Logika nikada nije stanovala na bosanskohercegovačkom podneblju, pa bi zato trebalo da prestanemo svemu da se čudimo, a pogotovo iščuđavamo. Međutim, kad navali primitivni šovinizam, začinjen mržnjom, pod maskom lažnog patriotizma, onda su reakcije, jednostavno, neizbežne.
Pored sve muke i problema koje ima današnje čovečanstvo, kada smo na ivici nuklearnog rata u kojem bi svi izgubili, “multietničko” Sarajevo je diglo dreku i viku, nastala je skika i vriska, zaboga, kako to Fudbalski savez BiH na svojoj zvaničnoj stranici nije čestitao 1. mart, “Dan državnosti”!? I to drugu godinu zaredom.
Prvi dan trećeg meseca 1992. godine muslimani u BiH uzimaju kao svoj dan državnosti, a tada je pripadnik Zelenih beretki Ramiz Delalić Ćelo, ispred pravoslavnog hrama na Baščaršiji, ubio srpskog svata Nikolu Gardovića i ranio sveštenika Radenka Mikovića, što je bio direktni povod za krvavi građanski rat u bivšoj SR BiH. Istog dana, iste godine, pored sarajevskog održan je i referendum Albanaca Bujanovca, Preševa i Medveđe koji su se izjasnili za teritorijalnu i političku autonomiju s pravom pripajanja Kosovu*!
Koordinisano sinhronizovano šovinističko delovanje, u to vreme potomaka balista i handžar divizije, kasnije je pretvoreno u terorističke paravojske UČK i Zelene beretke, koje su nanele veliko zlo, ne samo pripadnicima srpskog naroda, već svima onima koji nisu prihvatali primitivno i grubo nametanje novih “vrednosti” života i savremenog “osvešćenja identiteta”.
Prvi mart, kao praznik bilo čega, ni u najmanjem promilu nije prihvatljiv za Srbe, kojima je poslana jasna poruka od strane “Ćele beretke”. Oni slave 21. novembar, kada je potpisan Dejtonski sporazum i proslavljen mir, a ne dan svirepog ubistva nedužnog čoveka na porodičnom slavlju! Teroristički akt Ramiza Delalića, inače rođenog u Priboju, u blažem pokušaju, dogodio se na Ilidži u januaru ove godine, kada su nožem i suzavcem napadnuta deca i roditelji iz Beograda, koji su u Sarajevo došli samo da igraju fudbal! Hrvati u BiH ćute, gledaju svoja posla i čekaju da u životnu stvarnost “Dejtonske tvorevine” ponovo vrate svoju Herceg-Bosnu!
Svakom njegovo!

Sličan “folklor” iz sarajevske kotline viđen je i krajem prošle godine kada je zakazana prijateljska fudbalska utakmica u Sankt Peterburgu između Rusije i BiH. Ona je tada okarakterisana kao “mešanje politike u sport”, a drsko nametanje i grubo institiranje da jedan strukovni sportski savez čestita građanima samo jednog od tri naroda u BiH “Dan terorizma” u sadašnjem Sarajevu se smatra “patriotskim” činom.
Gde je ono, olimpijsko, Sarajevo danas? 
Izgubljeno u jednosmernom kružnom toku svetske prekompozicije odnosa i vrednosti, međunarodnog prava, istine i pravde, prekrajanja istorije… Tako imamo i ozbiljnu zabrinjavajući definiciju u BiH: “sport je politički pritisak da se slavi dan ubistva, a politika je zakazivanje prijateljske fudbalske utakmice”!
Možda bi tom i takvom, zalutalom, Sarajevu, mogao da pomogne Međunarodni olimpijski komitet podsećanjem na sadržaj svoje Povelje. Osim ako i ona nije devastirano uzurpirana kao sve što je nekada vredelo, i na šta smo se razumno pozivali, na ovom uzavrelom svetu u kojem je sve manje temelja zdravog razuma, što nam je pokazao najbolje i protekli 1. mart!
Na kraju potsećanje šta piše u Statutu zajedničkog Saveza: “FS BiH je nevladino, nepolitičko, nezavisno sportsko udruženje od javnog interesa, koje je osnovano udruživanjem dva entitetska fudbalska saveza, u cilju unapređenja i razvoja fudbala u Bosni i Hercegovini”.