević preporodio je Zvezdu, donio joj evropsku jesen nakon deset godina i evropsko proljeće nakon više od 20 godina. Uz to, bio je prvi koji je u ovakvom formatu uveo Zvezdu u Ligu šampiona i to dva puta uzastopno.

Dakle, od Zvezde koja se često brukala po Evropi, Milojević je napravio redovnog učesnika grupne faze evropskih takmičenja te je svom nasljedniku Stankoviću ostavio neuporedivo bolju situaciju od one koja je njega sačekala kada je u ljeto 2017. godine došao u Zvezdu.

Stanković je kao i Miilojević odrađivao posao u domaćim takmičenjima a u Evropi je imao i dobrih i loših momenata. Od šokantnog ispadanja od Omonije do egal dvomeča sa Milanom u istoj sezoni. Od neočekivanog ispadanja od Šerifa do osmine finala Lige Evrope i najboljeg rezultata Zvezde u Evropi u ovom vijeku.

Ti rezultati omogućili su Zvezdi da krene kvalifikacije za Ligu šampiona od trećeg pretkola i da bude nosilac u obje preostale runde. Zvezda je jermenski Pjunik rutinski odradila i potom je došao na red dvomeč sa Makabijem iz Haife.

Zvezda je u dvomeč ušla kao favorit i to sa razlogom. SKuplji i kvalitetniji tim a još se i revanš igrao u Beogradu što je bio, bar na papiru, dodatni plus za Zvezdu. Međutim, teren će pokazati nešto sasvim drugo.

Makabi je u prvom poluvremenu prvog meča bio bolji rival, posebno u prvih 20ak minuta. Pa opet, Zvezda je na odmor otišla sa vodstvom 2-1. Stanković je u nastavku odlučio da se povuče ali je to uradio na pogrešan način jer nije na terenu imao ekipu koja se može braniti dobro. U prevodu, ako je već išao na defanzivu, Sanogo mu je bio neophodan od starta drugog poluvremena. Veoma brzo se sve vidjelo i Makabi je došao do preokreta.

U poslednjih pola sata bilo je vidljivo koliko je Zvezda fizički loše pripremljena. Prelako su gubili duele, nisu uopšte bili opasni prema naprijed iako su gubili. Na kraju je ostalo 3-2 što je bio sasvim okej rezultat pred revanš.

U revanšu je Zvezda bila strpljiva a možda čak i sa previše straha pa nije od starta krenula po gol. Pa ipak, golovima Pešića i Ivanića, došla je do ogromnih 2-0. Međutim, završnica poluvremena za Zvezdu je bila takva kao da ju je režirao Hičkok. Prvo je Srnić uradio veliku glupost i poklonio penal gostima. Borjan je odbranio penal Hazizi ali u nastavku akcije još jedna glupost. Budući da je nadoknada bila istekla a Kanga imao loptu, trebao je samo ispucati loptu naprijed i Tejlor bi svirao kraj poluvremena. Međutim, Kanga je isključio mozak a uključio senzor za glupost, krenuo da dribla i izgubio loptu. Sve je rezultiralo golom SUndgrena koji donekle ide i na Borjanovu dušu.

Nastavak susreta kao repriza drugog poluvremena iz Haife. Zvezda ponovo sve nemoćnija, ponovo nisu kondiciono u dobrom stanju i ponovo gosti lako dobijaju duele. Iako je Zvezda trebala napasti, nisu stvorili pa gotovo ni jednu priliku. Probao je Stanković nešto uraditi izmjenama ali i one su bile nelogične. 

Kulminacija svega lošeg, od taktičke pripreme dvomeča pa do kondicione pripreme, bila je u 90. minuti. Milan Pavkov proteklih godina bio je prava ''talija'' Zvezde. Međutim, po prvi put je ispao tragičar i to vjerovatno u poslednjem meču u Zvezdi jer je postigao autogol za 2-2.

Zvezda ispadanjem u Ligi šampiona ide u Ligu Evrope. Jeste da Liga šampiona ima status elitnog evropskog takmičenja ali ruku na srce Zvezda u Ligi šampiona ne bi bila konkurentan tim. To se vidjelo i u dva navrata pod Milojevićem u grupnim fazama. Prosto, može se desiti Liverpul ili Olimpijakos kući ali to je više izuzetak nego pravilo jer je ogromna razlika u kvalitetu između najjačih ekipa i Zvezde.

Sa druge strane, to što je Zvezda nikad bolja na UEFA listi po koeficijentu, to što je Srbija zakuala i na vrata TOP10 liga po koeficijentu nije radi Zvezdinih plasmana u Ligu šampiona koliko do toga što su Zvezda i Partizan digli koeficijent igranjem protiv ekipa ravnim sebi. Iz tog ugla, realno je Liga Evrope ona prava mjera za Zvezdu pogotovo jer će biti nosilac u grupi i vjerovatno imati nešto bolji žrijeb.

ALi da li je moglo bolje ?

Moglo je definitivno. Ovaj Makabi ima svojih kvaliteta u ofanzivi ali defanzivno su dosta nesigurni što se vidjelo gotovo svaki put kad bi Zvezda u dvomeču vršila pritisak. Međutim, to je radila premalo puta iz dva razloga. Prvi, nije bila kondiciono dovoljno pripremljena i drugo, Stanković je na momente imao preveliki strah od Izraelaa. Doduše, čak i prva stvar ide donekle njemu na dušu jer je trener taj koji brusi formu ekipe i ne može sebi dozvoliti tri puta iste stvari. A u svim ispadanjima u LŠ sa Stankovićem, Zvezda je kondiciono izgledala jako loše.

O Stankovićevoj taktici se isto može govoriti. Nikada nije dobro kada igrač igra van poziije a to se dešavalo Zvezdi. Eraković tokom priprema nije igrao ni jednom desnog beka a u napad na grupnu fazu LŠ krenulo se sa njim na desnom beku iako je štoper. U jednom momentu revanša, Srnić je igrao lijevog beka iako je veznjak. 

Činjenica je da Zvezdi fali bekova ali zašto Stanković nije razmislio o drugačijoj formaciji ? Ima tri odlična štopera i mogao je zaigrati sa trojiom nazad. Sa trojicom nazad, tandem Kanga - Kangva bio bi mnogo bolji i sigurniji jer bi imao jače osiguranje iza leđa. Pri tome, Eraković ne bi bio van pozicije. Ving bekovi bi bili Rodić i brzonogi Bukari dok bi iza Pešića bili Katai i Ivanić. Dakle, sastav se ne bi previše promijenio samo bi neki igrači bili mnogo bliži svojoj poziciji. Faktički, tu bi donekle Bukari bio van pozicije ali je svakako manji problem kad desno krilo igra desnog ving beka nego kada štoper koji to nikad nije igrao, igra desnog beka.

Takođe, Stankovićeve reakcije tokom samog meča nisu bile dobre. Poprilično je bilo nejasno zašto je ubacio Mustafu za završnicu susret u Beogradu jer Mustafa nije standardan ni u domaćoj ligi. Koliko god Pavkov bio talija, nejasno je i kako je Ohi toliko pao u treći plan jer ruku na sre, nevezano za autogol, vjerovatno je u stanju da donese više od Pavkova prema naprijed. Odluka da prebaci Srnića na lijevog beka je dosta nejasna iako je Rodić imao žuti karton.

Kada se toliko stvari odradi loše a činjenica je da Stanković ni taktički ni kondiciono nije pripremio ekipu na pravi način za ovaj dvomeč, ne možeš očekivati pozitivan ishod. Možemo se složiti da je Makabi imao određenu dozu sreće kod svojih golova ali ruku na srce i do Pešića se srećno lopta odbila kod prvog gola. A i kad se sabere sve, Makabi je bio bolji tim u ovom dvomeču.

Međutim, nema Zvezda razloga za tugu. Da je moglo bolje i drugačije, sigurno jeste ali Zvezda će ponovo igrati sa ravnima sebi i ponovo će moći ostvariti sjajnu evropsku priču. Ali isto tako, moraće se dobro analizirati ovaj dvomeč da se izvuče pouka. Prije svega, to mora uraditi sam Stanković jer polako kao da udara u zid. Na nivou na kojem je proveo najviše vremena sa Zvezdom pokazao je da se snalazi ali isto tako je pokazao da u ovom trenutku nije spremna odvesti Zvezdu korak više, odnosno u Ligu šampiona.