Posle 2011. koja je bila najkomplikovanija i najteža godina za fudbalski sport u Republici Srpskoj i BiH u 2016. su se desili neki neočekivani procesi i događaji koji su najavili novu krizu, kako u entitetskoj tako i “krovnoj” organizaciji. Fudbalski savez Republike Srpske je, na opšte iznenađenje, “promenio kurs” za 180 stepeni u odnosu na onaj koji je zastupao od 2012. godine i izbora Elvedina Begića za prvog samostalnog predsednika FS BiH nakon sankcija UEFA i FIFA.

Da će se događati neželjene stvari kao posledica licemerja i lažne iskrenosti moglo se naslutiti u jesen 2016. godine. U Banskom dvoru u Banjaluci je 26. septembra viđena kontroverzna sednica izborne Skupštine na kojoj je aktuelni predsednik Fudbalskog saveza Republike Srpske Mile Kovačević uspeo da pobedi protivkandidata, mladog Petra Jelića, sina doktora Milana Jelića rezultatom 30:22. Čim je Sreten Udovičić, predsednik Kandidacione komisije, saopštio rezultate glasanja mladi Jelić je ustao, čestitao Kovačeviću, i napustio Banski dvor.

-Ganut sam emotivno i ljudski nakon toga što mi je gospodin Petar Jelić prišao i čestitao na pobedi. Reagovao sam kao čovek bez obzira na ovu našu izbornu trku i žao mi je što je napustio Skupštinu jer je njemu, po svemu, ovde i mesto, među nama – rekao je tada Mile Kovačević.

Skupština je, na predlog Područnog Fudbalskog saveza Bijeljina, nakon izbora predsednika prekinuta, njen nastavak je zakazan za 21. oktobar, ali ni tada nije završena zbog nedostatka kvoruma jer su delegati iz područnih saveza Banjaluka i Trebinje napustili zasedanje. Treći i konačno uspešan pokušaj bio je sutradan, na istom mestu bez predstavnika opozicije, sa 31 prisutnim delegatom od 53, što je dozvoljavao Statut.

Međutim, ostao je gorak ukus posle svih događanja, do tada nezabeleženih u radu Fudbalskog saveza Republike Srpske, i podela na dva nepomirljiva tabora koje su stvarale sve dublji jaz i nezadovoljstvo unutar organizacije. Sve je ličilo na brod koji je izgubio kompas. Mile Kovačević je vladao s nekim čudnim, retko definisanim autoritetom, u vremenu u kojem je i sam, kao i Savez kojim je predsedavao, prolazio kroz velika iskušenja i izazove. Na kraju, nije pokazao, u situaciji kolektivne zabrinutosti, određenu fleksibilnost zbog čega je počeo da gubi poverenje i podršku dojučerašnjih najvernijih saradnika i pratilica…

Mladi Petar Jelić, kojeg su za izbore 2016. godine predložili Fudbalski klub Borac i Područni Fudbalski savez Banjaluka, a ne njegova rodna Modriča i matični PFS Doboj, uzdrmao je fudbalsku vlast advokata iz Gradiške. Tada se videlo da je Kovačević počeo da “gubi konce”, a njegov autoritet je iz dana u dan bio pod sve većim znakom pitanja.

Pljuštale su pritužbe na sam način glasanja u posebnoj prostoriji, u poslednji čas promene i isključivanje pojedinih delegata, opšte nezadovoljstvo je raslo… Darko Ljubojević, potpredsednik i Jasmin Baković, generalni sekretar FS BiH, gosti i posmatrači na izbornoj Skupštini FSRS su izvestili predsednika Elvedina Begića o dešavanjima u Banjaluci, a potom je iz Sarajeva u UEFA i FIFA poslano pismo o neregularnostima na izbornoj Skupštini FSRS. Ušlo se u period velike neizvesnosti, zamršenih odnosa i nelogične definicije svega postojećeg… Stvoreno je nepoverenje koje je tinjalo.

Jasan protest protiv “jednoumlja” i novi udar predsedniku Kovačeviću naneo je Radenko Vasiljević iz Foče. On je na sednici Izvršnog odbora FSRS 3. jula 2019. godine podneo neopozivu ostavku i napustio sastak uz rečenicu: “ne želim dalje da učestvujem u lakrdiji!” Koplja su se lomila oko sastava liga i administrativnih inauguracija pojedinih klubova u viši rang, kao i izveštaja Đorđa Starčevića, predsednika Takmičarske komisije! Bilo je još članova “fudbalske vlade” (Milorad Lale i Mirko Milošević) koji su na pomenutoj sednici razmišljali “svojom glavom”, što je iznenadilo i samog predsedavajućeg, ali i fudbalsku javnost u BiH. Sednici na kojoj je bilo “velike bure” nisu prisustvovali članovi Izvršnog odbora Vico Zeljković i Dušan Marković, današnji predsednik i potpredsednik Fudbalskog saveza Republike Srpske.

-Ne želim da radim protiv interesa klubova i iskrenih fudbalskih radnika. Bio sam protiv skraćenja lige i u julu prošle godine, bio sam i u decembru protiv tih stvari. Zašto se neki klubovi favorizuju? Po čemu je Tekstilac bolji od Drine iz Zvornika i Sutjeske? Svi smo mi ispod crte, a liga se kroji “glasanjem”. Pa zar rezultat nije taj koji treba da definiše sastav liga? - pitao se tada jedan od retkih “revolucionara” Radenko Vasiljević iz Foče.

Nova “poplava” nezadovoljstva desila se u aprilu 2019. godine na sednici Skupštine koju je napustio Željko Dubravac iz PFS Banjaluka, dok je Jovica Savić iz Brčkog izrazio javno negodovanje “autokratijom u Savezu”. Onda je Fudbalski savez Republike Srpske, prvi put u svojoj istoriji, tražio novčane garancije u iznosu od 100.000 maraka Slogi iz Gornjeg Crnjelova, čak je bio postavljen i ultimatum.

-Šta da kažem na to? Mislim da se gospodinu Mili Kovačeviću stolica jako drma. Mene to ne interesuje, za ovu lakrdiju on je odgovoran i niko drugi – rekao je Zlatko Krbanjević, predsednik Sloge iz Gornjeg Crnjelova u avgustu 2019.

Počeli su bojkoti sednica Izvršnog odbora FSRS od većine članova, potom je sazvana i vanredna sednica Skupštine za razrešenje predsednika Kovačevića kome se pripisivalo nepoštovanje Statuta, te tela i organa Saveza kojim predsedava, usledila je duga i iscrpljujuća pravna bitka, prepiske sa Fudbalskim savezom BiH, UEFA i FIFA… Mili Kovačeviću jedina uzdanica bio je Elvedin Begić, predsednik FS BiH s kojim je prešao put “Od najljućeg protivnika do najpouzdanijeg saradnika”. On je putem FS BiH u oktobru 2019. godine poslao pismo na adresu UEFA izričito tražeći da “Statut mora da se poštuje”.

Po kvalifikaciji pravnik, a po struci advokat, Mile Kovačević je postao “žrtva” sopstvenog sistema čije korene je zasadio 30. novembra 2007. godine, na opštim izborima posle smrti doktora Milana Jelića, svesnim kršenjem Statuta Fudbalskog saveza Republike Srpske! Devet godina posle pobedio je mladog Petra Jelića, ali ustvari, pokazalo se kasnije, bio je to njegov diplomatski poraz. 

I početak kraja na funkciji predsednika Fudbalskog saveza Republike Srpske.

Ilić pre Ljubojevića

Na Skupštini 2016. godine FSRS je u ime PFS Banjaluka predložio Draška Ilića za člana Izvršnog odbora FS BiH umesto aktuelnog potpredsednika “krovnog” Saveza Darka Ljubojevića. Zanimljivo je da je Ilić bio najveći oponent predsedniku Mili Kovačeviću.

Kada su UEFA i FIFA reagovale i uputile dopis FS BiH da Ljubojević mora da ostane u radnom odnosu u Savezu vladajući tandem Elvedin Begić-Mile Kovačević ucenio je nekadašnjeg igrača Borca i Crvene zvezde: “biraj funkciju koju želiš, samo potvrdi kod UEFA i FIFA da je izborna Skupština FSRS legalna!” Darko Ljubojević je na to odgovorio:

-Za mene je Skupština nelegalna!

Ljubojevića je na poziciji potpredsednika FS BiH zamenio Milorad Sofrenić iz Bijeljine.

Stradanje Bevande

Fudbalski savez Republike Srpske na čelu sa Milom Kovačevićem nije imao poverenje u Darka Ljubojevića i Dragana Kulinu, bivše članove Komiteta za normalizaciju FS BiH koji su postali članovi Izvršnog odbora u mandatnom periodu 2012 – 2016. U Savezu iz Banjaluke su smatrali da Ljubojević i Kulina ne rade u interesu FSRS, pa je uz Kovačevića, Milorada Sofrenića i Zlatka Spasojevića bio potreban još jedan glas u “fudbalskoj vladi”, a tada je to bio Josip Bevanda iz Širokog Brijega.

Međutim, 2016. godine FSRS nije podržao Bevandu u trci za predsednika FS BiH već Elvedina Begića da dobije drugi mandat, što je po mnogima, bila neprirodna koalicija!