Slobodan Tešić, Milan jelić i Rodoljub Petković

Na sednici izborne Skupštine 11. februara 1998. godine u Banji Vrućici za predsednika Fudbalskog saveza Republike Srpske izabran je doktor Milan Jelić, ugledni i poštovani fudbalski radnik iz Modriče. On je nasledio Branka Lazarevića iz Bijeljine i poveo fudbalski brod u turbulentnom i komplikovanom vremenu.

Njegovo umeće pregovaranja i diplomatska veština bile su od ključne važnosti u periodu novih pregovora u kojima se tražilo rešenje za organizovanje fudbalskog sporta u “Dejtonskoj zemlji”. Vrlo brzo doktor Jelić je sa najbližim saradnicima generalnim sekretarom Rodoljubom Petkovićem i potpredsednikom Slobodanom Tešićem počeo dogovore i traženje rešenja kako da klubovi iz Republike Srpske više ne budu u nezasluženoj i nepravednoj izolaciji.

Jedan od prvih sastanaka održan je u prostorijama Rafinerije ulja u Modriči početkom 1999. godine, a sagovornici Fudbalskog saveza Republike Srpske bili su predstavnici Saveza Herceg Bosne predvođeni predsednikom Iljom Dominkovićem. Dve komponente su zauzele zajednički stav nastupanja prema samoproglašenom Fudbalskom savezu BiH koji je vodio Jusuf Pušina. Cilj je bio da se uvaže interesi Republike Srpske i Herceg Bosne.

Potom su krenuli i pregovori vezano za zajedničko takmičenje sa predstavnicima Evropske i Svetske fudbalske federacije, a UEFA i FIFA su insistirale na zajedničkoj ligi i stvaranju novog Saveza, odnosno da u postojeću organizaciju budu involvirani predstavnici srpskog i hrvatskog naroda. Niz sastanaka bio je mučan i težak, postojale su različite vizije, svi interesi nisu mogli nikako da budu zadovoljeni, uvek je neko bio nezadovoljan. Uglavnom je na tim pregovorima bilo dosta skepticizma.

Konačno je dogovoreno da se klubovi iz Republike Srpske uključe u Kup takmičenje na nivou BiH od proleća u sezoni 2000/01. i da to takmičenje bude eksperimentalno, odnosno preteča zajedničke lige. Emisari UEFA i FIFA dolazili su u Sarajevo na finalne razgovore, a predstavnici tri delegacije putovali su u Nion i Cirih.

-Bilo je dosta nedoumica. Definitivno je pred sve nas bio postavljen cilj ujedinjenja fudbala na teritoriji cele BiH, tražila su se rešenja koja će biti prihvatljiva za sva tri naroda. Sve to bilo je mukotrpno, ali se na kraju isplatilo i uspeli smo – rekao je Slobodan Tešić, u to vreme potpredsednik Fudbalskog saveza Republike Srpske.

Kao autoritativan i čovek velikog poštovanja Milan Jelić je insistirao na troparitetu i stvaranju akata novog Saveza po kojima ne bi mogla da bude majorizacija, odnosno preglasavanje jednog od strane druga dva naroda. Predložio je da Savez BiH vodi tročlano Predsedništvo čiji bi se članovi svakih 16 meseci rotirali, po ugledu na političko rešenje u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Predstavnici UEFA i FIFA nisu bili zadovoljni tom idejom, ali diplomatskim šaromom i budućim vizijama doktor Jelić je uspeo da ubedi strance, u prvom redu Francuza Vinsena Monijea i Švajcarca Marsela Benca da popuste.

-Verujte, to je najbolje rešenje za početak jer prvo treba da vratimo izgubljeno poverenje. Samo nas pustite da sami organizujemo svoj Savez i da svi klubovi igraju, da niko nije izolovan. A mi ćemo u narednom periodu tražiti nova rešenja i usklađivaćemo akte sa UEFA i FIFA – govorio je na sastancima Milan Jelić.

Tako je 23. maja 2002. godine održana prva sednica Skupštine novog, zajedničkog Fudbalskog saveza BiH. Od 60 članova najvišeg tela “krovnog” Saveza Republici Srpskoj je pripala trećina, baš kao i u Izvršnom odboru od 15 članova. U Statutu je ugrađen “mehanizam” po kojem se sve odluke donose tročetvrtinskom većinom, odnosno glasovima delegata sva tri naroda. Bila je to pobeda fudbala i novi početak za ovaj sport u “Dejtonskoj zemlji” koji je poslužio kao primer i drugim sportovima da se na identičan način organizuju. I danas je Fudbalskom savezu Republike Srpske pandan FS Federacije BiH koji je morao da bude osnovan sa muslimanskim i hrvatskim delegatima.

U sezoni 2002/03. počela je i zajednička liga, posle dve sezone Kupa BiH u kojem su igrali i klubovi iz Republike Srpske. Postignut je dogovor da budući rang takmičenja sa klubovima sva tri naroda, u prvoj sezoni, broji 20 klubova, a da Republika Srpska ima šest predstavnika: Leotar (Trebinje), Rudar (Ugljevik), Kozara (Gradiška), Borac (Banjaluka), Mladost (Gacko) i Glasinac (Sokolac).

Ono što je, u svemu ovome, bilo jako važno jeste to da je Fudbalski savez Republike Srpske zadržao svoju izvornost i autonomnost. Prva liga Republike Srpske je postala drugi rang takmičenja, kao i prvoligaška konkurencija u Federaciji BiH, ali sa zagarantovanim pravom da na kraju svake sezone entitetski šampioni ulaze u elitni rang takmičenja. Na taj način fudbal u BiH je dobio smisao, a klubovi iz Republike Srpske su, konačno, posle deset godina izolacije dobili priliku da se kroz zajedničko takmičenje plasiraju na međunarodnu scenu.

Ostaće zapisano u fudbalskoj istoriji da je prvi pobednik premijernog izdanja Premijer lige BiH bio trebinjski Leotar koji je u zajedničko takmičenje ušao kao šampion Republike Srpske. Hercegovci predvođeni trenerom miletom Jovinom uspeli su da iznenade sve rivale, u prvom redu Željezničar, Sarajevo, Široki Brijeg, Zrinjski, Čelik, tuzlansku Slobodu, mostarski Velež… klubove sa mnogo većim rejtingom i pedigreom još iz jugoslovenskog vremena.

Prve evropske utakmice Leotar je odigrao u kvalifikacijama za Ligu šampiona protiv Grevenmahera iz Luksemburga i praške Slavije, prvaka Češke Republike. Tako se zakotrljala fudbalska priča u BiH po novom modelu, u kojem su sve tri strane bile zadovoljne.

Svemu ovome najviše je kumovao doktor Milan Jelić, prvi čovek u svetu fudbala kojem su UEFA i FIFA dozvolile da se bavi i politikom i da obavlja visoke funkcije u Republici Srpsko

Zajednički dokument

Predstavnici tri naroda u BiH potpisali su još 21. marta 2000. godine zajednički dokument na temu plej-ofa, odnosno kvalifikacija za plasman na međunarodnu scenu. Međutim, ovaj potpisani dokument nikada nije sproveden u delo.

U ime Fudbalskog saveza Republike Srpske potpisnici su bili Milan Jelić, Rodoljub Petković i Goran Kosorić, za Herceg Bosnu Iljo Dominković, Mladen Kvesić, Mato Brbor i Dominik Mršić, a za samoproglašeni FS BiH Munib Ušanović i Mehmed Spaho.

Osvajači trofeja

Tri kluba iz Republike Srpske bili su šampioni BiH, a osvojili su četiri titule. Posle Leotara (2002. godine) prvaci su bili još Modriča Maksima (2008) i banjalučki Borac (2011. i 2021).

Kada je Kup BiH u pitanju iz Republike Srpske su ga osvajali Modriča Maksima, Slavija (Istočno Sarajevo), Borac (Banjaluka) i Radnik (Bijeljina).